Galerija

Sloboda od čega i od koga?

Postoje dve vrste slobode. Sloboda od nečije vlasti nad nama i sloboda od odgovornosti. Sloboda od vlasti je da niko ne sme da odlučuje šta ćemo mi da mislimo ili radimo. Niko ne sme da odredi, naredi, prisili bilo koga da bilo šta uradi. Sloboda od odgovornosti je da nema posledica za naše akcije, ma koje one bile, naročito ako su loše. Ideal svakog živog bića, pa i čoveka je da ima slobodu i od vlasti i od negativnih posledica. Što je babi milo, to joj se i snilo.

Da smo bogovi, to bi možda i moglo. Ali kako živimo u ograničenom svetu, sa ograničenim resursima, a naročito pameću i kako ne živimo u paralelnim Univerzumima, već svaka naša negativna akcija može lako da ima posledice za druge, takav svet je realno nemoguć. A šta je onda moguće? Moguće je da živimo bez slobode od vlasti, ali sa slobodom od odgovornosti, ili sa slobodom od vlasti, ali bez slobode od odgovornosti. Ovo prvo se zove kolektivizam, ovo drugo individualizam. U kolektivizmu nemamo slobodu od vlasti drugih, ali za mnogo toga ni slobodu od odgovornosti, ali oslobođeni smo odgovornosti za sve ono zašta država odluči da je dozvoljeno. Privatni bankar je oslobođen od odgovornosti da uspešno vodi banku, jer kad propadne, država mu isplaćuje štetu, nezavisno od njegove sposobnosti. Razvedena žena je oslobođena od odgovornosti da bira pametno muža ili čak i da se trudi da održi brak, jer u slučaju razvoda u skoro 100% slučajeva nezavisno od njene krivice dobijaće visoke alimentacije i monopol nad decom. Vojnik je oslobođen od odgovornosti da ubija druge ljude, jer rat je legalan. Policajac je oslobođen moralne odgovornosti, šta god država propiše kao zakon, on to sme silom da nametne bilo kome. Porezni biro je oslobođen od odgovornosti za krađu. Premijeri i vlada su oslobođeni odgovornosti za uništavanje ekonomije i time sudbina miliona potčinjenih građana. Ni jednom političaru neće kuća ili auto otići na doboš kada propadne firma koju su vodili. Radnik je oslobođen odgovornosti da bude produktivan, jer država ili sindikat su ti koja treba da mu nađe posao itd…

Glupim ljudima odgovara kolektivizam, jer glupi žele više slobode od odgovornosti nego slobode od nečije vlasti. Pametnim odgovara individualizam, jer ne žele da ih iko sili, ali zato znaju da moraju biti odgovorni za svoje akcije.

free press

Radi primera, u Americi kriza tridesetih, mnoge druge posle, a i ona 2008, nisu nastale zbog previše kapitalizma, nego zbog previše države. Pre kolapsa tridesetih, bankari su bili disciplinovani, jer nije postojao koncept ograničene odgovornosti. Kada su bankari rizikovali previše ostajali su i bez banke i bez imovine i gaća i završavali u dužničkom zatvoru. Bankari su postali banksteri kada je država snagom magije odlučila da «zaštiti» finansijski sistem. Svako ko može da rizikuje, a da neko drugi plaća posledice, taj će uvek rizikovati, tako je država uništila bankarski sistem. Država je uništila i porodicu preko socijalne pomoći i tako što je demokratiju pretvorila u mitokratiju. Glasovi za usluge, nezavisno od cene i posledica. Štaviše u idiokratiju, jer najviše glasaju lenji ili glupi koji znaju da im se više isplati da prodaju glas za tuđe resurse, nego da nešto stvore.

Ateisti državoljupci, vama se ne obraćam, jer vaš bog je država. Mi ostali, ateisti klasični liberali ili anarhisti, znamo te stvari. Nego hrišćani, vi koji ste većina, ako zaista verujete u božji sud, moram da vas podsetim da ko krade, ide u pakao. A demokratija je uvek krađa, čak iako je indirektna. Krađa je nepoštovanje božje zapovesti, a glasanjem se odlučuje kome će se oteti, nezavisno od toga šta se sa druge strane dobija, lepa škola ili bolnica ili put. Ako ne vidite u tome krađu, vidi vaš bog, možete da varate sebe, ali ne i njega. Ako to ne priznajete, onda ste vi u suštini ateisti.

Ako želite da odslušate, prilog počinje na 41 min 00 sek

Advertisements
od Markus Maki Objavljeno u nauka