Galerija

Priča o tome kako su vas porobili

Ovo je istorijat porobljavanja ljudske zajednice, kako je sve počelo i kako da, najzad, postanete slobodni.

Kao i sve životinje, i ljudi imaju potrebu da dominiraju i iskoriste prirodne resurse. Na početku smo se bavili lovom i ribolovom i skupljali plodove sa zemlje, ali neko vreme nakon toga, desilo se nešto magično, ali u isto vreme i užasavajuće u našem umu. Počeli smo, samo mi od svih životinja, da se plašimo smrti i gubitka vrednosti u budućnosti. Bio je to početak jedne velike ljudske tragedije, ali u isto vreme i jedne velike nove mogućnosti. Naime, kad smo počeli da se plašimo smrti, ranjavanja i zatvora, postalo je moguće da nas neko kontroliše i tako smo postali vredniji od bilo kog drugog prirodnog resursa ikada do tada. Najisplativiji resurs koga bi svaki čovek želeo da poseduje nije nikakva sirovina, alat, životinja ili zemlja, već neko drugo ljudsko biće. Neko može da zaplaši životinju, jer i one se boje bola u trenutku kada ih bijete, ali nju ne možete da zaplašite pretnjom o gubitku slobode, mučenjem ili pretnjom zatvora, jer druge životinje imaju veoma slabo izražen osećaj za budućnost. Ne možete pretiti kravi mučenjem ili ovci ubistvom. Ne možete vitlati mačem ispred drveta, vičući na njega zahtevajući da rodi više voća. Ne možete zapaljenom bakljom pretiti polju i očekivati da vam ono rodi više pšenice. Nećete dobiti više jaja ako zapretite kokoški, ali ako zapretite čoveku, dobićete ih. Ta vrsta farme, ljudske farme, kroz čitavu našu istoriju uvek je bila profitabilna za naše gazde i istovremeno destruktivna za nas i u vremenima u kojima živimo dostigla je svoj vrhunac.

Ljudsko društvo se ne može racionalno razumeti dok se ne vidi pravim očima. Ljudsko društvo je skup farmi, gde jedni ljudski farmeri poseduju druge ljude, ili tačnije, ljudsku stoku. Nekog to može da zbuni jer naše vlade obezbeđuju zdravstvo, vodu, obrazovanje i puteve i zbog toga pomišljaju da se rodi o dobroj volji država. Ako to mislite, grdno se varate. Države brinu o zdravlju, o navodnjavanju i školi, jer čuvaju svoju stoku. Ljudi su još više zbunjeni jer su nam dozvoljene neke slobode i neki misle da ih države štite, ali i paori kada seju svoje žitarice, ostavljaju mesto između leja da bi uvećali prinose, kao što stočari ponekad prave veće boksove u štali ako to doprinosi većoj količini proizvedenog mleka i mesa, pa tako u svakoj od vaših zemalja postoje poreske farme. Vaši farmeri će vam dopustiti neke slobode, ne zato što im je do vas stalo, nego zato što žele da iz vas izvuku veći profit. Da li počinjete da razabirete rešetke kaveza u kome ste se rodili?

human farms

Do sada je bilo 4 faze u ljudskim farmama. Prva faza dogodila se u starom Egiptu i sastojala se od brutalnog fizičkog tlačenja. Kontrolisali su ljudska tela, ali kreativna produktivnost ljudskog uma bila je nedostižna udarcima biča i zveketu okova. Robovi su bili beskrajno neproduktivni i zahtevali jako puno stražara da bi bili mirni. Druga faza bio je «Rimski model» kada je robovima ostavljena neka sloboda, snalažljivost i umešnost koji su povećali njihovu produktivnost. Povećano bogatstvo Rimskog Carstva donelo je državi izdašne poreze i tako Rim postaje imperija, ali, na kraju, ona uništava ekonomske slobode koje su i omogućile moć imperiji i zatim ona propada. Da li sada vidite jasnije sličnosti sa periodima nakon Rima? Nakon raspada Rima, ulazimo u treću fazu ljudskih farmi – feudalizma. Seljaci više nisu direktni robovi, već mogu da obrađuju zemlju na kojoj žive, ali za uzvrat moraju da plaćaju poreze vlastelinima. I taj sistem je prvo oronuo zbog neprestanog komadanja plodne zemlje i na kraju i propao usled poznatog «Pokreta Zatvaranja» kada su stotine hiljada seljaka bili proterani sa njiva gde su vekovima živeli, usled novih produktivnijih načina obrade zemlje sa daleko manje potrebnih ljudi. Povećana produktivnost pri kraju Srednjeg Veka, stvorila je nove količine hrane neophodne za proširivanje gradova i tako korak po korak otvorila je put za četvrtu fazu posedovanja ljudi pod nazivom «Demokratski Model». Proterani ili osiromašeni seljaci bežali su ka gradovima, nudeći reke ljudskog kapitala novim industrijalcima, a vladajuća klasa ljudskih farmera, ubrzo je shvatila da mogu još više zaraditi ako ljudskoj stoci ostave izbor zanimanja i slobodu kretanja. U demokratskom modelu, direktno posedovanje ljudi zamenjeno je novom mafijaškom taktikom. Mafijaši veoma retko poseduju biznise, već radije šalju siledžije jednom mesečno da otimaju novac od pravih vlasnika firmi. Sada kada je ljudima dozvoljeno da biraju svoja zanimanja, postaju produktivniji, pa tako daju više poreza svojim gospodarima. Sve slobode koje imate, ostavljene su samo zato što omogućuju veće prihode vašim vlasnicima. Ali, istovremeno povećane slobode i bogatstvo, plaše vaše gazde. Vladari na početku profitiraju iz relativno slobodnog tržišta kapitala i rada, ali kako ljudska stoka postaje slobodnija i bogatija, počinje da da se pita, čemu uopšte služe vladari. Ali, uostalom, niko nije rekao da je držanje ljudskih farmi lak posao.

Držanje ljudske stoke u odvojenim boksovima štale, je komplikovani proces u 3 faze. Prva faza je indoktrinacija mladih preko takozvanih državnih škola. Državno obrazovanje je zakonom nametnuto sa početkom Demokratskog modela farmi, da bi se misli i duše ljudskih goveda držale pod stegom. Druga faza je zavadi pa vladaj, gde se jedni građani huškaju protiv drugih, tako što se stvore državni poverenici. Jako je skupo i teško upravljati stokom samo uz upotrebu slepe sile. A čak i kad se postigne, postaje neizrecivo neproduktivno, kao u slučaju Severne Koreje. Ljudska bića se ne razmnožavaju brzo i nisu produktivni kada su zarobljeni. Ali ako imaju iluziju da su slobodni, proizvodiće daleko više svojim gazdama. Efikasan način da se to postigne je da se jednom delu ljudske stoke plati za usluge širenja te iluzije. Ljudska goveda, poverenici vladara, napadaće ostala goveda, ako ona ukažu na nasilje, licemerje i nemoralnost posedovanja ljudi nudeći zamene teza da je sloboda ropstvo, a ropstvo je sloboda. Ako uspete da zavadite ljude, kada god neko skrene pažnju na realnu sudbinu ljudske stoke, farmerima će biti daleko jeftinije da drže sve pod kontrolom. Poverenici farmera će se grubo obrušiti na one koji dovode u pitanje vrlinu posedovanja ljudi. A u tome uvek prednjače intelektualci i umetnici kao večni zavisnici od milosti i nemilosti gazde govoreći pobunjenima da prestanu da ne bi naškodili kravama kolegama. Umetnici i intelektualci će tako vešto prebaciti moralnu odgovornost sa pravih prestupnika na one koji traže autentičnu slobodu. Treća faza je neprestano izmišljanje fiktivnih opasnosti zarad stvaranja iluzije da farmeri štite svoju stoku.

Ovaj sistem ljudskih farmi se približava svom kraju. Tragedije modernih zapadnih ekonomskih sistema, nisu se dogodile zbog neuspeha, već, naprotiv, zbog uspeha prethodnih ekonomskih sloboda. Masivna povećanja bogatstva zapadnog sveta tokom 19. veka upravo su se dogodila zbog povećanih ekonomskih sloboda, ali, na žalost, upravo to bogatstvo je povećavalo veličinu i moć država. Kada god bi se povećalo bogatstvo ljudske stoke, to bi neizbežno povećavalo prihode i broj ljudskih farmera i njihovih poverenika. Rast države je uvek proporcionalan stepenu ekonomskih sloboda iz prethodnog perioda. Ekonomske slobode stvaraju bogatstvo, koje privlači lopove u vidu političkih parazita, čija pohlepa, zatim, uništava ekonomske slobode. Drugim rečima, sloboda metastazira u državni kancer. Vlast, čak i kada počinje kao veoma mala, uvek, na kraju postaje ogromna. Zbog toga, ne može postojati ni jedna alternativa realno slobodnom i mirnom društvu, društvu bez političkih vladara i posedovanja ljudi, bez nasilja državnog oporezivanja.

Da bi neko bio stvarno slobodan, to je u isto vreme i veoma lako i veoma teško. Mi izbegavamo užas našeg ropstva, zato što je jako bolno priznati da smo robovi. Vrtimo se oko neprekidne agresije umirućeg sistema, jer se bojimo napada naših kapoa u logorima. Ali ostajemo u kavezima samo zato što odbijamo da ih vidimo. Probudite se. Da biste otišli iz farme, dovoljno je da priznate da postoji.

Ovo je direktan prevod jednog od slušanijih podkastova kanadskog filozofa koji se zove Stefan Molinju. Radi se, u suštini, o skraćenoj verziji Orvelove, 1984-te.

Advertisements
od Markus Maki Objavljeno u nauka

One comment on “Priča o tome kako su vas porobili

  1. Povratni ping: „U maloga Jove, cipelice nove, ali ništa zato – on ode u NATO!“ | Sopstveni portparol

Zatvoreno za komentare.