Galerija

Šta mislim o Hrišćanima?

Neko ko je čitao moje tekstove ima nekompletnu sliku moje pozicije prema ovoj religiji. Krivica je moja, jer falio je do sada i ovaj tekst, da sklopite mozaik.

Postoje Hrišćani, imam i protestante i katolike u svom krugu prijatelja, koji su veoma čestiti ljudi. Oni su imali u svom detinjstvu neku skraćenu verziju religijskog obrazovanja i pridržavaju se nekih jako pozitivnih i moralnih pravila iz Biblije i drugih hrišćanskih spisa. To niti je teško, niti je nemoguće. Biblija je neverovatno bogata riznica svega i svačega, ima u njoj neverovatno pozitivnih i plemenitih priča, a ima i varvarskih zverstava i kontradikcija raznih vrsta. No, Hrišćani o kojima govorim, uspeli su da izaberu one delove iz Biblije, s kojima se racionalna etika savršeno slaže, naročito oni ne ubij i ne kradi. Naravno, sve je to zasnovano na praznim pričama, a nikako na razumu i dokazima, ali nezavisno od načina na koji se došlo, ipak neke stvari su istinite. Za one koji su učili matematiku, znaju da nisu bitne istine, već da li su dokazive ili ne, ali to je već druga priča. Kada bi 100% Hrišćana na svetu bilo kao moji prijatelji, ja bih imao samo formalne probleme sa Hrišćanstvom i možda ne bih napisao ni jedan tekst o njima. To bi bio relativno malo zanimljiv fenomen, ali svakako ne bi bio problem.

Osim toga, mnogi Hrišćani, daleko su bolji ljudi od mnogih ateista, statistički gledano. Naročito zato, opet statistički gledano, zato što ima daleko više klasičnih liberala i anarhista među hrišćanima, nego među ateistima. Većina ateista su državoljupci i/ili levičari. A čak i kad to nisu, oni su nekako samoživi paraziti ili beskonačno lenji da prstom mrdnu da se za nešto izbore. Razne hrišćanske struje, a naročito Mormoni, investiraju ogroman deo svog vremena da šire svoje ideje i da materijalno i duhovno pomognu što većem broju ljudi. Nemaju problema da odu na 3 godine u Afriku ili gde treba da podmetnu leđa i da pomažu svima, pa i ljudima drugih ili neprijateljskih vera. Hrišćani daleko više investiraju u privatno školstvo, daleko više se zalažu za poštovanje privatne svojine i zalažu se za što slabiju državu, čak i kada su državoljupci. Mnogi Hrišćani su spremni da poginu umesto da pogaze svoju veru, kada su, na primer, u Prvom Svetskom ratu pucali iznad glava neprijateljskih vojnika jer su znali da su i oni silom uterani u rovove i da bi ih ubili njihovi oficiri da nisu pristali da ratuju. A svi znamo da moral prestaje, kada nema slobodnog izbora. I još, Hrišćani su veoma dobro organizovani u zajednice, koje nude veoma konkretne blagodeti njihovim članovima.

Ono sa čim ja imam problem kod Hrišćana, to je uglavnom Crkva. To je nekada bila državna organizacija, a danas je paradržavna. Dakle radi se o preuzimanju dela iz poreza države, uticanje na mnoge zakone, direktno uplitanje u državne poslove, bankarske malverzacije, pretenzija da se svima nametne hrišćanstvo itd. Ja nemam ni najmanje sumnje da i Vatikan i Moskva imaju veoma konkretne planove kako opet da zagospodare i da direktno preuzmu vlast. Počevši od njihovih kraljeva, pa sve do poslednjeg popa. To su sve vojnici u veoma konkretnoj borbi za manipulaciju, borbu protiv svih suparničkih ideologija i osvajanje prvo umova što većeg broja vernika, a onda i teritorije i vlasti svim mogućim načinima, uključujući i ratom.

Dakle, da je Hrišćanstvo samo privatna stvar, gde se deci ne nameće ništa, već svako može slobodno da pročita neke knjige kad odraste i da odluči da primeni samo one delove hrišćanstva koji su pozitivni, to nikom ne bi smetalo. Ja ni u tom slučaju ne bih bio Hrišćanin jer, jer suviše poštujem racionalnost da bih prihvatio nešto bez logike i dokaza. Primera radi, ja u svom delu društva primenio bih i razvod braka i abortus i eutanaziju i eksperimentisanje nad matičnim ćelijama i genetski inženjering i kontracepciju. Dok ne bih imao problema da se Hrišćani venčavaju doživotno i da ne primene nikada ništa od pomenutog. Dok se svako drži svog i ne nameće onom drugom svoje, to je ok. Problem je što su Crkva, kao i mnogi individualni Hrišćani veoma militantni i ne žele da se zaustave na ovom, tako da ih uvek treba držati pod kontrolom. Štaviše, ja nudim ljudima svoje tekstove upravo da sa ponosom pokažem da se i te kako može biti ateista kome je stalo do morala i koji ne hrli ka državi kao razmaženo derište ka roditeljima za svaki problem i da Hrišćani nemaju nikakav monopol nad moralom. Naprotiv.

Sve moje kritike prema Hrišćanstvu, koje neće prestati, koriste evidentne logičke greške i manipulacije same te ideologije da što bolje i uspešnije napadam Hrišćanske institucije i nasilne Hrišćane. A osim toga služe odlično kao analogija da kritikujem i napadam daleko opasniji problem, državne institucije i nasilne državoljupce koji su samo evolucija crkvenih institucija. Principi su svi isti, menjaju se samo simboli.

Ako želite da odslušate, prilog počinje na 45 min 25 sek

Advertisements
od Markus Maki Objavljeno u nauka