Galerija

Srbin sam, tim se NE dičim

Niti se sramotim, naravno, zato što to što sam Srbin spada u beznačajne slučajnosti potpuno analogne mojoj visini, boji očiju ili dubini glasa. Ja govorim srpskohrvatski jezik sa veoma blagim akcentom nekog ko dugo ne živi tamo gde se rodio, a sve ostale nematernje jezike govorim sa prepoznatljivim akcentom stranca i svi ti jezici uvek naginju ka izgovoru mog maternjeg. Mada je i to veliko pitanje ime jezika kojim govorim, jer naši istoričari su toliko neslavni da nakon 10-15 vekova koliko ljudi govore tim jezikom na tom području, još nisu uspeli da se dogovore da li je to jedan ili više naroda. A i kako bi kad je narod toliko klimava kategorija, da je tako nešto nemoguće i utvrditi. Najbolja definicija je ona operativna. Granica je ona krvava virtuelna linija do koje je neki nasilni vladar uspeo da poseče dovoljno glava onih koji nisu priznavali njegovu vlast, pa je onda preživelima nametnuo da se zovu onako kako se to njemu sviđa i srpski vladari se ni malo ne izdvajaju iz te definicije. A što se tiče gena i da po tome merimo ko je koji narod, ne postoji ništa labavije od toga, jer smo svi u Evropi totalni mešanci svega i svačega, što ne dokazuje bljuzgave pokušaje raznih pseudoistoričara da su svi Srbi, nego naprotiv, da kako je koja vojska pobeđivala, tako je silovala sve što je stigla pred sobom i tako ostavljala svoj genetski trag. Uključujući i one koje danas smatraju Srbima po Bosni i Hrvatskoj devedesetih. A preko Balkana je prošlo sve što bi moglo da nam padne na pamet od Rimljana do danas.

Ne mogu gumicom da obrišem, sve i da hoću, a neću, moje poreklo. Mada je i to samo peh. Da sam otišao u beli svet daleko mlađi, govorio bih bolje nematernje jezike. Ali šta je, tu je. Doduše i Srbin nisam bio ceo život, prvo mi je bilo nametnuto da sam Jugosloven, a onda kako su naši mudri vladari tu zemlju sravnili sa zemljom, onda su mi nametnuli da sam Srbin. Kažu moraš nešto da budeš. Ali zaboravljaju da sam ja već i bio nešto, pa čak i ostao i pre i posle bilo koje nacionalne etikete. Ja smatram sebe dosta vrednim čovekom, koji dosta toga zna, mislim da sam veoma moralna osoba i neprestano tragam za novim saznanjima i izazovima, a ipak ni u jednom trenutku nisam mislio da sam ja sve to, samo zato što me je slučajno moja majka rodila u zemlji gde se govori jezik kojim su, isto tako slučajno govorili Nikola Tesla, Mihajlo Pupin, Milutin Milanković ili Vuk Karadžić. Štaviše, ovaj poslednji mučenik, kada je imao jednu veoma zdravorazumsku ideju da je pragmatičnije da književni jezik bude narodni jezik, a ne akademski jezik kojim se retko ko, osim Crkve, služio, upravo ta Crkva i razne Njihove Mračnosti tog doba su se protivile tome na sve moguće načine. A da ne govorimo o Dimitriju Obradoviću i njegovim problemima sa popovima. Dakle, šta je to što mene veže sa tim ljudima? Kakve ja tu veze imam sa njima? A to pitanje posebno sebi postavljam, kada znam da su ti ljudi i hteli i morali da odu u daleki svet, da bi nešto uradili. Da su ostali, Tesla bi bio banderaš, Pupin bi menjao osigurače po trafo stanicama, a Karadžić bi bio seoski uča u svom Tršiću da podučava slavenoserbskim one koji bi da se zapope.

To što je ovaj čovek bio pametan i što slučajno govori istim jezikom kao i ti,  uopšte ne znači da je to tvoja zasluga niti da si ti zbog toga vredniji. Kolektiv ne postoji, postojiš samo ti.

To što je ovaj čovek bio pametan i što slučajno govori istim jezikom kao i ti, uopšte ne znači da je to tvoja zasluga niti da si ti zbog toga vredniji. Kolektiv ne postoji, postojiš samo ti.

Hajde dobro, od gena nema ništa, od kulture još manje, hajde da vidimo istoriju. Mi iz narodnih predanja i škole sećamo se Turaka kao sadista koji imaju životnu misiju da nabadaju nedužne ljude na kolac, da šalju najbolju decu u Carigrad i da kupe harač od raje. A u nekim drugim knjigama piše i to da su Srbijom u vreme invazije Turaka vladali polupismeni vladari, sa veoma rudimentarnim povojima institucija i vladavine zakona. Naprotiv, tada je Turska bila organizovana, moderna, vitalna zemlja u kojoj mentalna bolest Islam još nije uzela previše žrtava. Setimo se da je arapski svet svega par vekova pre invazije Turaka Balkana bio centar svetske nauke i znanja, dok je većina Evrope bila u potpunom mraku svog hrišćanstva, inkvizicija i ostalih plemenskih i varvarskih ratova. I ono najbitnije. Srbiju nije oslobodio Prvi i Drugi Srpski Ustanak, to su bili samo zadnji udarci u glavu već otromboljene Turske koju je vekovima jeo što rak Islama, što činjenica da imperije jednostavno ne mogu da opstanu na duže staze. A podsetimo se čije je ustave uzimao premudri Miloš Obrenović, koji je, da pomenem i to, u svojoj slavnoj poštenoj i moralnoj karijeri odrubio glavu svom kumu Georgiju? Jesu li Ustave izmišljali prepametni Srbi tog vremena, ili su možda bili uvoženi iz Austrougarske ili Francuske. Pametni ljudi tog doba, uključujući i Vuka Karadžića dokazivali su svoju pamet upravo kradući Ustave pametnijih od sebe, jer u to vreme Evropa je nakon svoje Renesanse i Prosvetiteljstva uspela uglavnom da se odupre hrišćanskom mraku. Danas neki ljudi i pored jasnih dokaza da su se dinastije Karađorđevića i Obrenovića smenjivale uglavnom ubistvima, pa čak i spektakularnim, oni žive i dalje u nekoj iluziji da postoji nešto kao poštena i pravična istorija naroda. A u pravičnost Srpske Isceliteljske Misli i Ideje naročito su nas ubedili svi komunisti Srbi od tridesetih godina pa do danas, sve Titove sluge i čankolisci, uključujući i one koji su danas najžešći nacionalisti. Dakle, ništa nam ne fali u živopisnoj istoriji, čak ni to da su, opet u naše ime, učestvovali decenijama u režimu koji je po svojoj ideji i realizaciji bio gori čak i od Nacizma.
A uz to se pitam, koliko je dovoljno da se ja nazovem nečim? Kako živim već 25 godina i u Nemačkoj, je li moja pamet i vrednost odjednom postala veća zato što govorim istim jezikom Gutenberga, Getea, Gausa ili Kanta? A ako nije, zašto nije? Pa ja treba da se dičim što sam Srbin jer pričam istim jezikom kao i Tesla, sad kada mogu da čitam Gausa u originalu, nisam li ja osim ponosnog Srbina i ponosni Nemac? Ili možda treba da se stidim zato što su i Nemci koji put zabrljali u svojoj istoriji. Recimo propali filozof, licemer i pseudonaučnik Karl Marks je isto govorio čistim nemačkim jezikom, a i Nacizam nije baš nešto slavno prošao. Šta da odaberem i kako da odaberem da bih bio Nemac, šta da odaberem i kako da odaberem da bih bio Srbin?

Ja sam već odabrao. Ja sam ono što sam ja, sve ono što vredim, to je samo moja zasluga, sve ono što ne valjam, to je moja krivica. Ja sam moralno odgovoran za svoje postpuke. Zahvalan sam istorijskim borcima za slobodu i znanje, borcima protiv svih mentalnih bolesti religija i ideologija, zahvalan sam njima jer su mi omogućili da se rodim u svetu slobodnijem od recimo Sirije ili Jemena i ponekad se pitam šta bi ti ljudi pomislili kada bi videli današnji svet. Najverovatnije bi rekli da su dali zlato budalama koje su ga ispustile u balegu.

Advertisements
od Markus Maki Objavljeno u politika