Galerija

Inverzna eugenetika

Kad god neko pomene tu strašnu reč, eugenetiku, odmah i neizostavno setimo se nacizma. Sterilizacija i ubijanje mentalno zaostalih, invalida ili nižih rasa po arijevskom standardu, zaista je nešto što bilo kom pristojnom čoveku uvek i nanovo izazove osećaj bola.

Međutim, koliko god to strašno bilo, na žalost, pitanje je i dalje nerešeno. Eugenetika se i dalje nastavlja, ali u drugom obliku. Duh nacizma i dalje živi u Zapadnoj Evropi. Voleo bih uvek da podsetim da je nacizam skraćenica za nacionalni socijalizam. Socijalizam je stravična ideologija sama za sebe, nacionalizam je stravična ideologija sama za sebe, kombinacija ovo dvoje je dupla strava i užas. Tridesetih godina dvadesetog veka Mitološko Biće zvano Nacistički Kolektiv, iracionalnim putem uzelo je sebi za pravo da odluči da neke ljude treba odstraniti iz društva, za dobro celog naroda. Nacistički dželati su verovali da su dobri ljudi. Oni se mahom nisu grohotom smejali dok su gasom gušili milione nepoželjnih. Većina njih je ubijala, kao što svako od nas gazi buba švabe, ako mu greškom uđu u stan. Stražari u Aušvicu većinom nisu bili sadiste i psihopate. To su bili porodični ljudi, koji su 8 sati dnevno uništavali «pacove» po logorima, a popodne su svirali muziku, mazili svoje pse, vodili ljubav sa svojim ženama, čitali deci priče pred spavanje. To su bili ljudi ubeđeni da rade dobro za svoju otadžbinu.

George Carlin. Njegov humor seče kao hirurški nož.

George Carlin. Njegov humor seče kao hirurški nož.

Danas Mitološko Biće zvano Demokratski Kolektiv ili Levičarski Kolektiv, iracionalnim putem uzelo je sebi za pravo da odluči da neke ljude treba kazniti u društvu za dobro celog naroda. Te koje treba kazniti, to su kapitalisti. Nisu tako okrutni kao nacisti, kapitaliste ne ubijaju, ali ih zato pljačkaju. Ako izuzmemo kapitaliste pajtaše političara, svi ostali kapitalisti jesu ono što su, dakle bogatiji, uspešniji, poznatiji, uglavnom zato što su inteligentniji, vredniji, sposobniji i požrtvovaniji od ostatka stanovništva. No, to se u levičarsku religiju ne uklapa. Po levičarima svi ljudi su isti i jedino što ih razlikuje, to su društvene okolnosti. Svako, ako mu se pruži prilika može da postane doktor nauka, uspešan biznismen ili vrhunski glumac. Jedino što ih u tome može zaustaviti je klasna pripadnost. Kao što u hrišćanstvu postoje dobri bog i zli đavo, tako u socijalizmu, dakle demokratiji, postoje dobri građani i zli kapitalisti. Zli kapitalisti sprečavaju dobre građane da postanu ono što bi mogli. I zbog toga se od zlih mora otimati. Što je neko bogatiji, to mu se viši porez mora nametati. Socijalisti ili demokrate tako uništavaju produktivniji deo stanovništva koji je jedini koji stvara novu vrednost. Neravnomerno raspodeljeno bogatstvo, na žalost levičara, nije klasni problem, već problem inteligencije. Otimajući od inteligentnih, podstiču se gluplji. Današnje demokratije rade na eugenetici inteligentnijih. Stvar nije crno-bela. Ne postoje samo izrazito glupi i izrazito pametni. Postoji čitav spektar nivoa inteligencije. Ali pravilo progresivnog poreza uvek oduzima od uspešnijih, koji su po pravilu inteligentniji i daje manje inteligentnim, zaključno sa izuzetno glupim koji su na dnu lestvice uspešnosti. Da se razumemo, i pamet i glupost su velikim delom određeni genetikom i nivoom roditeljskog nasilja u detinjstvu. A to nije ničija zasluga, pa ni krivica. I zbog toga, kao što je bilo monstruozno kažnjavati retardirane u nacizmu, jednako tako je monstruozno kažnjavati inteligentne u demokratiji. To je isto moralno pitanje. To što neki ljudi imaju jako mnogo više od drugih nije moralno pitanje. Ono što je moralno pitanje je nasilje. Ako je bogatiji došao do resursa otimanjem od drugih ili ubijanjem, to je problem koji treba rešiti. Ali ako je neko stvorio proizvode ili usluge koje mnogi ljudi dobrovoljno žele da kupe, ne postoji ni jedan moralni imperativ da se to kazni, zabrani ili umanji. U društvu u kome je zabranjeno nasilje, sposobniji, dakle pametniji uvek na kraju, indirektno reše i problem nesposobnijih, dakle glupljih. Zahvaljujući pametnim naučnicima i biznismenima, danas i najgluplji čovek ima veš mašinu, dobru medicinu, krov nad glavom i nešto da pojede, što nikada do pojave kapitalizma nije postojalo u ljudskoj istoriji. Paradoksalno, glupim ljudima se i te kako isplati da pametni stvaraju bolje i više, jer će tako imati još jeftiniju hranu, zdravstvo, školstvo, transport i odbranu i šta sve ne. Ali glupi ljudi to ne znaju upravo zato što su glupi, jer oni bi hteli sve odmah i sad, ne shvatajući da tako seku granu na kojoj sede, jer osim što smanjuju pametnijima mogućnost stvaranja, oni jačaju i državni monopol sile, koji po pravilu vodi ka ratu koji na kraju pobije i pametne i glupe.

P. S. reč glup ne upotrebljavam da bih nekog uvredio. Mogao sam reći i neinteligentan. U svakom slučaju treba je uzeti kao suprotnost od pametan, kao što je nizak suprotno od visokog. Postoje niski ljudi i postoje glupi ljudi. Kako je barem 50% inteligencije zasnovano na genima, to nije ničija krivica, zato ne treba da bude uvreda, ali je tvrda činjenica od koje ne smemo da bežimo. I ne, neinteligencija se ne može ničim nadoknaditi, ni školom, ni treningom. Znanje činjenica ne utiče na inteligenciju. Inteligencija nije drugo nego evolutivna karakteristika, postoje ambijenti gde je veoma potrebna za preživljavanje, ali nisu svi ljudi obdareni istim nivoom, ma koliko levičarske iluzije to želele da ne prihvate.

Advertisements
od Markus Maki Objavljeno u politika