Galerija

Kad mi deda zvekne šamarčinu

Pre ili kasnije, biće neki izbori. Povremeno me zaintrigira neko od potencijalnih kandidata. Ovog puta, nameračio sam se na pisca Sinišu Kovačevića, desničara. Strava i užas. Njegov politički program je:

a. Nećemo u Evropsku Uniju
b. Moramo da se razmnožavamo
c. Moraju Srbi da budu gazde po firmama
d. Moramo da se pazimo dede koji će da nas opali ako ne budemo moralni

Jedina tačka sa kojom se slažem je ono pod a. Sve ostalo je katastrofa. Pozabavio bih se ovde samo zadnjom tačkom.

Ako pogledate ovaj film na JuTjubu u 33 min i 30 sekundi, Kovačević sasvim iskreno kaže (parafraziram) «Ja sam rastao na Đuri Jakšiću, ne mogu ja sad da pljunem i da se odreknem svega ono što jesam. Neću da uđem u neku proevropsku partiju i da vičem Živela Evropa da bih postao ambasador u nekoj levoj zemlji i da bih napunio svoje džepove». Korektno sa njegove strane, ali onda dolazi i objašnjenje od koga mi se krv sledila. «Ja duboko verujem da ću se susreti sa svojom porodicom uskoro, tamo negde na nebu i sram bi me živi pojeo da mi deda kaže đubre jedno i da mi zvekne šamarčinu». Vraćao sam film nekoliko puta, nadao sam se do zadnjeg trenutka da se radilo o metafori, o simbolici, o nekom preterivanju, o poigravanju sa tradicijom, ali ne, mislim da je čovek definitivno bio iskren. A to je najgora moguća varijanta. Bolje bi bilo da je neka licemerna hulja kao i njegove ostale kolege, pa da se poltroniše crkvi. To bi spadalo u ružno, ali ipak racionalno ponašanje. Najgora varijanta je da taj čovek zaista veruje da će se sresti sa dedom kada umre. Kada je Hitler bulaznio one svoje horor misli u knjizi «Mein Kampf», bilo je onih koji su ga veoma ozbiljno razumeli i duboko se zabrinuli. Ljudi sa pogrešnim idejama u glavama, kad su ambiciozni, kad tad isplivaju. Ne moraju porobiti celu Evropu, ne moraju biti tako drastični, ali dovoljno je da unesreće par miliona Balkanaca, kao da im je malo nesreće do sada bilo. Jer, dragi Kovačeviću, ako verujete to oko dede, onda ja očekujem da vi verujete i da Isus Hrist dolazi uskoro na Zemlju po drugi put, da će biti apokalipse i da će on da spasi one koji to zaslužuju. I ono možda najvažnije, verujem da vaš realni politički program nisu 4 tačke sa početka, nego iskrena molitva Gospodu Bogu, da pošalje Srbiji dobru ekonomiju. Ja vam iskreno kažem da se uopšte ne bih začudio da to u svojoj dubini i mislite, da je to zaista rešenje problema. Neko ko ima hrabrosti da javno kaže kako se boji šamara umrlog dede, može bez problema da poveruje da je u molitvi spasenje. A vi, draga braćo i sestre, razmislite dobro da li je to čovek koji želite da vas vodi u bolji život.

Svaki lonac nađe poklopac,  dvojica političkih genija u konsultaciji

Svaki lonac nađe poklopac, dvojica političkih genija u konsultaciji

Meni je često jako žao što sloboda govora ni iz bliza nije apsolutna, jer čuli bismo zaista svakakve izjave i videlo bi se lakše ko je ko. Trebalo bi čak ukinuti i zabranu korišćenja nacističkih simbola. Ako postoje ljudi dovoljno idioti da i pored svog raspoloživog znanja o nacizmu čak i pomisle da to ima ikakvog smisla, tim ljudima to treba dopustiti. Ali, zato kada se susretnu sa zdravim i moralnim ljudima treba da osete svu žestinu i opipljivost njihovog prezira. Takvim ljudima normalan čovek ne bi trebalo da izda sobu u hotelu, da mu da piće u kafani, da ga zaposli, čak ni da mu da čašu vode, nezavisno od toga da li ima da plati ili da je dobar profesionalac u nečemu. Izopštenje je kazna koja može vrlo lako da dovede i do smrti, što bi bila i dobra i prava kazna modernim nacistima ili ludacima druge vrste. Smrt bi nastupila od gladi, žeđi i usamljenosti. Ali, lažni moral države nas «štiti» od toga. Formalno ne sme biti diskriminacije, u kafani se moraju svi služiti, na posao svi primiti. Međutim, diskriminacija ove vrste je i poželjna i potrebna. Državni sistem uvek je živeo u zabludi da se zabranama išta može rešiti. Ako mene neki Hrvat mrzi samo zato što sam iz Srbije, ja sam ne želim da imam išta sa njim i nikakav zakon o zabrani nacionalne diskriminacije može to da reši. Štaviše, ako on ne želi da me zaposli, samo zbog mog porekla, pa ja ću biti srećan što ne radim za takvu spodobu. Ali glupost kod ljudi se ne može iskoreniti zakonima, već samo obrazovanjem. U realno slobodnom društu u kome bi postojala apsolutna sloboda govora, svaki čovek bi trebalo da može da kaže šta god misli, ali i da time sebi uništi sopstvenu reputaciju, pa u najgorem slučaju i život, ako recimo zastupa nacističke ili komunističke ideje. Štaviše, često se pitam kako to da u državnim zakonima samo svastika je zabranjena, a crvena zvezda zbog koje su milioni bili mučeni i ubijani po gulazima i dalje je van zabrane.

Ja naravno neću porediti Kovačevića sa nacistima, ali i njegova ideja je blago rečeno čudna na svoj način. Dosta više te političke korektnosti. To je čovek koji pretenduje da gospodari sudbinama ljudi. Žao mi je, ko priča sa mrtvima, u medicini postoji dijagnoza za to. Nema nikakve veze što čike sa čudnim kapama koji se oblače u haljine i provode svoje živote u kućama sa krstovima na krovu to opravdavaju. Ljudi, pogledajte realno šta taj čovek govori. Nema opravdanja za tako visoko obrazovane ljude kad govore o dedama na nebu. Džabe mu i talenta i kulture, kad pada na elementarnom nivou poimanja realnosti. Meni vas je g. Kovačeviću zaista žao što su vas zlostavljali kao dete takvim idejama.

Advertisements