Galerija

Zašto sekularnost nije dovoljna?

Da se podsetimo malo kako se do sekularnosti uopšte došlo. Prostor mi je mali, pa ću morati da uprostim. Elem, vekovima je katoličanstvo bilo državna religija velikog broja evropskih država. Šta to znači državna? Znači da je bilo koje drugo verovanje, bilo pagansko ili ne, bilo van zakona države. Papa je ili direktno vladao na nekim teritorijama ili je imao ugovor sa vladarima drugih država da zabranjuje druge religije. To znači da je bilo koji pokušaj uspostavljanja alternativnog verovanja bio sankcionisan, a kod država se zna šta to znači. Ili poslušnost ili smrt. Svaki državni zakon je uvek bio takav, a i danas je. To je automatski značilo da je katoličanstvo preraslo u čudovište, jer svaki nasilni monopol to vremenom postaje. Upravo zbog toga razni Martini Luteri pobunili su se i odvojili od Pape, pa su tako nastali Protestanti, Anglikanci, Adventisti, Baptisti, Kalvinisti, itd. Problem je što je svaki od njih težio da postane državna religija na teritoriji gde se odvojio. Kako je svaka nova frakcija imala tu tendenciju, sledili su vekovi veoma krvavih borbi za to koja će postati ona glavna, a koje će biti zabranjene. Borba je bila toliko duga, iscrpljujuća i nasilna i bez stalnog pobednika, da se svim ljudima, pa i samim borcima, smučio do odvratnosti sav taj besmisao, tako da odlučuju da se religije odvoje od države i da nijedna nema prednost u odnosu na druge. To se desilo postupno sa velikim vremenskim distancama po raznim državama, ali gde i kada se desilo, to je značilo da su sve religije samo mišljenja njihovih pripadnika i da se jedna vera ne sme nametati drugima. To se zove sekularizam.

Sekularizam jeste ogroman napredak u mirnom rešavanju različitosti među ljudima, ali nije dovoljan, upravo zato što postoji i dalje jedan drugi monopol koji se zove država. U sekularnim društvima ni jedna religija ne može direktno da nametne ni jedan zakon, kao što je mogla u pre-sekularnim društvima, ali kako je demokratija tiranija jedne grupe nad drugim, religije mogu glasanjem da sprovedu svoju volju. Dovoljno je da se religiozni ili ateisti skupe u neku političku partiju, da dobiju većinu i tada mogu u parlamentu da donose zakone u skladu sa svojim verovanjima. Dakle, sekularnost je jako otežala, ali ne i sprečila divljanje jedne vere nad ateistima i vernicima druge vrste, zato država ostaje i dalje med za religiozne i ateističke ose. I jedni i drugi pokušavaju da nametnu svoj model svima drugima preko političkog udruživanja i državne sile. Zbog toga, pravo pitanje je šta je bolje: država bez ijedne religije ili mnoštvo religija bez države. Ja nemam ni najmanje sumnje da je ono što nam treba mnoštvo religija bez države. U idealnom slučaju ni religija, ni država, ali već bi bilo dovoljno samo da nema države. Nakon određenog vremena, ljudima će se smučiti do odvratnosti državni monopol sile koji se ispoljava preko demokratske borbe. Analogno religijskim ratovima, ljudi će prezreti demokratiju i država će nestati. Onda će i same religijske frakcije biti svesne uzaludnosti demokratske borbe i shvatiće da jedini mogući način mirnog života je «živi, misli ili veruj i ostavi druge da žive, misle ili veruju šta hoće». To odmah mogu proširiti i na «budi komunista, fašista ili kapitalista, ali pusti druge da budu komuniste, fašiste ili kapitaliste», svako u svojoj grupi. Tragedija naših društava do sada je da uvek svako želi da nametne svoje drugima. Katolik želi da svi budu katolici, komunista da svi budu komunisti. Mirno društvo može da postoji samo ako svako bude ono što hoće svojim izborom i da ne sme drugima silom da nameće svoja ubeđenja ili organizacione modele.

Da bi se to dogodilo, dugoročno je veoma pozitivno da demokratija sve više i više truli i korumpira tako da se sve lakše vidi pravo lice političara. Kao što je Martin Luter sa gađenjem govorio o katoličkoj prodaji indulgencije kada se odvajao, tako ćemo mi u današnjem svetu sve više i više da se gadimo nad besramnim krađama i prevarama političara, da ćemo jednom svi iskreno zamrzeti državu. Sekularnost nije bila nametnuta, ona je bila proizvod zasićenja i shvatanja besmislenosti daljeg religijskog sukoba. Anarhija neće biti nametnuta, ona će biti proizvod zasićenja i shvatanja besmislenosti daljeg političkog sukoba. Ako iko prečicom nametne silom anarhiju, ona će vrlo brzo propasti. Sistemi se menjaju samo kada ljudi zaista shvate besmisao prethodnog sistema.

Ateisti levičari, dakle većina, ako vam je stalo do smanjenja uticaja religije na društvo morate shvatiti da je država ta koja pojačava njihov uticaj i da ćete mnogo više dobiti smanjenjem države nego ubeđivanjem religioznih u ateizam. Šta je koga briga, na kraju, ko u šta veruje i kome se moli, ako to ne nameće drugima. Problem nije bilo koje verovanje, nego verovanje u dobrotu nametanja.

Ako želite da odslušate, prilog počinje na 48 min 10 sek

Advertisements
od Markus Maki Objavljeno u nauka