Galerija

Ričard Dokins, ignoramus

Original sa bloga Ričarda Dokinsa:

Richard Dawkins: Ignoramuses should have no say on our EU membership—and that includes me

Za one koji ne znaju engleski, evo mog prevoda. Ričard Dokins kaže: Pitaju me šta mislim o tome da V. Britanija ostane ili izađe iz EU? Na početku sam želeo da izađe, da kaznimo Davida Kemerona (premijera), a onda je Boris (bivši gradonačelnik Londona) preuzeo kampanju za izlazak i kako ne podnosim njegovu frizuru, glasaću da ostanemo u EU. To je više-manje, nivo kvaliteta diskusije koji odlučuje o budućnosti Britanije. Moj ozbiljni odgovor na to pitanje bilo bi kontra pitanje. Kako bih ja to znao? Nisam diplomirao ekonomiju, niti istoriju. Ja sam biolog. Kako se uopšte usuđujete da prepustite odluku o tako bitnim stvarima neznalicama kao što sam ja (preko referenduma). Ja kao i drugi obični ljudi, nemam ni iskustva ni vremena da se bavim tako složenim problemima kao što su ekonomski i društveni odnosi na nivou države. Zbog toga mi biramo svoje predstavnike u skupštini, koji su veoma dobro plaćeni da odlučuju o tome u naše ime. Referendum o EU, kao i onaj o izlasku Škotske iz V. Britanije, ne bi smeli ni da se sazivaju.

Dokins, koga inače veoma cenim kao vatrenog ateistu, pokazao je da je, po samom svom priznanju jedna velika neznalica u drugim sferama. Što samo po sebi nije loše jer niko ne može sve da zna. Ali je Dokins mnogo veća neznalica nego što misli. On uviđa svoju nesposobnost da odlučuje o tako bitnim stvarima, ali ne shvata da su neznalice i svi drugi. Njegove kolege sa fakulteta gde je predavao, skoro svi ekonomisti, političari, premijeri, ministri, svi su oni neznalice. Ja sam velika neznalica, moj komšija, svi moji prijatelji, moja žena, moja rodbina. Ajnštajn je neznalica, Stiven Hoking i skoro svi koji su dobili Nobela za bilo šta. Jedini koji su u pravu su oni ekonomisti koji su rekli da nijedan živi čovek ili grupa nije u stanju da upravlja celokupnim društveno ekonomskim sistemima, jer je to toliko težak i nesaglediv problem, da jedino što nam ostaje je da se prepustimo stihiji ili uređenju, kako vam se više sviđa, slobodnog tržišta. Svaki čovek može samo o sebi da odlučuje i o onome što poseduje. A ono što nam se može desiti na nivou društva je rezultanta svih mogućih odnosa između individua koji imaju vlast samo nad samim sobom, pa kako ispadne. To je, dragi Ričarde, jedino pošteno naučno gledanje na upravljanje društvom. Uostalom, društvo i ne postoji, kako je tačno govorila M. Tačer, ali ljudi postoje. Dakle, Ričard je neznalica jer i ne zna da ne zna. Svet je pun arogantnih ljudi, onih koji se igraju boga koji tvrde da znaju da upravljaju društvom i postoji mnogo vernika te religije i Dokins, kao državoljubac, je jedan od njih, ali to je, dragi moji, samo još jedan dokaz da titula ne čini čoveka mudrim, već obrazovanim i da ti anonimni zanatlijo iz provincije možeš biti lako pametniji čak i od međunarodnih zvezda racionalnosti. Jednostavno nije svaki problem rešiv korišćenjem eksperata iz date oblasti. Oh, arogatna elito, kako si samo pokazala u ovih nekoliko dana nakon Brexita koliko prezireš, potcenjuješ, pa čak i mrziš obične ljude, koji barem znaju da ne znaju mnogo, ali su shvatili da ni ti, elito, ništa ne znaš, a glumiš da znaš i da ne žele da budu stajsko đubrivo u baštama vaših intelektualnih dvoraca.

Ričarda bih, za kraj, najbolje „sasekao“ njegovim mačem nudeći paralelu njegovom objašnjenju prividnog paradoska biološke evolucije. On često govori da je evolucija stvorila tako zadivljujuće rezultate da izgleda kao da su vrste dizajnirane odozgo, ali sve se dešava odozdo, na primitivnom nivou, preko gena i prirodne selekcije. Tačno, ali kada bi primenio isti princip i na društvo bez arogantnih vladara, shvatio bi da bi i društvo stvorilo zadivljujuće rezultate. Izgledalo bi kao da ga neko vodi (ili dizajnira) odozgo, ali sve bi se dešavalo odozdo preko interakcija jedinki i raznih vrsta selekcije kao zdravlje, inteligencija, marljivost, izdržljivost, motivisanost, itd. Ne, anarhija nije borba psa koji jede druge pse, pa dok ne ostane samo jedan, anarhija ne može biti dalja od toga jer se zasniva na pravilu nezapočinjanja nasilja, a odatle, ka naviše, kako se kome zalomi. Slažem se sa Dokinsom da bi socijalni darvinizam bio gori od najgoreg fašizma, ali anarhija nije socijalni darvinizam, već veoma značajna manifestacija intelektualnog uviđanja da niko, pa ni najveći genije ili grupa genija nije u stanju da upravlja nasilno nad drugima, a da se to, pre ili kasnije, ne završi kao i milion puta u istoriji: u krvi, blatu i gladi.

Postojanje referenduma je simptom, bolest je u tome što su ljudi uopšte stavljeni u poziciju da odlučuju bilo šta o sudbinama drugih ljudi silom. Niko ne bi smeo da glasa ni o čemu. Ja sam, naravno, presrećan što je pobedio pokret za izlazak, ali sam svestan ogromnog nasilja nad onih 48% koji su izgubili, što sad moraju napolje, a neće. Oni koji neće morali bi imati pravo da se udružuju u šta žele sa svojim EUljupcima, dok bi EUmrsci morali biti ostavljeni na miru da ne budu sa njima u grupi. Glasanje stvara tu strašnu nepravdu da se subjektivno mišljenje bilo koje grupe ljudi nameće ostalima. Da čovek ne poveruje koliko je iracionalan i zao sistem u kome smo prinuđeni da živimo. Demokratija je zaista tiranija.

Ako želite da odslušate, prilog počinje na 23 min 55 sek

Advertisements

One comment on “Ričard Dokins, ignoramus

  1. Povratni ping: Vodena neman sa devet zmijskih glava i otrovnim dahom | Markus Maki

Zatvoreno za komentare.