Galerija

Dr. House

Čuo sam za tu seriju, jako davno, ali iz raznih razloga, nisam imao ni vremena ni želje da je vidim. Međutim, setio sam se reči pokojnog Dr. Pantelića (Zairovog mudrog doktora) da je govorio pozitivno o njoj. Pa eto, konačno nađoh vremena i želje da je pogledam.

Serija ko serija, mora biti zabavna, interesantna, preterana, ali moram da priznam da mi je potpuno napunila baterije. Mnogi na radiju koji slučaju moje tekstove, verovatno bi pomislili da ja malo treba da ispraznim baterije, umesto da ih dodatno punim, ali svako ima pravo na svoje pogrešno mišljenje.

Elem, serija mi se sviđa, štaviše, jako mi se sviđa, a naročito njen centralni junak. To me je podsetilo na jednu životnu lekciju koju mi je dao jedan mudri čovek jako davno. Na ovom svetu postoje 2 vrste arognatnih ljudi. Prvi su ljudi koji su zasluženo arogantni, a drugi su arognatni nemisleći ljudi, da se blago izrazim. Haus svakako spada u prvu grupu, koja je manje od 1% arogantnih. 99% arogatnih spada u nemisleće ljude. Kako nemaju nikakve argumente da potkrepe svoju duboku glupost, nesposobnost i parazitizam, oni napadaju emotivno. Umesto da argumentuju, oni jenostavno uvredama blate druge. Što je neko bedniji, to je arogantniji, a najgore od svega, nije toga ni svestan. S druge strane Dr. Haus koji spada u produhovljene arogantne ljude, u svakoj epizodi nazove idiotom nekog iz svoje okoline barem 10 puta. I gle čuda, skoro uvek se ispostavi da te koje je tako nazvao zaista odgovaraju pomenutoj kategoriji. I nije bitno da li je taj neko njegov šef, direktor klinike, predsednički kandidat, kolega ili pacijent. Haus je nekonvencionalan, blago rečeno, u svakom pogledu. On nosi izgužvane košulje, ne nosi bolnički mantil, nosi patike na odelo, laže, krši veliki broj bolničkih protokola, ulazi ilegalno u stanove svojih pacijenata da obogati bolničku sliku, manipuliše i ucenjuje pacijente, skoro nikada im ne veruje, podmićuje i preti laboratorijskim tehničarima da njegovi pacijenti dođu preko reda na specijalističke preglede, upada u operacione sale bez poziva da interveniše, iskopava leševe iz grobova rođaka pacijenata i šta već ne. Na prvi pogled, to je čovek haosa i ludila.

Spolja jadac, unutra gladac

Spolja jadac, unutra gladac

Ali samo na prvi pogled. Haus je nepomirljivi borac za život svakog svog pacijenta. On je vatreni ateista, neumorni borac protiv svakog licemerja, podrugljiv do bola prema salonskim dobročiniteljima, neumorni radnik kada treba i potpuni hvatač krivina kad ne treba. A iznad svega ima metod rada. Naučni metod je alfa i omega njegovog postojanja. Ono što je van simptoma i rezultata specijalističkih pregleda ne postoji. On je vulkan intuicija, ludih ideja i sumanutih akcija, ali svaku ludu ideju poredi sa činjenicama. Menja dijagnoze brzinom svetlosti, ako dođe do novih podataka. On iskaze pacijenata smatra samo jednim od mnogobrojnih podataka koji su mu na raspolaganju da sklopi mozaik bolesti koje leči i čak im dodeljuje jako nizak nivo istinosti. Upravo zato što su svi ljudi subjektivni, a posebno bolesni ljudi. Na prvi pogled izgleda nehumano jer retko ide u posete bolesnika, ali to je zato što ima ugrađeni radar simptoma koje otkriva sa neverovatnom lakoćom i brzinom. Većinu vremena provodi sa svojim timom asistenata dijagnostičara, daleko od pacijenata sa tablom i flomasterom da pronađe bolest koja odgovara simptomima. Iako je nepodnošljiv za sve u njegovoj okolini, njegovi pacijenti ga ili mrze ili ga se boje, na kraju kada im spasi život, svi odlaze iz bolnice zdravi sa neizbrisivom dubokom zahvalnošću prema Dr. Hausu. Jer, na kraju, kao i u svim drugim oblastima života, jedino što se računa je rezultat. Lepe pričice njegovih kolega doktora, poštovanje protokola, izbegavanje rizika čini da pacijenti njegovih kolega umiru. Haus je biološki računar učinka i troška. On zna da ne postoji rešenje, on zna da postoje samo pokušaji. Niko ne zna kako ljudsko telo funkcioniše, biti dr. je i dalje tumaranje po mraku, on i ne sanja da ponudi ikakvu garanciju svojim pacijentima, ali im garantuje sve svoje intelktualne i fizičke kapacitete da smanji njihovu nesreću i bol kako najbolje zna i ume. On je proračunati medicinski kalkulator na 10 decimala preciznosti kada koju terapiju da primeni i uvek rizikuje sračunato. Da sam ja smrtno bolestan, svakako bih, ako ikako mogu, tražio nekog kao Dr. Haus.

Da ne dužim previše o medicinskim aspektima, vrednost Hausa je vanvremenska i vandisciplinska. Ovom svetu je potreban veliki broj Dr. Hausa da razbija mentalnu učmalost u svakoj ljudskoj oblasti delovanja. Potrebni su ljudi koji neprestano nazivaju idiotima ljude koji nam rade o glavi i novčaniku. Ljude bez vrednosti ili ljude sa pogrešnim idejama treba i vređati i izvrgavati ruglu i ponižavati, treba ih marginalizovati. Ali da biste to mogli da radite, morate biti najbolji u nečemu kao Dr. Haus. Možda je Dr. Haus intimno nesrećan čovek, on to hronično i jeste, jer boriti se sa količinom gluposti koja ga okružuje je iscrpljujući posao, ali to je minimalna cena koju moramo da platimo dok se ne izbavimo iz mraka u kome smo. Mada, Haus je imao i otežavajuće okolnosti: nasilnu porodicu iz koje je potekao i neizdrživ hroničan bol u nozi. Haus ima samo 2 pravila u ophođenju sa ljudima. Ako ih smatra intelektualno zrelim, nemilosrdno im saopštava istinu o njihovom stanju. Ako ih smatra nezrelim ili glupim ili religioznim, laže ih i manipuliše za njihovo dobro. Ali podsetimo se ipak da u racionalnoj etici laž nije nemoralna, jer laž nije započinjanje sile. Druga strana uvek može da vas čuje i ne posluša, ali za to mora imati znanja i pameti, što većina ljudi nema. Ko im je kriv. Haus sigurno nije.

Ako želite da odslušate, prilog počinje na 34 min 30 sek

 

Advertisements
od Markus Maki Objavljeno u umetnost