Galerija

Ostavština Bila Kozbija

Ono što se desilo sa Bilom Kozbijem, za mene lično, gore je, nego da mi je neki bliski rod umro. Naime, ja, kao i mnoga druga deca, nisam imao baš najsrećnije detinjstvo. Ne kažem da je moje bilo najgore, ipak sam ja odrastao pre rata devedesetih, ali ipak za sve nas fenomen Kozbi Šoua osamdesetih godina, bilo je nešto zaista veličanstveno. Ja se dobro sećam da sam gutao te epizode i da sam želeo da mi Kler i Klif Hakstbl budu mama i tata. A ko ne bi? Roditelji koji nikada ne tuku, nikada ne viču, veoma retko kažnjavaju, koji ne vređaju ili ne psuju decu, koji ne ucenjuju i ne manipulišu, koji su uz to prepuni ljubavi i razumevanja i koji ogroman deo svog vremena provode sa decom, koji poštuju jedno drugo i koji poštuju svoju decu, realno, mogu se nazvati idealnim roditeljima. Kozbi Šou je bio globalan fenomen, to je bio i ostao primer za 3 reda veličine bolji, ambiciozniji i uspešniji od svega drugog što se ikada pojavilo na televiziji i pre i posle, a koje je nudilo edukativni model. Bil Kozbi nije bio samo glumac, on je bio i autor i idejni vođa, on je bio suština te serije. Dakle, to je njegovo čedo, to nije bio samo projekat za zaradu. On je duboko verovao u to, on je želeo da menja svet, a kako je doktorirao baš iz oblasti vaspitanja dece, znao je da se svet menja samo preko promene ideja, a najefikasniji način menjanja ideja je preko pravilnog vaspitanja.

Dakle, to što sada nekoliko desetina žena tereti Kozbija za silovanje uz upotrebu omamljujućih pilula, ne bi bilo tako grozno da je Kozbi bio samo glumac. Kamo sreće da je tako bilo, da je on bio samo deo tima, a da je idejni vođa bio neki drugi. Da, bio bi skandal, ali se ne bi uzdrmali temelji tako jedne gloriozne građevine kao što je bio Kozbi Šou. Ne može da postoji veći kontrast između čoveka koji želi zdravu porodicu i masovnog silovatelja. Ta stvar je toliko velika, bilo mi je potrebno više meseci da apsorbujem udarac. U početku apsolutno nisam verovao, bio sam siguran da je nameštaljka, počeo sam da razmišljam o teoriji zavere, da se nekome ne sviđa da širi tako pozitivne ideje po svetu, bilo mi je nespojivo Kozbi i silovanje. Onda, pod udarom novih podataka, kako je vreme prolazilo, izgledalo mi je sve verovatnije da je on to ipak mogao da uradi, jer nije baš tako jednostavno organizovati zaveru toliko velikog broja žena raznih kategorija. Na, kraju, razmislio sam duboko i široko i došao do zaključka da tu istinu nije moguće ni znati. Ako nešto spada u najnižu vrstu dokaznog materijala, to su upravo svedočenja ljudi. Kako je od poslednjeg navodnog čina bluda prošlo previše vremena, ne može da postoji ni jedan materijalni dokaz o tome. Da su navodne žrtve napada tada prijavile slučaj policiji, našli bi se tragovi sperme, droge u krvi, policija bi mogla da pretrese Kozbijevu kuću tražeći drogu, moglo bi biti i tragova borbe i nasilja. Ali danas, ništa od toga nije moguće. Osim ako sam Kozbi to ne prizna, a to je veoma malo verovatno, ostaće zauvek sve na sukobu 2 verzije, bez ishoda. A upravo to što je teško išta materijalno dokazati u jednom smislu, tako je isto teško i u suprotnom. Sve i da sve te žene lažu, veoma teško je dokazati da lažu, jer niko ne očekuje da bude nekih tragova, osim, naravno, ako bi se tu pojavilo i neko vanbračno dete i genetička provera dokaže da je Kozbijevo dete. Dakle iz istog razloga, ni optuženi, ni tužiteljke, ne mogu da ponude ništa više osim svojih reči, a reči su najnepouzdaniji element u bilo kakvom sudskom postupku. Možda baš zato, ako bi neko organizovao blaćenje Kozbija, on računa na to da tužiteljke veoma malo rizikuju i da što ih je više, da je njima lakša situacija. Dakle, šta god da je istina, to nećemo nikada saznati.

Bil Kozbi je pali anđeo, malo ili puno, malo menja. Ali ideje koje je zastupao mogu i moraju da ga nadžive

Bil Kozbi je pali anđeo, malo ili puno, malo menja. Ali ideje koje je zastupao mogu i moraju da ga nadžive

Ako je tako, pozabavimo se onda jednim drugim aspektom. Bilo kako bilo, bilo da je Kozbi kriv ili nevin u slučaju optužbe silovanja, on je sigurno kriv u jednom drugom smislu. Kozbi šou nije promenio svet na bolje, čak ni malo i ta propast dogodila se mnogo pre celog ovog skandala. Naime, glavni razlog svega toga je sam Bil Kozbi koji u svom privatnom životu nije uspeo da živi onako kako je propovedao. A ljudi, ipak i pored svih manipulacija i propagande kojom su izloženi, ipak imaju moralne intuicije. I uvek važi jedno pravilo, a to je da odrasli ljudi prihvataju nove ideje, samo onda kada onaj koji ih propoveda i delom i sopstvenim životom potkrepljuje. Naravno, kao odrasli, dok su kao deca, prihvataju sve što im se nametne i to dobro znaju i crkva i država. I kad su ideje dobre i kad su zle. A da li je Bil Kozbi bio zaista Klif Hakstbl? Na žalost, po sledećim tačkama optužnice videće se da apsolutno nije. Kao prvo, Kozbi je javno priznao da je više puta varao svoju ženu. Kao drugo, priznao je više puta da je povremeno i tukao svoju decu. Kao treće bio je radoholičan i pored toga što je rano stekao ogroman imetak, dakle nije morao previše da radi, veliki deo svog kasnijeg života proveo je na turnejama daleko od svog doma i porodice, čak i kada su mu deca bila mala. Kao četvrto veoma često se u svojim humorističkim programima šalio na račun zlostavljanja dece. I kao peto, više puta je rekao da je voleo svog oca, a njegov otac je bio oličenje barabe, silnika i neodgovornog roditelja koji je tukao, maltretirao, pio i koji je čak i napustio celu porodicu otišavši u ratnu mornaricu. Dakle, Bil Kozbi je potekao iz izuzetno nesrećne porodice, ali i pored toga što je bio vunderkind u svakom pogledu, nadasve inteligentan čovek kasnije, čovek sa više talenata, sa visokim pedagoškim znanjem, ipak počinio je ogroman broj grešaka, ko neko ko je javna ličnost, kao neko koji želi vaspitanjem da promeni svet ne sme sebi da dozvoli. On je morao u svom ličnom životu biti i bolji od uloge koju je sebi dodelio u fikciji. Kako to nije, ljudi nisu slepi, ljudi to znaju i kad neko jedno priča, a drugo radi, džabe ti trud. Kozbi Šou je propao nezavisno od ishoda skandala o silovanju.

Šta nama ostalima ostaje? Ili da se svi kolektivno ubijemo, jer zaista nam nema nade, ili ono što ja savetujem ovde, a to je da ne očajavamo previše. Bil Kozbi, je sve u svemu bio daleko bolji otac od svog, on je u svom tom neskladu i bedi, ipak učinio korak napred. A mi ostali koji ćemo ga nadživeti, moramo hladne glave da prosudimo šta je tu dobro, a šta nije, ideja Kozbi Šoa ostaje veoma, veoma vredna, dovoljno je da je u svojim ličnim primerima i temeljno sprovodimo. Budimo bolji od svojih učitelja, nije li to moto napretka? Ne smemo nikako sebi dopustiti da bacimo vodu zajedno sa detetom. Ima tu dosta dobrog. To što je Kozbi pogrešio, ne znači da je u svemu pogrešio. Pa čak i da je istina ono o silovanju. Odbacimo čoveka, ali držimo se ideje. Ideja o mirnom roditeljstvu nikako ne sme biti bačena, samo zato što su neki njeni akteri bilo nemoralni, pa čak i jako nemoralni. Pa pomislite samo na to da je Isak Njutn većinu svog života proveo tražeći nauku u Bibliji ili baveći se alhemijom. 90% svog vremena, sa današnjeg stanovišta bilo je gubljenje vremena. Znači li to da su njegovi zakoni mehanike zbog toga netačni? Svako od nas je čovek svoga vremena i okolnosti. Izvucimo ono najbolje, a ne najgore iz života drugih. Nije bitan Kozbi, on i pored svoje inteligencije nikada do kraja nije uspeo da se otrgne užasa svoje porodice u kojoj se rodio. Nešto u njemu je zauvek ostalo pokvareno. Silno nasilje koje je pretrpeo, ostalo je zauvek negde podsvesno. A pretrpljeno nasilje u detinjstvu, uvek nekako ispliva na površinu. Ono što je bitno, to su ideje, ako je ideja o mirnom roditeljstvu ispravna, a jeste, držimo se nje, a za Kozbija, šta je bilo, bilo je, njemu više nema pomoći.

Ako želite da odslušate, prilog počinje na 27 min 40 sek

 

Advertisements