Galerija

Bla, bla, bla…

Nedavno sam objavio prilog o tome kako izabrati ženu. Dobio sam, kao i obično komentare dijametralno suprotne. Sa ponosom, priznajem, dobio sam komentar jednog čitaoca, koji mi već neko vreme povremeno piše, koji to ne samo da razume, već svim bićem to podržava i oseća. Štaviše, zadaje mu već i fizički bol što naše društvo ne razume u kakvoj moralnoj kaljuzi živi već jako dugo. Drugi komentari su, kao i obično bili hejterski, jer, kako to biva, čim neko ukaže na duboke probleme, odmah se ostrve paraziti.

Naravno, ja ću nastaviti da ukazujem na nemoral države, ali ću povećati broj priloga koji će pokazivati konkretno šta mali čovek može da uradi. Obično, ljudi naivno veruju da se velike promene dešavaju preko epohalnih revolucija, ratova, itd. i kada god neko ukaže da je problem u nama samima, onda to jako zasmeta. Jer svima je lako pljuvati na vladu, na zle ministre, na gadne političare, na tajkune, itd. Ali šta kad ja okrenem svoj laser prema običnom čoveku? Šta kada se uspostavi da nemoral, ili jednostavno glupost, stanuje u svakom od nas?

Ne bih ovog puta o biranju životnog saputnika, vratiću se na tu važnu temu, sigurno, ali bih o nečemu, što je jako blizu. A radi se o našim svakodnevnim razgovorima. Sa našim članovima porodice, sa mužem ili ženom, sa prijateljima, kolegama sa posla ili poznanicima. 99% svih razgovora je mlaćenje prazne slame. Ko je šta jeo, kako je bilo na letovanju, koga šta nervira, rezultati fudbalske utakmice, koji glumac spava sa kojom glumicom, vremenska prognoza, itd. Štaviše, odnosi između muža i žene su većinom trabunjanje o tome koliko šta košta ili beskonačno kinjenje oko toga ko nije opravo sudove, ko nije izbacio đubre, merenje do 5 decimale podele kućnih poslova na 2 jednaka dela, neprekidno traženje da partner da više, a da mi ništa ne dajemo i neprekidne ucene. Naročito sa ženske strane. Prodaja vagine za resurse ili usluge.

Mali čovek, običan čovek, svestan je da nije u stanju da pokrene ni jednu važnu temu. Jer čim krene da čisti teren od tuđih laži i samoobmana, trenutno se razotkrije da je skoro svaki naš odnos zasnovan na licemerju, na kukavičluku, na šićardžijskom interesu, na životarenju, važno je da smo živi i zdravi, samo da ne bude gore, ćuti da zlo ne čuje itd. I zbog toga, skoro svi ljudi razvili su veoma funkcionalnu strategiju izbegavanja svih mogućih razgovora gde bi ta ružna istina izbila na površinu. Dvoje ljudi u braku koji ne funkcioniše, ne smeju to da kažu, već se izoluju, praktično postanu cimeri koji dele troškove. Ona izlazi samo sa drugaricama, on ide na pecanje. Dva prijatelja, znaju da odavno nisu prijatelji, ali se boje samoće. I onda kada se sretnu, nabrbljaju se svega i svačega osim da jedan drugom kažu ono šta zaista misle i osećaju. Kada pričate sa komšijom, setite se zadnji put da ste ikada nešto bitno rekli, ili se sve svelo na ogovaranje svega živog i postojećeg.

Ljudi su svesni svog jada i očaja, samo mali broj nas ima hrabrosti da pokida ono što je već odavno pokidano i da sahrani mrtvace koje veštački drži balsamovane gore iznad zemlje.

Prvi korak u menjanju sveta je da preuzmete odgovornost za svoje akcije. Stvari se ne dešavaju tek tako, mi smo krivi za pogrešne odluke koje smo doneli ili za nedelovanje kada je trebalo reagovati. Siromaštvo nije elementarna nepogoda, već proizvod niza pogrešnih oduka, trudnoća mlade devojke nije se desila, već je posledica neodgovornog ponašanja u 21. veku kada postoji 20 različitih tipova kontracepcije. Naš loš uspeh u školi je rezultat naše neinteligencije i-ili lenjosti, a ne to da nas profesori mrze. Naša žena ili muž nas varaju, ne zato što su oni postali zli, već su uvek takvi i bili, samo ste vi odlučili to da ne vidite kada ste ih birali. Vaš muž je bio alkoholičar i kada ste se zabavljali, ali vam je tada odgovaralo da to ignorišete. Nacističke sudije koje su osuđivale Jevreje za koje su znali da su nevini, ne mogu da se čude zašto je Nemačka otišla u pakao.

Samospoznaja, preuzimanje odgovornosti za svoje akcije i pravi razgovori među nama, to je ono što može svako od nas da uradi. Danas, bez revolucija, bez čekanja, bez oklevanja. Ako to ne uradite, vi zaslužujete svo zlo što vam se dešava. Ako vaš životni moto ostane, «da mu se ne zamerim, ko zna kad će nešto da mi zatreba», sami sebi kopate raku. Tako vam i treba.

Ja volim ljude, čak i kada ih vređam. Da ne volim i ja bih bio licemer kao i mnogi od vas i gledao bih svoja posla.

Advertisements