Galerija

Uzroci i posledice jedne tragedije

Узроци и последице једне трагедије

Autor, Jovo Bakić, levičar u današnjoj “Politici”. Ovaj članak je jedan od million sličnih kojima levičari svuda po svetu, već decenijama mute vode i igraju stalno na kartu podgrevanja osećaja krivice, što je njihova specijalnost. Kad naletim na neki karakterističan članak nekog desničara mutivode i njega ću komentarisati. Odlučio sam ovde da komentarišem, pasus po pasus, na momente, rečenicu po rečenicu. Radi boljeg raspoznavanja, ostavio sam njegove originalne reči na ćirilici, a moji komentari su na latinici.

Европска цивилизација, на жалост Европљана и човечанства, не може се свести на бесмртне идеале, јер је огрезла у неправичном и неретко нељудском поступању према неевропљанима

Odmah moram da počnem. Ne radi se o evropskoj civilizaciji, koja ostaje moralni svetionik i kolevka svih najboljih ideja ovog sveta, već o evropskim državama Zapada. Ta razlika nije mala. Zapadne države bile su i ostale nepravične ne samo prema neevropljanima, nego i, dodao bih, nadasve prema sopstvenom stanovništvu. Broj poginulih u prvom i drugom svetskom ratu koje su izazvale te Zapadne Države pobile su više Evropljana nego svih neevropljana ikada. A da ne govorim o neprestanoj pljački u vidu poreza, javnog duga, u organizovanju nasilne državne škole i džavnih medija koje lobotomiraju stanovništvo već decenijama.

Прошлог петка у вечерњим сатима фанатизовани терористи су у красном Граду светлости, идејном изворишту просвећености ибесмртних идеја слободе, једнакости и братства међу свим људима,убили 129 недужних људи (нажалост, од 99 тешко рањених део ће се вероватно придружити онима који су на лицу места издахнули). Жртве заслужују искрено и дубоко саосећање, упркос томе што већина Француза није жалила грађане Србије 1999, док их је убијао НАТО.

Ипак, саосећање у тузи и болу не сме помутити разум. Потребна је и хладна анализа узрока и последица убиственог дивљања терориста. Европска цивилизација, на жалост Европљана и човечанства, не може се свести на бесмртне идеале, јер је огрезла у неправичном и неретко нељудском поступању према неевропљанима. Не ради се само о злочинима које су колонијалне силе чиниле зарад похлепе својих капиталиста и самих метропола већ и о послеколонијалном управљању периферијом капиталистичког света у садејству са савезником преко Атлантика. Ово управљање било је и јесте неначелно и неправично, остављајући све већи јаз између развијеног центра и експлоатисане и осиромашене, каткад ратовима обогаљене, периферије.

Evo, ovde vidimo tipičan primer levičarske ideologije zlih kapitalista i ugnjetenih proletera i svemirske nepravde. Fašistička ekonomija, dakle simbioza državnog monopola sile i izabranih kapitalista nema nikakve veze sa kapitalizmom. Kapitalizam je u svojoj centralnoj definiciji, slobodna razmena proizvoda, samo ako to obe strane žele. Onaj ko ima armije, policije, sudove, to nije kapitalista, već država. Država je ta koja je okupirala, koristeći se brutalnom silom, zemlje gde većinski žive Muslimani i onda ih raspodelila svojim pajtašima kapitalistima. Naravno, da su se kapitalisti otimali ko će najviše da podmiti državne službenike da bi baš oni došli do tih resursa, ali oni to nikada ne bi mogli da država nije vojskom okupirala teritoriju. Država je hronološki starija od kapitalista. Nisu kapitalisti oformili državu, već su je iskoristili. Jer samo država ima na raspolaganju basnoslovne svote novca otetog od produktivnog stanovništva da stvori monstruozne industrijske komplekse kao što je NATO. Ni jedan jedini kapitalista sveta ne bi mogao sam da stvori ni parčence arsenala kojima države raspolažu. Dakle, istina je da su ti kapitalisti, državni burazeri, nemoralni i opaki ljudi, ali oni su ipak, samo saučesnici u zločinu države, oni nisu organizatori i inicijatori zločina. Alibi državi dali su oni stanovnici države koji veruju da je monopol sile i moralna i potrebna civilizacijska konstrukcija. U neku ruku, svi vi koji mislite da je država potrebna saučesnici ste u invaziji i zločinu. Kapitalisti su samo izvukli neku korist, a vi ni to, jer na vas pucaju.

У ратовима Израела и његових арапских суседа, САД и ЕЕЗ, потом ЕУ,стављали су се на страну мале нуклеарне силе (израелско нуклеарно оружје их притом никада није бринуло, док се неарапском али исламском Ирану замера и пука намера производње оваквог оружја). Претежно муслиманско становништво Палестине и суседног Јордана, у којем избегли Палестинци чине половину становништва, много је пропатило, а неправда је утицала на поступно верско фанатизовање.

Evo, ovo je tipična zamena teza. Verski fanatizam traje još od 7. veka od kada je prorok Muhamed ognjem i mačem širio Islam gde i kako je stigao. Je li Otomanska Imperija bila milosrdna organizacija ili možda jedan od uspešnijih vidova Islamskog Halifata i samo je pitanje odnosa vojski što otomanske trupe nisu otišle severnije od Balkana? Muslimani su radikalni osvajači od svog postanka. Isto kao i Hrišćani. Samo što je napredna evropska civilizacija snagom ideja, a po malo i mača uspela da smiri Hrišćane. Muslimane još niko nije smirio. Nisu Muslimani agresivni što ih kinje Zapadne države, mada su i zbog toga, već zato što u njihovim knjigama piše da su oni izabrani i da treba mačem da osvoje ceo svet. Izraela se ne plašimo, čak iako ima atomske bombe, zato što smo smirili i Judaizam istim načinom kao i Hrišćane, pa su došli pameti i oni. Hrišćanski i Jevrejski teroristi su toliko retki danas, da je to zanemarljiv problem. Muslimanski teroristi su svakodnevna pojava od njegovog postanka.

Jovo-Bakic

Французи су осам година (1954–1962) ратовали против алжирске независности, јер су сматрали Алжир ништа мање француским од Бретање или Провансе. Отац тренутно најпопуларније француске политичарке Марин ле Пен, Жан-Мари, борио се као падобранац, припадник Легије странаца, како у Вијетнаму тако и у Алжиру. Доцније се хвалио да је учествовао у мучењима Алжираца, али никада није за недела одговарао, иако су распрострањена мучења којима је колонијална војска подвргавала Алжирце (погинуло их је више од милион) поређена са „гестаповским методама”. Након Алжирског рата, француски насељеници масовно су напустили Алжир и населили се углавном у југоисточним пределима Француске. Тамо и у Паризу има највише арапских досељеника, а ради се и о традиционалном упоришту француске крајње деснице.

OK, slažem se, ali nisu Francuzi ratovali, već francuska država. Francuzi su završavali u zatvoru, ako ne bi išli u rat. Naravno da je bilo desničara dobrovoljaca, ali većinu vojske su činili nasilno regrutovani obični građani. Nikada se ne mogu poistovetiti građani sa državom koja ih je potčinila i lobotomirala. A što se tiče desničara koji se hvale zverstvima, idiotizam nije odlika samo na levoj strani političkog spektra.

Арапи су у Француској територијално сегрегирани и за њих су, по правилу, резервисана најслабије плаћена занимања. „Домаћи” радници их опажају као отимаче послова и социјалне помоћи. Ово је и главни разлог што су не само у Француској већ и диљем Европске унијерадници напустили интернационализам левичара и приклонили се крајњој десници, која их привлачи ксенофобично-националистичким слоганима и социјално-шовинистичком политиком.

Evo, opet izlazi vonj levičarskog determinizma. Zašto ja, inženjer informatike, koji govori nekoliko jezika, koji se bavi studiranjem i prirodnih i društvenih nauka ne živim u nekoj udžerici u getu za imigrante, već naprotiv, imam dobar stan, auto, poziciju i trljam nos domaćem stanovništvu svaki dan bez i malo straha? Zato što sam ja njima potreban. Zato što je moje zanimanje korisno i neko ima profit od mog rada. Muslimani koji dolaze bez znanja jezika, bez ikakve profesije, bez ikakve kulture, vrede na tržištu malo i dakle zarađuju malo. A i oni koji i imaju neku profesiju, isto su zatrovani Kuranom, da samo ako se usudite da im pomenete da možda ima nešto pogrešno u toj knjizi, trenutno se okome žestinom roja stršljena na vas. Muslimani žive na marginama jer su im tamo države dodelile opštinske stanove, finansirane od para otetih od produktivnog dela stanovništva. Oni Francuzi koji se boje konkurencije stranaca, to su oni koji slabo stoje na tržištu rada. Ja se ni malo ne bojim muslimanskih došljaka. Oni meni ništa ne otimaju. A što se tiče socijalne pomoći, to je nemoralno i za Francuze i za bilo koga. Socijalna pomoć nije finansirana iz milosrdnih organizacija već iz poreza, koji je krađa.

Расизам и исламофобија обузели су умове и душе нижих друштвених слојева, а странке тзв. умерене деснице, у тежњи да одговоре на изазов крајњих десничара, и саме прибегавају исламофобији. Наиме, потоња није политички некоректна као антисемитизам: ако изговорите нешто што спада у антисемитизам, лако ћете завршити у затвору, али зато до миле воље можете дати себи исламофобичног одушка.

Islamofobija bi u racionalnom i slobodnom društvu bila vrlina, a ne prestup. Zašto bi neko bio kritikovan ili gonjen zato što je protiv onih koji u centru svoje dogme imaju ideje koje govore da treba pobiti sve nemuslimane? Ima li išta pokvarenije nego etiketirati one koji govore istinu? U Kuranu piše na više mesta, sve sa detaljnim opisom o odsecanju ruku, nogu i glave nevernicima. Da, ja sam rasista i islamofob prema onima koji žele da mi urade ono što piše u Kuranu. Kao i vi Jovo Bakiću, kao i svako drugo racionalno ljudsko biće. Samo vi, zbog vaše ideološke mrene to ne smete da priznate ni sebi, ni javno.

Истовремено, НАТО бомбардује претежно муслиманске земље, када год то пожели. Пред агресију на Либију, која је потпуно разорила, поделила и обогаљила једну од најпросперитетнијих арапских држава, главни ратни хушкачи били су бивши француски председник Никола Саркози (данас заговара разгоревање рата у Сирији) и бивши италијански премијер Силвио Берлускони (обојицу је раније пуковник Гадафи финансирао новцем грађана Либије). Данашња Француска, предвођена социјалистом Оландом, понукана ваљда „успехом” смењивања Гадафија, бомбама би најурила с власти Асада (и Русија бомбардује, али у Асадову корист), делећи ту одговорност са САД.

Ovde se potpuno slažem. NATO je zločinačka organizacija koju su organizovale druge zločinačke organizacije koje se zovu Zapadne države. I ja sam za to da se NATO, ali i Rusija, kao i bilo ko drugi povuku i drastično razoružaju, jer ta količina oružja nije potrebna baš nikom. Neka armija je uvek potrebna, jer Džihadisti nikada neće prestati sa napadima, ali ne smemo dozvoliti ikakvu moralnu kontroverziju. Mi Muslimane nećemo u Evropi, ali zato nikakava vojna ni politička zapadna forma ne sme biti u muslimanskim zemljama. Jedini odnos sa njima može biti trgovina, naravno ako to obe strane žele.

Читаве породице Сиријаца и Либијаца беже од рата, али им се прикључују и поједини „спавачи”, попут оних већ „пробуђених” пре неколико дана у Паризу. Религијом опијени, а осиромашени, неправедним и агресивним односом САД, ЕУ и НАТО према муслиманима дубоко фрустрирани и услед читаве ситуације очајни, неки муслимани прибегавају терористичким злоделима. Пошто не могу да се супротставе надмоћном агресору на бојном пољу, нити да од бомби заштите сопствене породице, они се свете немилосрдно убијајући невине цивиле, било разносећи руски авион над Египтом било пуцајући насумично по Паризу.

Istina je da Džihadisti prvenstveno koriste terorizam i demografsku ekspanziju za ostvarenje svog cilja. Ali je potpuno pogrešno da su oni izazvani prvenstveno intervencijama Zapada. Intervencije su pogrešne, nemoralne i kontraproduktivne, ali i da ih nema, Džihadisti bi, svejedno nastavljali da nadiru. Ovako imaju samo više moralnog opravdanja, ali dok god mediji budu zasipani levičarskim fantazijama i licemerstvom, nećemo uspeti da shvatimo da je pravi razlog ekspanzije Islama njihova vera, a tek negde na desetom mestu i to što im Zapadne države ne daju mira.

Ко је следећа мета? Да ли ће ЕУ, руководећи се исламофобијом, постати фашистоидна тврђава?

EU, kao i SAD, kao i Rusija su već fašistoidne tvrđave, ali uvijene u rukavice. Ako ne zaustavimo priliv Muslimana, ako ne vratimo veći deo onih koji su već došli i ako ne povučemo trupe iz njihovih zemalja, taj fašizam će se samo povećati. Doći će ljudi mnogo gori od Berluskonija, Sarkozija ili Putina i biće Bakiću Jovo, na novo, kao 1914 i 1939. Moramo smanjiti naš fašizam, fašizam država Zapada, koji već postoji. Ali svakako ne nudeći vaše rešenje, jer ne znam zašto bi vaša Crvena Tvrđava bila išta bolja od Crne Tvrđave ili možda muslimanske Zelene Tvrđave. Zeleni nisu žrtve, oni su samo ratnici bez dovoljno oružja. Problem je u tvrđavi, ma koje boje bila.

Razlika između Islama i Evropskog modela je što Islam ima opako agresivne i pogrešne ideje, ali nema dovoljno snage da ih realizuje, Evropski Model je riznica izuzetno dobrih ideja, ali su potpuno izvitoperene i zgažene u zapadnim državama. Šta je lakše lečiti? Pogrešne ideje ili pogrešne realizacije? Levičari, prestanite da opravdavate krvnike.

Ja pišem vama, a vi meni recite šta mislite. Voleo bih da saznam o…

Advertisements
od Markus Maki Objavljeno u politika