Galerija

Zašto je bog osudio životinje na neizrecivu patnju?

Ovog puta vam pišem sa iskrenom željom da dobijem neki smislen odgovor, jer ga sam ne mogu naći. Molim vas da mi pišete, nudeći neko zaista dobro objašnjenje zašto su životinje osuđene na patnju bez mogućnosti da išta promene. Dakle, po jednoj teoriji tvorac je stvorio sav neživot i život, pa i životinje, po drugoj teoriji, tvorac je stvorio zakone fizike, pa je iz toga dugotrajnom evolucijom nastao i život, pa i životinje i treća je da sve što postoji je uvek bilo i nikada nije imalo početak niti će imati kraj, jednostavno iz nekog razloga nešto mora da postoji umesto da ničega nema. Namerno ne želim da se bavim problemom ljudske patnje, jer ona u velikoj meri zavisi od naše slobodne volje. Mi možemo, ako odlučimo i da se ne ubijamo i ne potkradamo. Životinje to ne mogu. One su osuđene da jedu jedne druge, jer nemaju dovoljno intelektualnog kapaciteta da promene svoju dijetu, niti čak i da pomisle da ima išta lošeg u uništavanju druge životinje. Ali nevolja je što viši sisari imaju i veoma razvijen i osetljiv nervni sistem, imaju emotivna stanja, znamo da imaju kapacitet da osećaju jaki bol i fizički i psihički.

Da sam ja tvorac, ja bih se zaustavio na biljkama i životinjama sa primitivnim nervnim sistemom, jer i oni, u suštini, nisu daleko različiti od običnog kamena. I potpuno je nebitno da li sam direktan tvorac životinja ili zakona fizike koji su ih stvorili evolucijom, ostajem ja tvorac i krivac ako moja kreacija pati, a to sebi ne bih dozvolio. Ako bih i stvorio više sisare, učinio bih da mogu da dođu do potrebnih elemenata bez proždiranja. Jednostavno, da spuste šapu na odgovarajući kamen i tako nadoknade svoju energiju i materiju. Ako ja mogu toga da se setim, pogotovo bi toga morao da se seti Super Tvorac. Ali, kako se to nije desilo, kako empirijski svaki dan viđamo, ako nigde drugde, a ono u dokumentarcima, životinje se besomučno kolju i komadaju uz ogromnu agoniju, pitam se gde je greška. Ali bukvalno. Nije sad tu bitno da li je tvorac Jahve ili Alah ili neko anonimno božanstvo. Nije mi cilj ovde da kritikujem religije. Iskreno se pitam gde je tvorac pogrešio. Jer, razumem ja i zemljotrese i meteorite i poplave i požare, pa čak i komadanje zbog ručka. Na kraju nema velike razlike između komadanja jednog zeca i eksplozije zvezde. Svemir je dinamičan, u njemu se sve kreće. Da je tvorac želeo da bude statičan ništa se ne bi kretalo, zvezde ne bi eksplodirale, a možda ni postojale. Ali ima tu jedno veliko pitanje. Zvezde ne pate kad eksplodiraju, one i ne znaju kad eksplodiraju. Zec i zna i pati kad ga davi lisica. I zec nije ništa kriv što postoji i lisica nije kriva što mora da lovi zeca, ni krvnik ni žrtva nemaju moralnu odgovornost, jer nemaju mogućnost izbora, ali ipak, neprestano pate. I zec i lisica. Zec, kad ga kolju, lisica kad umire u bolovima od gladi kad ne uhvati zeca dovoljno dugo. Pitam se, čemu sve to. Zecu je bol koristan do određenog stepena, jer mu pomaže da beži od požara, poplava, hladnoće, toplote, pada sa visine. Ali u trenutku kad počne da gori, da se davi, da se smrzava, kuva, kad polomi nogu ili kad ga grabljivac ubija tada je količina bola neproporcionalno snažna u odnosu na opasnost, a veći bol neće pomoći da se od njega pobegne, dakle u nervnom sistemu morala bi postojati gornja granica bola gde sam mozak filtrira višak bola. Ipak, to nije tako. Kako je fiziologija ljudi slična fiziologiji viših sisara, iz eksperimenata znamo da neki terminalni bolesnici imaju toliko jake bolove da ni najjači mogući morfijumi, pa čak ni indukovana koma nisu dovoljni da to zaustave. Bol u nekim trenucima može postati skoro beskonačno veliki. Kako je moguće da je Super Tvorac napravio tako loš dizajn? To mi izgleda van svake moguće pameti i objašnjenja.

lion-being-impaled-by-the-buffalo

Pokušajmo da navedemo neke hipoteze zašto je to ipak tako: A.) Ne mora da znači da tvorac mora biti dobar. Ne može se isključiti da je tvorac sadista. Mi svi polazimo od pretpostavke da tvorac mora biti dobar, mada ništa u ovom Svemiru ne daje dokaze da to zaista tako mora biti. Štaviše, dokazi upravo upućuju da to može biti tako B.) Čitav ovaj svet nije realan. Sve je jedna velika simulacija, pa i sama patnja. Životinjama se čini da pate, ali su u stvari samo pikseli u super kompjuteru. Svi su smo jedna velika video igra C.) Tvorac ne postoji, bilo da je direktni, bilo da je stvorio životinje preko zakona fizike. Svemir je oduvek postojao i moralno je neutralan. Sve što nastane je samo posledica zakona fizike, pa kako se kome zalomi. D.) Svet je realan i tvorac postoji, ali bol životinja je simuliran, dakle životinje ne pate. Njihov bol služi da podseća čoveka koliko je zlo loše, da ga on ne bi činio ni sebi, ni životinjama. E.) Tvorac nije ni svemoguć ni beskrajno pametan, tako da nije u stanju ni da stvori zakone fizike bez patnje, niti, recimo, da predvidi sve rezultate datih zakona. Znači da samo postoji u koordinatnom sistemu višeg sistema nekog složenijeg tvorca. I tako dalje, i tako bliže.

Meni najubedljivije izgleda hipoteza C.), ali trenutno nemam čak ni načina da ijednu od ovih hipoteza potvrdim ili opovrgnem. Dakle, to su samo labavo nabacane mogućnosti. Međutim, pitanje uopšte nije bezvezno. Mislim da se radi o sveprisutnom i veoma dramatičnom, dakle zanimljivom fenomenu, na koga niko do sada nije dao odgovor. Meni je to daleko važnije da znam, nego, na primer, objašnjenje kako radi pulsar udaljen 5 miliona svetlosnih godina. Neverovatno mi je važno da znam razlog postojanja beskrajnog bola kod živih bića koja ne mogu ništa da urade sebi da pomognu i uz to nisu ga ničim zaslužila. Koje bi to bilo misteriozno objašnjenje za tako veliku glupost na prvi pogled? Čitaoci, čekam ideje, čekam odgovor. Mislim da bi štošta korisnog ispalo i za nas ljude kada bismo uspeli da nađemo objašnjenje za problem viših sisara koji bi jednako patili nezavisno od postojanja ljudi.

Ako želite da odslušate, prilog počinje na 36 min 00 sek

Advertisements
od Markus Maki Objavljeno u nauka