Galerija

Zašto Srbija nije preplavljena stranim investitorima?

U prethodnom članku o zabludi, a rekao bih i licemerju levičara, govorio sam o tome da problem ovog sveta nije kapitalizam, već država. Nekima to zaista izgleda čudno i teško im je da u to poveruju. Veliki broj levičara tvrdi da su državu upravo organizovali kapitalisti za svoje potrebe, da mogu mirno da osvajaju i eksploatišu, a da se to ne stavlja na njihov račun, već da mirno peru ruke.

Ako to zaista mislite, ako zaista mislite da su kapitalisti Harpije koje piju proletersku krv, probajte da objasnite kako to da Srbija nije preplavljena tim alavim ljudima koji bi terali decu da rade po 16 sati dnevno, koji bi ukrali sopstvenoj majci mleko da bi joj ga onda prodali ili nešto gore. Plata u Srbiji je izuzetno niska u odnosu na Zapadnu Evropu. U Srbiji veliki broj ljudi govori kakav takav Engleski, u Srbiju se stigne za maksimum 2 sata avionom iz bilo kog dela Evrope, Srbi su ateisti ili folklorni Hrišćani, dakle imaju sličnu kulturu, imaju neko elementarno obrazovanje i nadasve, očajni su i željni posla i boljeg života. U Francuskoj, Nemačkoj, Italiji, Skandinaviji, države naplaćuju bolno visoke poreze. Zaposliti nekoga regularno, može da košta i do 3 puta više od onoga što dobija zaposleni na ruke. Dakle, ako je prosečna plata od 1500 do 3000 eura (zavisi od zemlje),  poslodavac plaća sve do 9000 eura mesečno. Zar mislite da bi alavi, krvožedni kapitalisti, kakvim ih levičari zamišljaju zaista bili toliko ludi da plaćaju svog Nemca do 9000 eura ili bi brzinom svetlosti doleteli na Balkan i plaćali nekog Srbina 600 eura? Objektivno, nezavisno od toga da li su kapitalisti krvožedni, ili jednostavno racionalni ljudi, razlika između 600 i 9000 eura je toliko velika, da je zaista veoma teško poverovati da kapitalisti dobrovoljno plaćaju tolike pare ljudima u svojim zemljama. Dakle, ili su kapitalisti nepopravljivi rodoljubi ili mrze profit ili su mentalno poremećeni, ili je nešto drugo u pitanju. Ako su kapitalisti ti koji organizuju države da čine zlo po svetu, pitam se zašto nakon što su osvojili Balkan nisu došli i preuzeli sve i zaposlili sve ljude da rade za 600 eura, a da im ostaje čisto 300 i otpustili svoje preskupe Nemce ili Šveđane. To bi bilo najlogičnije. Kapitalista stvori državu, zatim je iskoristi da na novo osvojenoj teritoriji radi šta hoće. Zašto onda niko ili retko ko dolazi da eksploatiše Srbe za 300 eura mesečno? Levičari, pomislite na trenutak da možda stvari ne stoje kako vi mislite, da možda kapitalisti slabo šta odlučuju. Odnosno, postoje 2 vrste kapitalista. Svuda po svetu, pa i na Zapadu. Postoje mega korporacije, pajtaši političara, koji koliko god da su veliki, ipak su zanemarljivo mali deo cele privrede i ostali. Oni jesu u dosluhu sa državom i nema ni najmanje sumnje da se oni dogovaraju koga će i kako da osvoje, bombarduju i sve ostalo. Ali ogromna većina kapitalista po Evropi je žrtva svoje države. Njihove države im nameću da moraju da drže svoje firme na Zapadu, dok političari siromašnih Zemalja u koje bi oni želeli da dođu ih ucenjuju. Da upravo tako. Ne samo Srbija. Sve one još bednije zemlje kao Vijetnam, Indija itd.… imaju političare koji namerno drže komplikovani zakonsko birokratski aparat. Ako niste mega korporacija, otvoriti firmu u bilo kojoj od tih zemalja, uključujući i Srbiju je noćna mora. Trenutno naletite na obavezne dozvole, poreze, obavezne participacije državne kvote, inspektore svega i svačega i gomilu birokratskih perverzija. Zbog čega sve to postoji? Iz razloga održavanja monopola sile. Da je nekom kapitalisti dovoljno da dođe u neku zemlju, da sazida firmu i da zaposli radnike, političari ničemu ne bi služili i zbog toga bi nestali. Kapitalisti bi dolazili kao ose na med u Srbiju, mislim da ne bi bilo dovoljno aviona, vozova i kamiona kolikom bi se silom i brzinom preselili. Doživeli bismo bukvalno kapitalistički stampedo Srpskih «eksploatatora». I šta bi se onda desilo? Ono što se uvek dešavalo u kapitalističkoj istoriji kada je tržište uspevalo da malo oživi. Plate radnika bi se veoma ubrzano povećavale. Jer kada se ogroman broj kapitalista nadmeće za iste radnike na jednoj teritoriji, ekonomski princip ponude i potražnje je neumoljiv. Eto, tako kapitalisti eksploatišu radnike, tako što im neprestano povećavaju plate.

Da ovo dete ne radi, možda bi umrlo od gladi. A verovatno će ovako raditi celog života zbog političara u njegovom gradu koji drži konkurenciju pod kontrolom.

Da ovo dete ne radi, možda bi umrlo od gladi. A verovatno će ovako raditi celog života zbog političara u njegovom gradu koji drži konkurenciju pod kontrolom. 

Dakle, našim sudbinama upravljaju monopolisti sile, dakle političari i šefovi mega korporacija koji su u korupcijskoj simbiozi sa njima. I pored toga što je njihov prihod zanemarljivo mali deo celog društvenog dohotka, oni gospodare. Dakle političari sa obe strane crte i njihovi pajtaši. 95% drugih kapitalista bi radije sebi oko iskopalo nego što bi državi plaćalo porez, ali ne mogu, jer države prete zatvorom ili otimanjem nekretnina. Dokaz o tome je da u svakoj Zapadnoj zemlji, ogroman deo ekonomije radi na crno. Kapitalisti i pored svih opasnosti kojima su izloženi, preferiraju na crno nego da uživaju u sigurnosti državnog sudskog i policijskog sistema. Upravo zato što im sudovi ne garantuju ništa. Sudovi su tu za uterivanje poreza, a ne za rešavanje konflikta između kapitalista. A država iz tog poreza finansira svoj nasilni aparat da drži sve pod kontrolom. Da neki obični Francuz kapitalista zaista dođe u Srbiju i sagradi neku fabriku i zaposli ljude, prvo što bi se desilo je da bi ga domaća policija isprašila. Onda bi mu oteli zgradu ili je srušili i proterali ga iz zemlje. No, ako se tu ugradi neki lokalni opštinski političar, stvari se menjaju, za koju godinu uz mnogo preganjanja i plaćanja, Francuz bi mogao nešto da otvori. I nikad ne bi znao koliko tu može da ostane, koji će porez sutra morati da plaća i šta ga čeka. Naravno, to sve pod uslovom da ga njegov Francuski političar ne zavrće u njegovom rodnom gradu i da ga uopšte pusti da ode.

Nema to nikakve veze s tim što je Srbija van EU. To su priče za malu decu. Sva ta poglavlja i usklađivanja su besmislice. Da srpski, bosanski, crnogorski, makedonski političari hoće, mogli bi sutra da otvore vrata i da jednostavno kažu. Dobro došli, otvarajte šta hoćete, zapošljavajte koga hoćete, mi se nećemo mešati. Ako ima ko hoće da radi za vas, za koliko god ponudite, srećan rad. Sve te priče da bi profit odlazio van Srbije, to je ekonomski budalizam. Koja to firma može da radi u izolaciji? Output jedne firme je input druge. Političari ne štite narod, već svoj reket. Tako je to u Vijetnamu, tako je to u Indiji, tako je to svuda. Tako pre nego što pustite suzicu za jadnom dečacima koji šiju lopte u Kambodži za 50 dolara mesečno, dok zli kapitalisti imaju seks sa njihovim sestrama, razmislite ko zaista koči progres. Da vi levičari zaista mrzite siromaštvo, kao što pričate, vi biste dopustili kapitalizmu da ih on izvadi iz siromaštva. Ali da bi kapitalizam radio, mora da se skloni država. Ili – ili. Nema kompromisa.

Dakle, levičari su samo jednim delom u pravu. Fašistički kapitalisti, oni iz mega korporacija, pajtaši političara jesu zli. Ali to nije kapitalizam. To je devijacija. Ostali kapitalisti, koji su većina, su žrtve. A kao posledica žrtve su i zaposleni, odnosno nezaposleni. To je suština problema.

Ako želite da odslušate, prilog počinje na 40 min 30 sek

Ja pišem vama, a vi meni recite šta mislite. Voleo bih da saznam o…

Advertisements

One comment on “Zašto Srbija nije preplavljena stranim investitorima?

  1. Povratni ping: Pregovori sa 49 investitora, do 28.000 radnih mesta | Markus Maki

Zatvoreno za komentare.