Galerija

Univerzalnost

Mama je poslala sina u prodavnicu da kupi neke kućne potrepštine. Obično je dosta i 15 minuta da se vrati, ali ovog puta nije se vratio ni za 15, ni za 20, već tek nakon 45 minuta. I taman je počela panika da je hvata, kad je neko legao na zvonce. Jednim skokom je već bila kod vrata i videla sina svog u suzama uz pratnju muškarca srednjih godina obučenog u radni kombinezon obližnje samoposluge. Ljutiti je brzo odbrusio kroz zube neko dobar dan i mučni razgovor je počeo:

Mama: «Ko ste vi? Zašto moj sin plače?»
Muškarac: «Gospođo, dovodim vam ovog vašeg dripca.» I onda je grubo gurnuo dečaka ka majci uhvativši ga pre toga ispod pazuha.
Mama: «Ej, polako, kako se usuđujete da mi šikanirate dete, pa nije on džak»
Muškarac: «Ma kakav džak, propalica je on»
Mama: «Aman čoveče, kakvo je to ponašanje, ko vam daje pravo da tako postupate. O čemu se tu uopšte radi?»
Muškarac: «Ovaj ovde klipan došao je u moju prodavnicu i počeo da trči sa kolicima između rafova. Ne samo to, rušio je neke babe, pa zatim i artikle sa polica, ma užas živi. Čim sam to primetio, odmah sam dotrčao do njega i zamolio ga da prestane, jer ometa mi mušterije i pravi štetu. Ma, kakvi, ni da trepne. Onda sam ga zamolio da stane, da se dogovorimo, da vidimo o čemu se radi. Samo se okrenuo i iskezio mi se. Onda sam trčao za njim i nudio mu da ne mora da plati račun, samo da stane i da ode kući. Ma, kakvi, nikakva reakcija. Onda sam mu rekao da ću mu dati i besplatno nadoplatu za mobilni. Opet ništa. Onda sam počeo da vičem na njega i da mu pretim da ću ga silom zaustaviti. Kao da zidu pričam. Onda sam potrčao, zaustavio ga i zveknuo mu šamarčinu da je seo dole. Onda sam izvadio kaiš i opalio mu preko tura 10 komada.»
Mama je bila užasnuta na ono što je čula i na svaku reč poslovođe, gnev je ključao sve više. Na kraju se istresla: «Majmune jedan, ko tebi daje pravo da mi biješ dete, da se nosiš ti u …»
Muškarac: «Biraj reči, da ne bih i tebi zalepio preko labrnje. Ma šta se čudiš, kao ti ga ne biješ?»
Mama, već i ona uplašena, smanjila je smesta ton: «Ma bijem, nego šta, kad god baš pretera, kao ovaj put, samo moje je da ga bijem, ja sam ga stvorila, ja ću ga i skloniti sa ovog sveta ako treba, on je moj. Uostalom to kaže i medicina, na primer onaj dr Zoran Milivojević»

Naravoučenije: nije bitno zašto se deca biju, nego ko ih bije. To sve menja.

Pitam se koju je specijalizaciju izabrao pomenuti doktor. Valjda pedijatrijski varvarizam, novi domet svetske medicine. A i video sam ga pre par dana, parkirao doktor na nedozvoljenom mestu, prišao saobraćajac, izvadio pendrek i ubio boga u njemu. Doktor samo zahvalio i sklonio auto.

Advertisements
od Markus Maki Objavljeno u nauka