Galerija

Otac Serafim

Ili Bojan Jovanović. Ako ne znate ništa o ovom slučaju pogledajte Ćirilicu od pre nekoliko meseci, gde naširoko ovaj čovek optužuje visoke oficire Srpske Pravoslavne Crkve za razna kriminalna nedela. Od šverca robe i ljudi, preko ubistava, preko organizovanog podvođenja i silovanja što dece, što drugih popova do angažovanja plaćenih ubica i premlaćivanja neposlušnika. Da li sam šokiran? Nisam. Da li sam iznenađen? Nisam. Da li se gnušam? Da, ali to nije najbitniji problem pravoslavlja. Drago mi je što postoje ovakvi ljudi koji imaju hrabrosti da javno istupe i kažu svoju istinu. Da li je to istina, da li nije, to će se možda jednog dana pokazati na sudu. Kako su religiozne organizacije širom sveta, a naročito katolička pokazale odavno veoma slično ponašanje, cela ova priča, izgleda veoma verovatna. Ipak, ono što mene najviše zanima to su sledeća 4 elementa:

1.) Serafim, svoju priču prvi put govori Patrijarhu Pavlu, a on to čuje, ali ne želi to da sluša. On to odbacuje. Dakle, Patrijarh mezimac svih srpskih Hrišćana, pitomi čikica, svetac, onaj koji sebi krpi cipele, ne vozi se autima, teku mu suzice kad se gane nad nepravdom, hteo, ne hteo, on je glavni u toj organizaciji. On to ne sme da ne želi da čuje. On mora i da čuje i da reaguje. Da je hteo da bude samo bogomoljac u svojoj sobi, ne bi morao da ide ni u kakve crkve i tamo postaje sve viši u rangu. Pristao je da bude Patrijarh, nema pravo da ne želi da čuje ono što mu nije prijatno. Ili je licemer, ili je slabić, ili možda zavidi Kačavendi na postignutom uspehu. Ne znam šta je od toga gore. U svakom slučaju moralan nije. Nije moral pričanje parabola pastvi, već delovanje. Ko ne koči zlo, a to je njegov posao, on je zao.

2.) Civilne vlasti Tadićeve vlade sve znaju, i nije ih briga za Kačavendu, već bi da koriste ovog malog popa da bude špijun za hvatanje Mladića. Dakle, nije bitno što ovaj zlostavlja maloletnike, oni, preuzvišeni državnici znaju viši interes Srbije, pustiće razularenog manijaka da nastavlja sa silovanjem, samo oni da ispune svoje ciljeve.

3.) Serafim govori da mu je Kačavenda priznao da je imao veoma nasilno detinjstvo, nije previše detaljisao, ali se sasvim lako može naslutiti da je i on bio silovan, verovatno često, možda i redovno od nekog prethodnog popa kad je on bio dete i da samo nastavlja lanac nasilja.

4.) Kačavenda je radio za Udbu, za čeličnu pesnicu komunističke tiranije za razne prljave poslove te zločinačke organizacije. Divna kombinacija, hrišćanstvo i komunizam.

Dakle, ništa novo pod kapom nebeskom. Jedno nasilje uvek stvara drugo nasilje i monopol sile uvek stvara žrtve. Ako je loš jedan monopol sile, a to je SPC, to spojeno sa državnim monopolom sile, može biti samo gore.

child-abuse

Međutim, najbitnije od svega je sledeće. Dragi Bojane Jovanoviću, sve i da je istina sve što ste vi rekli, vaša misija je delimično korisna, jer manijaci moraju biti sklonjeni, ali ono što vas motiviše, ostvarenje vašeg intimnog cilja je nemoguće. Vi ste potpuno naivni ili jednostavno niste dovoljno inteligentni da shvatite da je samo Hrišćanstvo neočistivo. Ako budete imali dovoljno intelektualne hrabrosti, ako budete kopali dalje, ali ne po drugima, već unutar samog sebe, shvatićete da je samo Hrišćanstvo problem. Pedofilija postoji po svuda, ne samo među popovima. Verovati da se hrišćanstvo ili SPC mogu spasti time što se sklone pedofili i nasilnici je isto kao kada bismo verovali da se nacizam može spasiti, ako se skloni Hilter, ili da je komunizam moralan, ako se skloni Staljin. Sve da su svi popovi smerni, da su nepotkupljivi, da svi žive ponizno i skromno, opet to ne bi izbavilo Hrišćanstvo. Svako ko nudi etičke vrednosti zasnovane na proizvoljnim konceptima kao što je bog, on monstruozno laže i manipuliše. Hrišćanska laž je daleko, daleko veće moralno nedelo od bilo koje pedofilije. Oče Serafime, vi ste hrabri, ali, ne verujem toliko da shvatite i ovo. Bilo bi zanimljivo studirati i vaše detinjstvo i šta je vas gurnulo da verujete u čistotu nečistog i neočistivog.

Dragi ljudi, ne postoji ni jedan razlog da se veruje u religiozne besmislice da bi se bio dobar. Nema ničeg važnijeg od etike, na ovom svetu, ali baš zato, ako vam je stalo do etike, bežite od religije, kao đavo od krsta. U stvari, ne bežite, jednostavno, ignorišite je, prevaziđite je.

a da se pravoslavni popovi ne bi osetili usamljeni u pedofiliji, evo i katolicke verzije. Naravno, radi se o parodiji, ali kao i svaka dobra komedija inspirisana je realnim događajima:

Ja pišem vama, a vi meni recite šta mislite. Voleo bih da saznam o…

Advertisements