Galerija

Branislav Nušić o vlasti

Bilo kako bilo, Nušić je ipak proveo godinu dana u zatvoru samo zbog svoje reči, a to nije malo. Možda je i zbog toga, nakon pomilovanja kralja Milana Obrenovića, kasnije, kritikovao samo pisare, pandure, načelnike, špijune i ministre. Svaka reč koju je napisao pre 100 godina primenljiva je danas i suštinski i stilski. Nušić je sve lepo video, osim jedne stvari. I on se, naivno, nadao, da će kritikovanjem nešto promeniti, da će ljudi uvideti greh i da će se vlast jednog dana promeniti. Neće. Ja nisam cinik, ja jednostavno, objektivno znam, da je očekivati da se vlast promeni, jednako besmisleno kao očekivati da rak bude dobrotvoran za organizam. Svi žele vlast, jer vlast je korisna. Baš zato vlast ne sme da ima niko. Zato ponavljam i ponavljam da je anarhija spas od društvenog raka. Anarhija, to je milion sitnih, malih interakcija i ponekad sukoba malih ljudi sa malom vlašću i to ne ubija organizam. Ono što ubija organizam je koncentracija vlasti u malo ruku, bila ona parlamentarna monarhija, komunizam, teokratija ili demokratija. Evo odlomka iz njegove poslednje komedije, upravo pod naslovom „VLAST“:

branislav-nusic

Arsa: U tome se, vidiš, i sastoji vlast: da umeš s visine govoriti, da bi ovi dole osetili koliko su niži.
Miloje: Kako to s visine? To ne razumem!
Arsa: Eto, vidiš, nas smo dvojica ravni; ne možeš ti meni ni ja tebi s visine govoriti, ali… (Uzme jednu šalmicu i metne je pred Miloja.) Popni se, molim te!
Miloje: Ama…
Arsa: Popni se, kad ti kažem! (Pošto se Miloje popeo): Osećaš li sad da se viši od mene?
Miloje: Pa osećam.
Arsa: E, vidiš, to je, recimo, prvi stepen vlasti: sreski načelnik ili predsednik opštine u sreskoj varoši, ili tako nesto. Ja ostajem dole, ja sam narod, a ti, ti si viši od mene, ti si, recimo, državna vlast. Vidis li preko moje glave?
Miloje: Vidim!
Arsa: E, pa to toliko! Vlast treba da gleda narod preko glave. To ti je, tako reći, prvi stepen; a sad, popni se na ovu stolicu.
Miloje: (brani se) Ama, čoveče božji, gde ću ja…?
Arsa: Penji se, molim te, penji se!
Miloje(nevoljno, ali se popne).
Arsa: A sad, je l’ osećaš da si još na većoj visini?
Miloje: Osećam.
Arsa: To je, recimo, visina okružnog načelnika ili narodnog poslanika. Ja, narod, gledam tebe u trbuh, a ti mene?
Miloje: U teme!
Arsa: Tako je! Ali sad, prijatelju moj, sad tek ima da vidiš…
Miloje: Sta sad, pobogu brate?
Arsa: Sad ćeš tek da vidiš šta znači to s visine govoriti. ‘Ajde, ‘ajde, popni se na sto.
Miloje: Ama nemoj, pobogu čovece!
Arsa: Sve ovo dosad ti ne vredi bez ovoga, jer to je, vidiš, ministarska visina; treba da vidiš kako se s te visine gleda.
Miloje: Ne treba mi, šta će mi to?
Arsa: Popni se kad ti kažem! Nije to ništa, samo zakorači, ako hoćes pravilno da shvatiš. ‘Ajde, ‘ajde!…
Miloje: O, brate!… (Penje se vrteći glavom.)
Arsa: E prijatelju, šta vidiš sad?
Miloje: Ne vidim ništa.
Arsa: Tačno, tačno! Vlast s te visine ne vidi ništa. A vidiš li narod, odnosno mene?
Miloje: Vidim te onako ispod oka i, pravo da ti kažem, izgledaš mi mali.
Arsa: I ovako kad uspravno stojim, a kad me ono, što ti kazeš, žacne u kičmu pa se pogrbim? (Sagne se.) Pogledaj!
Miloje: Izgledaš mi još manji.
Arsa: (uspravi se i stane uz njega) A ja, vidiš, kad pogledam tebe, ne vidim ti glavu, jer si na velikoj visini; zato, vidiš, narodu i izgleda da vlasti nemaju glave, jer je ne vide.
Miloje: More, da siđem ja, meni se vrti u glavi.
Arsa: Hoće i to; na ministarskoj visini hoće kojiput da se vrti u glavi.

Ako želite da odslušate, prilog počinje na 41 min 30 sek

Advertisements
od Markus Maki Objavljeno u umetnost