Galerija

Panamska afera

Šta je problem svih fiskalnih rajeva na svetu, uključujući i Panamu? To što su oni izuzeci, a ne pravilo. Jedini ispavan i moralan sistem je onaj u kome nema nametnutog poreza ni jedne vrste. Paname su beg od krađe. To što bogatiji znaju bolje da pobegnu, druga je stvar. Slobodan kapitalizam ne postoji ni u jednoj državi sveta. Koliko god prideva dodali pre kapitalizma, dakle neo, super, mega, veoma, turbo, slobodni, liberalni ili jednostavno rečeno kapitalizam, on nigde ne postoji u svetu. Kapitalizam znači da je svaka tranzakcija zasnovana na slobodnoj razmeni. Kako 100% država sveta ima fašističku politiku prema novcu, baza za bilo koji kapitalizam je ugušena i uništena. Gde je tu sloboda razmene, ako je sredstvo razmene pod kontrolom monopoliste? Najveći monopolista je uvek država. Bilo da je centralna banka državna, privatna ili državna sakrivena pod plaštom privatne, problem bilo koje centralne banke je što ima monopol nad emotivoanjem novca i ono još gore nad kamatnim stopama. Kada nema slobodne konkurencije valuta i kada kamate odlučuje birokrata umesto tržište, nema kapitalizma. Šta znači slobodno tržište novca? To znači da svaki čovek može da emituje svoj novac, pa čak i više nego jedan. Novac nije ništa drugo nego vrsta robe, samo ima funkciju da pomaže ostalima da lakše trguju. Dakle i novac neko mora da proizvede, a neko drugi da kupi, da bi mogao da ga koristi za razmenu drugih proizvoda. Ili može da ide na robnu razmenu, ako mu je to ikako moguće. Novac je samo veoma efikasan, ali ne i teorijski obavezan u kapitalizmu. Novac se može i pozajmljivati, kao što se i auto može pozajmljivati, a jedini koji odlučuju o nadoknadi za pozajmljivanje mogu biti kreditor i dužnik i niko više.

fiscal paradise

Kao što nisu svi proizvodi za sve kupce, tako bi bilo i sa novcem. Tržište je beskonačno komplikovan sistem i misliti da samo jedan pristup i način emitovanja novca može da zadovolji sve potrebe svih tržišnih aktera ravno je igranju boga. Ne postoje magična rešenja, ni zlatna podloga, ni Bitcoin, niti bilo šta drugo. Ono što je jedino bitno, to je jasnost ugovora. Kao kad neko kupuje televizor pa može da pročita karakteristike uređaja na maloj cedulji, tako bi moralo biti i sa novcem. Kada bi postojalo tržište novca, konkurencija bi veoma brzo izbacila sa tržita sve one koji imaju ugovore koji imaju više od jednog lista papira, ako i toliko, jer jednostavno niko dobrovoljno ne bi kupovao novac koji ne može da razume. Tu je početak i kraj priče. Sve druge bitke oko toga šta bi novac morao biti i koje bi uslove morao da zadovoljava, religiozni su ratovi. Neki bi akter kupovao samo novac od proizvođača koji ima neki drugi proizvod ili sirovinu u istoj protiv-vrednosti, nekom bi bila važnija količina dostupnog novca u vremenskoj jedinici, nekom bi bilo važnije lako cirkulisanje, bez previše kontrola, itd. U slobodnoj ekonomiji, sasvim bi bilo realno da svaki tržišni akter koristi sijaset različitih valuta sa raznim karakteristikama u zavisnosti od potreba i aktivnosti. O praktičnosti, ne brinite, preračunavanje bi radili naši mobilni telefoni ili bilo koji drugi uređaji stvoreni za tu potrebu.

No, kako mi nemamo kapitalizam, već prljavu borbu raznih ideologija, Panamu mnogi populistički napadaju da se radi o razbojnicima koji otimaju od usta siromašnih. Pravi razbojnici su oni koji drže monopol nad novcem i otimaju novac pod pretnjom pištolja, ali ga ljubazno zovu porez. Kukati na one koji uspevaju da drže svoj novac u fiskalnim rajevima isto je kao kukati na one koji uspevaju da imaju bolje sefove od ostalih na teritoriji gde su lopovi pravilo, a ne izuzetak. Treba eliminsati lopove, a ne kukati na one koji koriste sefove.

Ako želite da odslušate, prilog počinje na 43 min 20 sek

Advertisements