Galerija

Demokratija i pomaganje siromašnima

U današnjem svetu demokratija znači da vlast imaju ljudi koje je izabrala većina glasača. Dakle ne većina stanovništva, već većina glasača. I to često može da znači manjina ljudi. 50% ljudi izađe na glasanje, pobednik odnese 50%, to znači vlast ima onaj koga podržava 25% ljudi. Ja ne kažem da onih 50% što nije izašlo da ima neku krivicu, ali čisto da se zna, da u demokratiji najčešće vladaju oni koje podržava manjina. Naravno, moj cilj je da na izbore ne izađe niko ili skoro niko, a ne da se povećava izlaznost, jer time bi se potpuno delegitimisala sama demokratija, a kako stvari idu, idemo ka tome sve brže i brže. I dobro je što ne idemo brže, jer porodice nisu spremne za post-demokratiju i dalje je nasilno vaspitanje ključni način vaspitavanja, dakle većina ljudi govori jezikom demokratije, dakle jezikom nasilja. Demokratija je ogledalo stanja društva. To nije najgori mogući sistem i demokratija svakako spada u civilizacijska dostignuća, ali daleko od toga da je dobra, moralna i jedina kao rešenje društvene organizacije.

charity-jobs

No, ovde bih se pozabavio problemom siromašnih. Najčešća kritika državoljubaca na račun anarho-kapitalista je ko bi pomagao siromašnima da nema demokratije koja izglasava zakone za pomoć siromašnima. Moj odgovor je veoma jasan. Ako u demokratiji većina ili većina koja glasa želi da pomogne siromašnima, glasaće za one partije koje to žele da urade. Ako većina ne želi da pomogne siromašnima, glasaće za one koji to ne žele da urade. Dakle, čemu nam služi posrednik demokratija? Ako je većina solidarna i oseća potrebu da pomaže, onda će pomagati što direktno, što preko organizacija za milosrđe. A ako nije neće. Tu je kraj priče. No, kada se izglasa zakon o obaveznom pomaganju, onda moraju svi da pomažu na silu, hteli ne hteli. I tu levičar trenutno krene da kuka, kako da nema zakona, da niko ne bi pomagao. Dakle, pomaganje siromašnima je nedemokratsko. Jer ako većina neće, kako onda da se nametne zakon da se mora. A ako hoće, čemu služi demokratija, ljudi ionako daju spontano? Tu je taj kompleks više vrednosti levičara, država je moralnija od građana, što je isto kao sa religioznima. Bog je predobar i bolji od ljudi i samo treba njega slušati. A naravno, postoje neki magični ljudi, popovi, koji samo oni znaju da interpretiraju šta to bog kaže. Dakle bog kreator zakona fizike i celog Svemira ne zna bolje da kominicira sa ljudima nego preko opskurnih sumnjivih tipova. Zaista treba biti elementarno naivan da se u to poveruje.

Cela ta stvar oko pomaganja siromašnima preko nametnutih poreza je obična farsa. Da li ste ikada čuli političara da predloži sistem u kome se određen broj ljudi prijavi da je jako siromašan i onda drugi koji su zainteresovani direktno njima uplaćuju na račun ili im daju robu na ruke? Nikada. I nikada nećete ni čuti, zato što svi oni žele poreze samo zbog krađe. Cilj je da nađu neko pseudo-moralno opravdanje da vam otmu zaradu, da bi je prvo sebi u džep stavili, pa onda mrve podelili siromašnima. Postoje organizacije zasnovane na sistemu koji sam opisao, ali ih organizuju isključivo privatna milosrdna društva. Znate li zašto funkcionišu? Zato što nisu nametnuti na silu. Ako donatori shvate da su prevareni, a i to se dešava, nema novih donacija i ta društva se zatvaraju. Kod države donacije nisu donacije. Ako ne plaćate porez bićete upucani.

Ako želite da odslušate, prilog počinje na 35 min 20 sek

Advertisements
od Markus Maki Objavljeno u nauka