Galerija

Nema moralnog relativizma

Pročitao sam ponovo svoj prilog “Čije su ruke krvavije” i pomislio sam da bi neko mogao da ga protumači i drugačije od onoga kako sam hteo da kažem. Da odagnam svaku sumnju, evo dodatnih razmišljanja na istu temu.

Naime, istina je da su Zapadne države učinile veliki broj grešaka i da se ponašaju glupo, kratkovido i osiono. Razlog zašto sam uvukao i Zapadne vlade u priču, nije da relativizujem krivicu Džihadista ili da im dam opravdanje za njihove napade. Džihadisti bi napadali Zapad, Istok, Sever, Jug, bilo koga nezavisno od toga kako bi ih bilo ko tretirao. Islam je pogrešan i agresivan skup ideja. Sve da NATO nije okupirao, direktno ili indirektno neke zemlje u kojima je Islam dominantan, sve da im šaljemo novogodišnje paketiće, da im za Ramadan šaljemo čestitke, da im šaljemo device umesto dolara kad kupujemo naftu, opet bi nas napadali. Istom žestinom i sa istim namerama. I razlog što nas nisu do sada već sve pobili i-ili porobili je samo zato što nemaju dovoljno oružja i pored toga što smo im ga prodali u industrijskim količinama. Oni biraju terorističke napade i osvajanje demografskom eksplozijom zato što su vojno slabi. Da su jaki, izvršili bi direktnu vojnu ofanzivu, bez i trunke sumnje. Ponovo, ja tu ništa ne spekulišem. Ja samo pratim izjave njihovih imama po Zapadnim zemljama, koji se ni malo ne trude da skrivaju svoje planove. Pratio bih imame i po arapskim zemljama da znam arapski, ali ga ne znam. Za Džihadiste, svi nemuslimani su neprijatelji. Dakle, oni su neprekidno u ratu sa ostatkom sveta. Pa, dakle i mi. Ne zato što mi odlučili da budemo u ratu, već zato što su ga oni otvorili.

Da ovaj crveni krug broji samo 1 čoveka, ne bih imao o čemu da pišem. Na žalost, njih ima jako jako puno.

Da ovaj crveni krug broji samo 1 čoveka, ne bih imao o čemu da pišem. Na žalost, njih ima jako jako puno.

Želeo bih da pojasnim još jednu bitnu stvar. Islam nije religija mira i to se može videti u njegovoj doktrini. I pored toga, najveći broj muslimana, svuda po svetu, pa i u Evropi, ignoriše te agresivne delove doktrine, isto kao to što to čine umereni hrišćani kada ignorišu delove Biblije koji pozivaju na razna zverstva. Liberalna levica svuda na Zapadu brka ta 2 pojma. To što su mnogi muslimani odlučili da ignorišu agresivne delove svoje vere, ne znači da je ta vera miroljubiva. Međutim, ko želi da zna istinu ne sme to nikako da meša.

Na svu sreću, velika većina muslimana spada u neagresivnu vrstu. Drugi, daleko manji deo muslimana spada u one koji ne ignorišu ni jedan deo svoje verske doktrine i oni nemaju nikakvih problema sa Šerijatskim Pravom i svim onim što Islam propoveda. Ti drugi se zovu Islamisti. Islamisti su za to se uspostavi Šerijatska Država, ali ne idu tako daleko da opravdavaju ratove i pokolje nevernika da bi to uspostavili. Treći, najmanji deo muslimana su Džihadisti. To su Islamisti koji ne biraju sredstva za uspostavljanje Šerijatske Države. I pored toga što su Džihadisti mali podskup Islamista, a oboje jako mali deo svih muslimana, njihov broj se svakako meri milionima. Dakle, Džihadisti i Islamisti predstavljaju opasnu količinu ljudi sa agresivnim idejama, gde jedan deo njih ne bira sredstva kako ih ostvariti. Da Džihadisti dođu do atomskih bombi, bojnih otrova, informatičkih i bioloških virusa, ne bi imali ikakvih problema da ih upotrebe. U to niko ne sme da ima sumnje i da to zaboravi. Ali, avaj, najiskreniji, najdosledniji od 3 grupe muslimana su upravo Džihadisti. Džihad nije devijacija, on je centralna dogma doktrine. To je suština problema sa Islamom.

Ljudi Zapada, ne njihove vlade, nego ljudi Zapada i rekao bih čitave Evrope spadaju mahom u ateiste ili u folklorne hrišćanske vernike. To je ogromna većina. Folklorni hrišćani su tradicionalisti, dakle oni, koji zbog porodičnih uverenja i pripadnosti naciji, ne žele previše da mućnu glavom i nastavljaju da se deklarišu kao vernici, mada niti poznaju doktrinu, niti su praktikanti. I u Evropi postoje hrišćanski ekstremisti, koji su ekvivalent Džihadistima, ali kao prvo, njih je daleko, daleko, manje, a kao drugo, oni su i moralno i pravno diskriminisani od svih ostalih Evropljana. Čim neki hrišćanski ekstremista počini neki atentat, trenutno se na njega obaspe paljba i taj trenutno završava u zatvoru. Kada Džihadisti deluju po svetu, dobijaju veliku podršku širom sveta od svojih i tek retko, čuje neki izolovani glas protesta. Evropljani su ukinuli robovlasništvo u svom svetu, obezglavili su aristokratiju, razdvojili su crkvu od države, pravno su izjednačili žene sa muškarcima, autori su modernog naučnog metoda, autori su pravnog sistema na principu materijalnih dokaza i na principu nevinosti dok se drugačije ne pokaže. Muslimani ne odustaju od srednjevekovnog modela društva. Dakle, sveštenici koji tvrde da interpretiraju božje reči i time komanduju ostatkom stanovništva koji to nije u stanju.

Zapadna Kultura i Muslimani ne mogu da žive zajedno. E sad se vraćam na pitanje država. Zapadni Model i zapadne države danas, nemaju veze jedno sa drugim. Sve ove divne stvari koje sam nabrojao kao zasluge Evropljana učinili su davno mrtvi Evropljani. Danas Evropom i Amerikom vladaju umereni komunisti i umereni fašisti u zavisnosti od rezultata izbora. Zbog toga sam govorio i o krvavim rukama zapadnih država, a ne zapadnog modela. Standard koji su naši evropski preci postavili veoma su visoki i naša je moralna dužnost da nastavimo da se borimo za to što su oni počeli, ali svakako ne preko hulja koje danas vladaju. Naši Evropski mislioci, ostavili su nam u nasledstvo klasični liberalizam, tržišnu ekonomiju, racionalni metod i princip nezapočinjanja nasilja kao moralni imperativ. A mi smo to implementirali preko mamutskih država SAD i EU i time zgazili sve principe. Dakle 2 zla su potpuno nezavisna. I deluju nezavisno jedno od drugog na 2 različita načina sa različitim nivoom posledica. Kako jedno zlo nikako ne može da opravda drugo, moramo da delujemo na 2 fronta. Otud, rešenje da se rešimo onog dela stanovništva koje nam želi zlo i koje je nekompatibilno za našim modelom i to što moramo da odustanemo od imperijalističkog modela i ka sami sebi i ka drugima. Naravno, čak i kad mi rešimo naše interno zlo, Džihadisti će i dalje nastaviti sa napadima, tako da će neka vojska uvek biti potrebna da brani Evropu na njenim granicama, ali barem, nećemo ginuti u srcu Evrope kao ribe u kofi. A ako bismo primenili naš racionalni metod, poslednja stvar koju bismo smeli da uradimo je da prodajemo bilo kakvo oružje onima koji nas smatraju neprijateljima. To je potpuno auto destruktivno. A za to su krive naše vlade. Ne smemo im to dozvoliti.

Ja pišem vama, a vi meni recite šta mislite. Voleo bih da saznam o…

Advertisements