Galerija

Evropska Unija, počelo je, počelo…

Nisu baš sve vesti loše, ima neka i dobra. U junu Velika Britanija glasa za izlazak iz EU i iskreno se nadam da će izaći i nadam se da će to ubrzati slične referendume i u ostalim zemljama članicama. Cilj je da EU nestane. Ja razumem one koje se toga plaše, ali zaista je već vreme da odrastemo. Postoji valjda neko treće rešenje. Ili zemlje Evrope ratuju jedne protiv druge ili se udruže u monstrumske Kafka tvorevine. Slično je i sa Nemcima, ili trpaju svoje manjine u logore ili im plaćaju da dođu da im siluju žene i započnu građanski rat. Pa, majku mu, ima li neka sredina? Uvek od nemila do nedraga.

Ako pojedinci ili grupe žele da trguju sa drugim pojedincima i grupama samo oko jednog zakona ili pravila moraju da se slože, a to je da trgovina funkcioniše tako što kad jedna strana preda robu, da je druga mora platiti. Ako pojedinci ili grupe žele da žive i rade na drugim teritorijama u odnosu na one gde su se rodili, samo oko 3 pravila se moraju složiti, ne ubij, ne kradi i ne maltretiraj svoje komšije. Eto na tome se može graditi svaka civilizacija sa otvorenim granicama. Ali ne, Evrokratija je prevazišla čak i metaforu kralja bez odela. Nevino dete sada ne može prstom ni na golog kralja da ukaže. Ima kralja, ali ga niko ne vidi. Bezlične tehnokrate, sve kroz rukavice, sve kroz smešak, korak po korak da se ne vidi, ali gospodare svakim aspektom života svojih potlačenih. Koliko će mleko biti masno, koliko auto sme da ispušta ugljen dioksida, ne smeš da pečeš šljivovicu u svom dvorištu, ko i gde sme da puši, koji premijeri država mogu, a koji ne mogu da vladaju, koje etničke grupe i vere mogu da uđu, a koje ne mogu. Ukrajinci koji beže od svog rata, to nikako, muslimani iz Afrike i Azije, napred izvolite. Demokratija sama po sebi ne znači nikakvu slobodu, ali u vrhu EU, nema čak ni demokratije. Oni koji odlučuju, ne zna se čak ni kojim mehanizmima dolaze na vlast. I onda samo odjednom ti dođe naredba iz Brisela da moraš da baciš milion tona putera ili da moraš da prihvatiš milion ekonomskih izbeglica sa neprijateljskom ideologijom. U ime čega? Na osnovu kojih principa pitam se ja može iko da ima moralno pravo da nameće drugom šta mora da radi. Jedino što se mora to je da se zabrani započinjanje nasilje nad drugima, sve ostalo, kako se dogovorimo. Politika EU se može svesti na jednu rečenicu. „Možeš sa mnom da trguješ bez carinskih dažbina, ako pristaneš da ti ja odredim s kim ćeš se venčati, koliko ćeš snošaja imati mesečno, s kim moraš da imaš seks osim sa svojim partnerom, kog ukusa moraju biti prezervativi, koliko ćeš i da li imati dece i kog pola moraju biti“.

brexit

A sve to u ime nekog vajnog mira. Stalno nam prete. „Ako ne prihvatite Brisel, imaćete rat u Evropi kao nekada“. Pa imaćemo ga sa EU daleko brže nego bez nje. Ili zbog toga što je EU totalno uništila ekonomiju ili zato što je uvezla ljude čiji je cilj ne da se integrišu, već da zagospodare i uvedu šerijatski zakon. Sada ne govorim u metaforama i ne preterujem. U Evropi, rat nikada nije bliži bio. Zato, kako čovek da se ne obraduje kada vidi da ima pametnijih i hrabrijih, a to su Britanci. Posle kažu, svi su jednaki, da je pamet svuda ista. E pa, nije. Pametni Britanci izlaze, dok se Srbi guraju da uđu. Dakle, ako pametan izlazi, kakav je onda onaj koji ulazi?

Najvažnije od svega, kada se raspada EU, ne raspada se Evropa i njene vrednosti. Neće nestati ljudi ili nebo ili zemlja, nestaće jedna tiranija. Biće zamenjena drugim, manjim, tiranijama država bivših članica, ali korak po korak. Ono što je bitno u Evropi, to su njeni temelji: sekularizam, sloboda govora, klasični liberalizam, slobodno tržište, pravo na privatnu svojinu. Lakše je ipak boriti se sa malim, nego velikim tiranijama.

Ako želite da odslušate, prilog počinje na 18 min 05 sek

Advertisements