Galerija

Pregovori sa 49 investitora, do 28.000 radnih mesta

Radi se o današnjem članku u Politici (dnevnim novinama u Srbiji za one koji ovo čitaju van Srbije).
http://www.politika.rs/sr/clanak/354794/Vucic-Izbeci-sukobe-u-Banjaluci-u-subotu

Evo bitnog dela iz članka:

„Premijer Srbije XYZ saopštio je da se u ovom trenutku vode pregovori sa 49 značajnih investitora i da će, ako se oni uspešno završe, to značiti novih 27.000 do 28.000 radnih mesta u Srbiji. „Verujemo da ćemo uspeti da napravimo dobre rezultate, to znači novih 27.000 do 28.000 zaposlenih i trudimo se da ona budu otvarana u siromašnijim i različitim delovima Srbije”, rekao je XYZ na konferenciji za novinare u Beogradu.“

U teorijama nauke ovo se zove, bez i malo preterivanja, ekonomski fašizam da država pregovara sa investotirima oko ulaganja.
Ako već država postoji, (a ne bi trebalo, al dobro, to je druga priča) njen posao je da vodi računa o institucijama i ništa drugo. Onda dođu investitori, bilo domaći, bilo strani i otvore šta hoće, koliko hoće i gde hoće. Onda, ako oni svojim radom krše neke zakone, otimaju, zagađuju, maltretiraju radnike, postoje institucije koje se zovu sudovi koji to sankcionišu, zatvaraju, izbacuju, …

state controlled economy

Ako mislite da ja tražim dlaku u jajetu, grdno se varate. Ja ovo pišem, a i pisao sam, upravo zato što mi je veoma stalo da se reši problem siromaštva bilo gde, pa i u Srbiji. Naime, neki će reći, što kritikuješ kad će biti novih 30 hiljada zaposlenih. Kritikujem zato što je uvek država kočnica za nove zaposlene. Da nje nema, verovatno bi u Srbiji bilo novih milion radnih mesta, a ne bednih 30,000, samo kada bi strani investitori imali slobodu gde, šta, kako i koliko. Ovako, stoji fedualni pregovarač, premijer i njegova svita, da se dogovore o ugradnji, o uslovima, o porezima i najgore od svega subvencijama. Ne radi se čak ni o izgovoru da premijer mora da pregovara zato što institucije nisu još zrele, upravo suporotno, vladari uvek sve rade da institucije nikada i ne zažive, jer vladari moraju da opravdaju svoje postojanje. Svaki premijer je prepreka, a ne stimulans za investitore. Nije bitno koji je i kako se zove. To se dešava i u ostatku sveta, ali ne svuda u istoj meri. Razlike su primente, kao i rezultati. No, vi ste glasali i ko vam je sad kriv. I nije čak ni bitno ko je pobedio, problem je što je iko pobedio. Kad shvatite da bogatstvo mogu da stvore samo preduzetnici, a ne vlast, prestaćete da glasate. Da bi se to desilo, morate biti još siromašniji. Mora da vam se smuči bilo koja vlast toliko koliko se smučila ljudima crkva nakon vekova verskih sukoba između raznih hrišćanskih sekti u Evropi, kada su konačno odlučili da odvoje crkvu od države. Morate skroz da propadnete dok ne shvatite da se mora i ekonomija odvojiti od države. I zapamtite, u propadanju nema donje granice, možete propasti sve do istrebljenja usled masovnog gladovanja. Pišite mi da li je ukusna čorba od glasačkih listića.

Advertisements