Galerija

Tanja Bošković, oporezovana u naturi

Zamislite sledeću nadrealnu i, potrudiću se, gnusnu scenu. Tanja Bošković, prelepa žena dubokog glasa, glumica, pevačica, balerina, svake godine dobija na kućnu adresu plavi koverat iz «Ministarstva za seksualnu ravnopravnost». I tako i ove godine, stiže neizostavno pismo. Tanja ga polaka otvara, već znajući šta je unutra i sa radošću čita njegov sadržaj:

«POZIV,

Gospođa Tanja Bošković,
Glumačka Ulica broj 3,
11000 Beograd

Po zakonu broj 24, koma 18, iz marta 1991. godine, o pravu svakog građanina na zagarantovanu kvotu seksualnog zadovoljenja, pozivamo vas na ustupanje vašeg vremena, dobrog raspoloženja i tela građaninu koji je izvučen iz bubnja i koji se trenutno nalazi u situaciji seksualne apstinencije uzrokovane objektivnim faktorima. Građanin Petar Petrović, bez ikakve svoje krivice trenutno se nalazi u nemogućnosti da seksualno opšti i sa jednom ženom dobrovoljno. Zbog toga, naše Ministarstvo, po gore pomenutom zakonu traži od vas da ispunite seksualnu obavezu prema ugroženim građanima. Vaša obaveza za ovu kalendarsku godinu je 3.2%, što znači 11.68 dana. Obavezni ste da te dane provedete u opštinskim prostorijama u kojima smo obezbedili sobu, privatno kupatilo, čistu posteljinu, sapun, peškire i kontracepcijska sredstva. Ukoliko se ne odazovete na ovaj poziv, vaša obaveza će biti povećana 10% za svaki mesec zakašnjenja. Ukoliko obavezu ne ispunite u roku od godinu dana, bićete nasilno sprovedeni od strane organa reda i gonjenja u centralni zatvor, gde ćete biti javno silovani 15 dana.»

Naravno, gđa. Bošković će veoma rado ispuniti svoju radnu obavezu i zato čita poziv sa zadovoljstvom, a ona i ne mari za kazneni deo ukoliko se ne odazove, jer ona kao moralna osoba je potpuno svesna svoje građanske uloge. Jer zna da ono što od društva traži, to mora društvu i da vrati. Ona i njen prijatelj Siniša Kovačević, poznati dramaturg, u relativno skoroj televizijskoj emisiji, oko sat i po vremena bogoradili su o tome kako država mora da brine o umetnosti, a posebno o umetnicima, da pravi direktori pozorišta zapošljavaju mlade glumce, znajući da će igrati karakterne uloge za 40. godina i da je još i poznati demokrata Vinston Čerčil govorio da za umetnost država mora da izdvaja barem kao i za odbranu, a to su procenili da treba da bude oko 3.2% BND. A kako su oboje veoma moralne osobe, i to često ističu, oni znaju da je etika univerzalno poželjno ponašanje, dakle, ako njihova publika ima obavezu da finansira umetnike iz obaveznog poreza, baš zbog univerzalnosti obaveze, zato i glumci moraju da podare ono što drugim ljudima može da zafali, a oni nisu sami u stanju to sebi da priušte. Jer ako nemamo vlasništvo nad sopstvenim parama, zašto bismo imali nad telom.

Dragi g. Kovačeviću i draga gđo. Bošković. U trenutku kada izgovorite da neko mora da brine o umetnicima, vi ne možete da ne znate da država ne proizvodi ništa i da država nema nikakva sredstva. Ljudi proizvode taj gnusni kapital koji je vama tako odvratan, a država uzima deo tih prihoda. Kada država brine o vama, ona tada mora nekog da zacepi. To nikada ne smete da zaboravite. Ili možda mislite da ste vi bolji od drugih, da za vas nije slobodno tržište, to je samo za šljakere. Ljudi mogu da brinu o vama samo na jedan jedini mogući način, a da to zaista bude moralno. Oni mogu da vam plate ulaznicu za vaše predstave ili filmove, dobrovoljno. Ako neće, onda niko u ovom Svemiru ne može da ima obavezu da se o vama brine. Vi ste odrasli ljudi odgovorni za svoje živote i karijere i kada tražite, pardon kukate, moljakate i uzdišete za divnim prošlim vremenima, vi pokazujete svoje elementarno nepoznavanje etike. A posebno g. Kovačević koji je završio emisiju, rekavši da država mora da zaposli pekara, jer neko mora da jede, doktora, jer narod mora da se leči, pa i umetnike, jer nema života bez kulture. To, dragi moji zove se fašizam ili komunizam, što je jedno te isto, ako ćemo pošteno, ali je uvijeno u oblande, pa se zove demokratija.

tanja bošković

Poslednje što bih ikada poželeo je da se uvede varvarski zakon koji bi omogućio anonimnom muškarcu da raspolaže bilo čijim telom. Ali zato danas već postoji varvarski zakon da umetnici mogu da raspolažu novcima anonimnog čoveka. To što je oporezivanje uobičajeno, nikada neće značiti da je moralno, kao što ni robovlsništvo nikada nije bilo. To što vi čuvate naš jezik i kulturu ne znači da vam išta dugujemo. Umetnici su ljudi kao i svi drugi. Siđite sa pijedestala.  

Ako vam smetaju silikoni i rijaliti, onda se potrudite da ponudite kvalitetan program koji neko želi dobrovoljno da vam plati. A ako je nivo kulture publike ispod nivoa vaše ponude, pa niko neće da vam da novac, onda zavrnite rukave i obujte blatnjave čizme, pa krenite od sela do sela i držite ljudima besplatne časove u svom slobodnom vremenu dok ne požele da vam plate. Vi ste oboje ionako veliki rodoljubi, a za narod ništa nije malo. Vi narod volite. Ali probajte malo da ga volite bez pištolja uperenim u njihove glave da moraju da vam plaćaju hteli ili ne hteli. Barem ja tako volim narod.

Advertisements
od Markus Maki Objavljeno u umetnost