Galerija

Majko, ne muči me više…

Evo, bliže se izbori u zemlji moga rođenja. Srećan sam zbog toga, jer možda će se konačno ispuniti moje najveće nade, možda se konačno obistine i moji najskriveniji snovi koje već decenijama nijedna vlast nije uspela da ostvari. Majko, domovino, ti koja si me podigla iz pelena, ti koja si mi dala jaslice i kvalitetnu školu koja je samo istinu govorila, ti koja si me odbranila od neprijatelja, darovala mi mir, ekonomski prosperitet, bezbednost, zaštitila me od lopova i siledžija, omogućila mi da nesmetano putujem po svetu, otadžbino moja, dozvoli mi da ti ovog puta padnem na grudi i da te zamolim za još jednu, poslednju, ali veliku uslugu. Majko, domovino, oslobodi me još i ovog jarma slobode koji si mi nepravedno nametnula. Teška mi je ta sloboda, a ja ne znam šta ću sa njom. Ti sve znaš najbolje, uvek si sve znala. Moji roditelji su bile obične neznalice, niti su znali da me vaspitaju, niti obrazuju, a ni voleli me nikad nisu. Zato si me ti, zemljo moja, volela i učila. I kad god bih pokleknuo, ti si davala ruku da se uzdignem, kada bih bio na raskršću pred velikim dilemama, ti si mi davala pravi odgovor.

Reci Majko, a ja ću poslušati

Reci Majko, a ja ću poslušati

Zato te, grudo moja rodna, molim, da me ne mučiš više, ne mogu više da se nosim sa bremenom stvari koje i dalje moram sam da odlučujem. Nisam ja za to, ni jedan čovek nije za to. To je izvan naših mogućnosti. Zato te iskreno molim, direktno iz srca, budi majka i ovaj poslednji put, da kada se završe ovi izbori da povećaš broj ministarstava. Niko od nas se ne razume u finansije, ekonomiju, privredu i poljoprivredu, rudarstvo, energetiku, turizam, telekomunikacije, pravdu, odbranu, prosvetu, nauku, spoljne poslove, zdravlje, rad, zapošljavanje, socijalna pitanja, sport, kulturu i informisanje. I zato sam ti večno bio zahvalan što si mi postavila nadljudska bića, ministre, na čelo svake institucije koja zna time da se bavi, tako da mi obični ljudi, znamo šta i kako da radimo. Oni samo narede, oni to znaju bolje, a naše je da slušamo. Ali, malo je toga. Kako mi život prolazi, sve više sam svestan da mnogo toga drugog ne znam i da sve što si mi nametnula da ja odlučujem, da sam sve pogrešio. Izabrao sam pogrešan fakultet, onda sam se zaposlio u pogrešnoj firmi, ženu nisam znao da odaberem, pogrešnu decu u pogrešno vreme sam rodio, svi moji prijatelji su moje životne greške, čitam pogrešne knjige, ne uživam u pravoj kulturi, moji hobiji su gubljenje vremena, moje seksualne navike su perverzne, svi sportovi koje sam voleo bili su trećerazredni, izabrao sam pogrešnu religiju i nikada nisam našao pravi smisao života. Kakva si ti to majka, kad me puštaš da toliko grešim. Gde će ti duša? Znam da ti umeš i bolje, znam da ako te zamolim na kolenima, da ćeš mi i to poslednje ispuniti, jer ti si najbolja. Ono što ti tražim je da osnuješ Ministarstvo za Kadrovsko Odlučivanje, da nam lepo narediš ko će koju školu da završava i gde da se zaposli. Ti znaš šta mi znamo, koje sposobnosti imamo, ti već odlično poznaješ ekonomiju, dakle znaš i mene i svet, ko će bolje od tebe da odluči šta ću ja da radim. Moraš da osnuješ i Ministarstvo za Porodicu. Ne greši dušu, ne daj da mi neuki biramo dobrovoljno životnog saputnika, a koga ti odrediš, mi ćemo zavoleti, jer kako bi drugačije, ti si nam našla najboljeg mogućeg. I za decu da odlučuješ, kog pola i kada i koliko da rađamo. Nije to šala, nacija je u pitanju, ko smo mi da to odlučujemo, majko, samo se ti za to možeš pitati. Onda ti tražim i Ministarstvo za Duhovno Zdravlje, pa zar ne vidiš gde odosmo mi grešnici. Ja čak i ateista postao kad sam mogao sam da biram. Ne daj mi da se patim, nađi mi kome da se molim i kog popa da slušam sve što mi kaže. Ali najviše od svega, treba mi Ministarstvo za Smisao Života. Tu sam najtanji, a to je najvažnije. Ubi me to što ja sam sebi moram da nađem smisao, pa ko bi to mogao. Nisam ja tamo neki Ministar pa da znam takve stvari. Zato ti lepo razmisli, odvagaj i odredi mi šta mora da bude moj smisao života. E, da je te sreće da otvoriš sva ta ministarstva, a i mnoga druga, sve po potrebi. Vidiš da nas satra sva ta sloboda, da ne znamo dobrovoljno ništa da odlučimo. Naše je tu da slušamo i da izvršavamo. Drugačije ne možemo. Propašćemo načisto.

Čitaoče, ako ti ovo izgleda besmisleno, a nadam se, radi tvog mentalnog zdravlja da je tako, onda bih ti postavio samo jedno pitanje. Zašto misliš da ti država i njena ministarstva trebaju za sve one stvari za koje već postoje, a ne i za ove poslednje? Kakva to magija razdvaja problem dobrog zdravstva, transporta, turizma, zapošljavanja, energetike, ekologije itd… od problema kako izabrati dobru školu, profesiju i ženu? Svi ljudi funkcionišu na jednostavan način. Ako znam da uradim nešto uradiću, ako ne znam ili ne isplati mi se, platiću onom za koga mislim da će najbolje zaštiti moje interese i zadovoljiti moje potrebe. Čemu služi ta parada sa glasanjem i nametanjem nečijih estestkih sudova svima pod pretnjom zatvora? Mi smo odrasli ljudi odgovorni za svoje akcije, jedino što ne smemo je da započinjemo silu prema drugome, sve drugo je dozvoljeno. Ko nema moralnu i intelektualnu autonomiju, neka se drži države, i neka ona njega drži, pa kako im bude, a za ostale, jedini ispravni put je sloboda i odgovornost. Ne treba nam majka da nas tetoše celog života, a posebno ne nasilno nametnuta majka.

Ako želite da odslušate, prilog počinje na 14 min 00 sek

Advertisements
od Markus Maki Objavljeno u politika