Galerija

SSAD

Jedan od kandidata sa solidnom verovatnoćom uspeha na predstojećim američkim izborima na jesen 2016. godine je Brni Sendrs (Bernie Sanders), otvoreni socijalista. Dakle, ako ne daj bože, ta nesreća zadesi tu zemlju, njeno ime će iz postojeće skraćenice SAD postati SSAD – Savez Socijalističkih Američkih Država.

Ako odete na njegov sajt i pogledate njegov program, to je tipičan socijalistički program. Besplatno ovo, besplatno ono, regulisanje ovog ili onog, povećanje poreza ove ili one vrste. Daleko od toga da Amerikanci žive dobro ili moralno, ali ako možemo nazvati bolešću društvo u kome oni žive, ono što nudi Sendrs je sve drugo nego lek. Kada bi on ostvario samo deo onog što obećava ili preti, kako šta, kako kome, ta zemlja bi otišla u sunovrat kao što je i SSSR otišao u sunovrat.

Nije čudo da je socijalistima glavna religija državoljupstvo. Ako pogledate ceo program, nema šta taj megaloman ne bi rešio. I preraspodelu bogatstva i obrazovanje i stvaranje radnih mesta, plata, globalnog zagrevanja, imigracionu politiku, rasnu pravdu ma šta god to značilo, prava žena i homoseksualaca, ratnih veterana, invalida, zdravstvo, finansijski sektor, ruralnu ekonomiju, ratnu politiku, porodične vrednosti. Naš bog Sendrs ima odgovor za sve. Vi samo glasate za njega i on vam garantuje da ćete otići u socijalistički raj.

sanders_2016

Za njega mogu da glasaju samo 2 vrste ljudi. Ili ljudi koji ne znaju ništa, kojih je zadivljujuće mnogo ili ljudi koje nije briga da žive na tuđoj grbači nezavisno od inteligencije, a kojih je, opet, zadivljujuće mnogo. Koliko god mi kritičari levice bili dosadni, mi nemamo drugog izbora nego da podsećamo ljude da realni svet sa ograničenim resursima, a posebno pameću je nešto što i pored svih naših najvećih dečjih želja da to ne bude tako, ipak postoji. Dakle, svaki put, kada socijalistički kandidat za ovozemaljskog boga kaže besplatno ovo ili ono, nije zabuna, nego laž. Ne može postojati ništa besplatno. Ni u kojoj formi, ni na jedan način, nikako i nikada. Sve što neko ne plati sa jedne strane neko drugi mora da plati da to nadoknadi. Škole, bolnice, radna mesta sačinjena su od zgrada, uređaja, energije, ljudi koje neko mora da plati. Uvek, neizostavno i bez izuzetka. Bog Sendrs je jako ljut zato što 0,1% Amerikanaca poseduje isto onoliko bogatstva koliko i 90% nekih drugih ljudi. Pitanje je pa šta onda? Ljudi kao što su Njutn, Galilej, Ajnštajn, Tesla i ostalih hiljadu naučnika koji su od Renesanse na ovamo praktično stvorili svo naučno znanje imaju i radikalniji odnos količine znanja i pameti u poređenju sa ostatkom ljudi u odnosu 0,00001% prema 99,99999%. Ljudi nisu jednaki. Razlike, naročito u pameti su astronomske. Razlika je samo u tome što kada neko primeni svoju superiornu inteligenciju u nauci, to onda nije nikog briga, pogledaju na TV-u ko je dobio Nobela i priča je gotova. Ali kad neko superiornu inteligenciju primenu u biznisu, onda to i te kako smeta, onima koji nisu uspeli. Ja razumem da je zavist ogroman problem kod ljudi i da ljudi jednostavno ne podnose nečiji uspeh i izmlislili bi bilo koju ideologiju da se dočepaju njihovih para, ali to nije problem morala kako navodi Sendrs. Nikada neće biti moralni problem da neko bude i milion puta uspešniji od nekog drugog.

Potpuno je druga stvar što veliki deo današnjih bogatih ljudi temelji svoje bogatstvo na legalnoj ili ilegalnoj pljački. Ilegalna pljačka, to je jasno, radi se o ucenama, pretnjama ili direktnim otimanjem i toga je u Americi i bilo i ima i danas. Ali daleko uspešniji vid pljačke je korišćenje legalnih zakona. A to znači korporacije i banke plačkaju u simbiozi sa političarima. Sposobni ne beže od slobodnog tržišta, ali ostalima je to velika muka. Nezgodno je to kad vi nešto nudite, a to niko neće da kupi, ili bar ne za cenu koju tražite. Zato mnogi burazer kapitalisti pribegavaju tome da ulaze u dil sa političarima, koji imaju monopol sile. Donese se zakon o regulisanju ovoga ili onoga, koji se «proda» kao javno dobro za nešto apstraktno, ali koji u pozadini uvek konkretno pomaže određenim pajtašima političara, tako da nešto što niko ranije nije hteo da kupi, sada mora. To nije izuzetak, to je pravilo, svuda u svetu, pa i u Americi.

Dakle, pravi problemi su legalna i ilegalna pljačka. A to se rešava ukidanjem monopola sila, dakle države i uvođenjem privatnog pravnog sistema velikog broja sudova i policija u konkurenciji jednih sa drugima. Kandidat za boga Brni Sendrs, ide upravo u suprotnom smeru. On bi da državu poveća što više može i da reguliše zakonima što je više moguće. Brni Sendrs je elementarna nepogoda za Amerikance, a kao posledica i za sve nas.

Kako će se sve završiti? Čak iako on pobedi, shvatiće da je predsednik samo deo mamutskog monopola sile i da može da uradi samo onoliko koliko se pogodi sa svojim finansijerima, burazer-kapitalistima. Kao i uvek, dogodiće se trgovina. Neko će da da njemu i njegovoj partiji i bratiji neke velike pare, a on će da donese neke zakone koji će pomoći njihove biznise. Niti će on moći previše da uradi od svog najavljenog programa, niti će burazeri moći previše toga da kupe, tako da sistem neće preći u socijalizam sovjetskog tipa preko noći. Ali, kako već decenijama što levičari, što desničari, a posebno levičari sve više i više urušavaju sistem i sve više i više ignorišu jednostavne zakone realnosti, a najviše onaj da se pare ne mogu materijalizovati ni iz čega, Amerika će nastaviti, samo brže nego pre, da klizi ka onome što je bio SSSR. A realnost je uvek jača on naših infantilnih želja da se problemi rešavaju samo zato što mi to želimo. Probleme smo uvek rešili tako što je neko pametan u sudbonosnom trenutku nešto smislio, a ne tako što smo samo glasno rekli da bi trebalo ovo ili ono. Socijalizam je odbijanje da se odraste, da se izađe iz paradigme porodice u kojoj kada dete poželi čokoladu, ona se skoro uvek nekako stvori i detetu nije sasvim jasno kako i odakle.

1% nije samo najbogatijih. Toliko ima i najboljih pevača, glumaca, naučnika, cak i 1% ukupnog kopna naseljava 50% ljudi.

1% nije samo najbogatijih. Toliko ima i najboljih pevača, glumaca, naučnika, cak i 1% ukupnog kopna naseljava 50% ljudi.

Ako želite da odslušate, prilog počinje na 33 min 20 sek

Advertisements
od Markus Maki Objavljeno u politika