Galerija

Ja nisam Angela Merkel

A još sam manje Barak Obama ili sačuvaj me bože, Džordž Buš. Slušam tako razne izjave naših gazda, stočnih farmera naših duša i tela, dakle političara i jedna od najčešćih je: «E pa dragi moji Evropljani, žao mi je, vaši vladari su bili nemoralni, sada ne možete da ne primate muslimanske izbeglice, što ste zakuvali, to sad kusajte». Jedan od njih koji je to izjavio je i moj «omiljeni» Bucko Prečanin. Pod nemoralnim, misli se na kolonijalizam, svetske ratove, prevrate vlada, prodaju oružja, manipulaciju šeika radi pogodnosti uslova vađenja nafte itd. Šta bi drugo političar mogao i da kaže? Pa on zaista i misli da je on naš predstavnik i da ako su naši vladari sve to i radili i rade, da smo i mi krivi jer smo ih birali. Dakle, klasično kolektivističko rezonovanje.

Čekaj, bre, malo. Ko moj predstavnik? Merkel, Obama, Buš? Dakle, meni kao i stotinama miliona drugih, kako Zapadnoevropljana, tako i Amerikanaca ne samo da nam je nametnuta država kao i njeni vladari pod pretnjom zatvora ili smrti, ne samo to što nas pljačkaju porezima, ne samo to što pljačkaju i naše praunuke preko državnog javnog duga, to što nas indoktriniraju preko državne škole i mainstream medija, to što nam ne omogućuju da izađemo iz društvenog ugovora koji nikada nismo potpisali, sad sam ja kriv za to što su oni kolonizovali, bombardovali, manipulisali, svrgavali. Pa na sve to dobijem sad i horde iz Sirije na glavu, valjda za nagradu za dobro vladanje u njihovom zatvoru. Dakle, kolektivna odgovornost po kanonima racionalne etike ne može da postoji. Kao što nisu svi Hrvati Ustaše, kao što nisu svi Srbi pobili ljude u Srebrenici, tako nisu svi Amerikanci bombardovali Irak, a ponajmanje svi Evropljani. Ako se dobro sećam, a sećam se, 2002. godine, mi u Evropi mesecima smo održavali najmasovnije pacifističke demonstracije urlajući da smo protiv rata u Iraku. I šta se desilo? Glasali levo, glasali desno, ne glasali, potpuno je bilo svejedno. Naši gospodari odlučili su se za rat i potpuno ignorisali jedan od najočiglednijih referenduma pod vedrim nebom ikada održanih. Treba li da se vratim i koji korak unazad? U Nemačkoj nakon što je Hitler došao na vlast ukinuo je parlament i počeo da osvaja okolne zemlje uopšte ne pitajući ikoga od Nemaca da li se slagao sa tim. A ko se nije slagao, bio je prvi na spisku logoraša koji su počeli sa Nemcima, a završili sa bilo kim drugim. A o kolonijalizmu i da ne govorim. To je počelo još u vreme aristokratije i monarhija kada ljudi nisu bili samo metaforično stoka, kao što su danas, već kad smo bili bukvalno stoka. Ko je ikoga od nas tada pitao da li se slaže sa kolonijalizmom? I sad mi koji danas živimo u Zapadnoj Evropi, uglavnom ne podržavamo ni jednog političara, stope glasanja opadaju svaki put, političari postaju omraženiji od pedofila, ne slažemo se u najbitnijim stvarima sa njima i sad mi treba da snosimo neku moralnu odgovornost za to što se naši gospodari cinično poigravaju tom farsom glasanja i hipokrizijom legitimiteta.

Smešno, ha? Naravno, kad se ne radi o tvojoj koži. Ti ćeš držati govore od po 100K dolara po svetskim univerzitetima, dok ćemo mi morati da se nosimo sa primitivnim ljudima.

Smešno, ha? Naravno, kad se ne radi o tvojoj koži. Ti ćeš držati govore od po 100K dolara po svetskim univerzitetima, dok ćemo mi morati da se nosimo sa primitivnim ljudima.

Molim lepo, ne pristajem. Ograđujem se, distanciram se. Uostalom, glasanje je izbor između nemila i nedraga. Demokratija se zasniva na sklapanju neformalnih, ali veoma realnih ugovora između političara i pojedinih biznismena koji zamenjuju svoju tržišnu nekonkurentnost plaćanjem usluga političarima tako što će izglasati zakone i pravila ekonomije koja će ići samo njima u korist. A da ne govorimo o tome da političari uopšte nemaju nikakvu zakonsku obavezu da se drže obećanja iz predizborne kampanje. Da, mi možemo da ih ne izglasamo sledeći put, ali oni u 4 ili 5 godina koliko traju, mogu da izglasaju šta god im padne na pamet, čak i potpuno suprotno od onoga šta su obećavali i osim gnusne reakcije glasača, ništa drugo im se ne može desiti. Dakle, oni su nekažnjeni i nekažnjivi gospodari naših sudbina u tom intervalu između 2 glasanja. Je li to taj društveni ugovor sa našim, nazovi, predstavnicima, ili neka blaža vrsta diktature? I ne samo to, ni po jednom zakonu zapadnog sveta, ne postoji mogućnost razvoda između države i građana. Mi možemo da se ne slažemo, ali zakoni i zatvori su jači od toga. Na primer, da smo se mi pobunili i da smo prestali da plaćamo porez da recimo ukinemo finansiranje rata u Iraku, kao prvo, pre ili kasnije bismo svi završili u zatvoru, a kao drugo, kako države imaju monopol nad štampanjem novca, samo bi povećali štampanje bez pokrića, nešto što su ionako radile jer porez nije bio dovoljan za trilione dolara koliko su koštali ti ratovi. Dakle, od detinjstva, što preko škola, što preko medija, bombarduju nas propagandom da je demokratija i država jedino i najbolje rešenje, nemamo izbor da se odvojimo od države, nemamo pravo na svoje privatno vlasništvo, nemamo kontrolu nad novcem, niko nas ne pita da li smo za NATO, nas su razoružali, a jedini koji imaju oružje, to su naši gospodari i čak i kad glasamo, mi nemamo nikakve garancije da će naši izabranici morati da se drže svojih obećanja. Dakle, po čemu smo mi to moralno krivi izašta? Ja se ne mogu identifikovati sa svojim vladarima, koje niti sam izabrao, niti ih želim, niti mogu od njih da se otrgnem i koji rade skoro sasvim ono što hoće. I sad, kao i sto puta do sada, ne pitaju nas ikakvim referendumom da li se slažemo da ponovo nadolaze najezde ljudi koji od obrazovanja imaju samo kraći kurs obožavanja Alaha i pored toga, treba još da slušam da sam ja za to kriv, da sam ja Angela Merkel? Da sam ja moralni saučesnik kolonizatora, Nacista i NATO pakta. Bukvalno mi je muka od tako primitivnih optužbi koje neprestano dolaze od takozvanih modernih «liberala», «progresista» i ostalih slatkorečivih nedeljnih moralista sa srebrnom kašikom u ruci.

Da sam smo mi zaista suvereni građani, da ne postoji monopol sile, da smo zaista slobodni, da zaista postoji kapitalizam kao slobodna razmena proizvoda, da novac nije u monopolu država, veoma veoma teško bi bilo ikakvog rata ikada. Jer u sistemu u kome za svaki rat stiže račun, direktno na adresu onih koji su za to, veoma, veoma brzo bi nestali ikakvi investitori u rat, jer nasilje je uvek skuplje od trgovine.

Angela, Obama i ostala bratijo, vi nemate moralno pravo da uništite ono što niste ni stvorili. Sekularna, racionalna, Kantova, Njutnova, Volterova Evropa nije vaša dedovina pa da je rasturate kako hoćete. Vi ste bezvredni trenutni zlotvori koje niko neće pamtiti 10 godina nakon silaska s vlasti, vi ste niko i ništa sa mandatom. Iskoristite vaših pet minuta da barem jednom uradite nešto zbog čega biste, barem malo postali vredni. Sprečite islamizaciju Evrope. Imate načina, ali vam vrlina fali.

A evo i mudrosti:

Ako želite da odslušate, prilog počinje na 34 min 00 sek

Advertisements