Galerija

Kako sam prerastao Microsoft Holo Lenses

Pre neki dan bio sam u poseti jednom svom poslovnom partneru i između ostalog direktor razvoja spusti ispred mene na sto sale za sastanke novi uređaj i reče. «Stavi ga na glavu i raspali». Radilo se o uređaju od $3000 koji Microsoft prodaje samo firmama u nadi da razviju dovoljno aplikacija za njihov novi program virtualne realnosti. Stavio ja tu skalameriju na glavu, to sve lepo radi, kontrast je dobar, a i brzina, senzori dobro reaguju, mešaju se realni objekti sa kompjuterski generisanim, sve to radi daleko bolje od Google Glasses. Ma milina. Samo ima jedan mali veliki problem. Naprosto sam iznenadio samog sebe. Moja emotivna reakcija na to je bilo zevanje. Jednostavno mi je ta sprava bila dosadna. Što je jako velika transformacija u mom i ličnom i profesionalnom životu. Mislim da to nije slučajno, jer je to posledica mog sve većeg zanimanja za suštinske probleme čoveka u poslednjih nekoliko godina. Ali stvari su daleko gore nego što sam mogao i da pretpostavim.

Sećam se kao klinac, bio sam omađijan epizodama Star Treka, a naročito one sezone kada su uveli Holo Deck, virtuelno pozorište gde su članovi posade svemirskog broda Enterprise tražili od kompjutera da generiše veštačkom inteligencijom neki scenario u koga bi se ljudi uživeli i koji je nudio scene, kostime i sintetičke ljude sa svojim pričama tako realno, kao da se radilo o pravim. To je ostavilo tako snažan utisak na mene, da sam nekako celog života sanjario o tome da to jednom doživim. Međutim, sada kada je možda naša tehnička civilizacija blizu neke skromnije varijante te ideje, ta stvar mi izgleda užasnija nego ikada. I sama pomisao da se u to upustim, da učestvujem u nekom kvazi Holo Decku danas, više mi je nego odbojna. Razmišljao sam zašto sam se tako duboko promenio i mislim da sam našao odgovor. Da živimo u nekom drugom svetu, u nekom svetlom i dobrom i moralnom svetu, Holo Deck bi i danas bio za mene način da se provedu divni sati uživanja u najrazličitijim pričama. No, kako zaista živimo u nasilnom Holo Decku svaki dan u realnom svetu, gde nam serviraju istorije koje nikada nisu postojale, gde od stotinu dezinformacija nikada ne možemo da znamo šta se stvarno dešava, pomisao da ulazim u neku igračku iz Star Treka, izgleda mi kao beg od problema, kao zabadanje glave u pesak, kao najgori kukavičluk. Moje telo i um se nesvesno bore protiv svega toga. Ne želim sebe da obmanjujem još i više nego što moram. Umesto da uživam u simulaciji, ta simulacija bi me podsećala na bol neželjene simulacije nepostojeće stvarnosti koju mi stalno nameću.

Postoji već jedna skromnija varijanta Holo Decka, koja je odavno pojela živote ogromnog dela muške mlade populacije. To su video igre. Kako odoleti GTA V igri, kako se ne boriti protiv raznih pikselastih aždajica? Te igre su savršeno privlačne. Grafika je bolesno dobra, pokreti više nego realni, detalji manijakalno precizni, scenariji skoro beskonačni. Ceo život da igrate jednu igru, a da vam ne dosadi. E možda bi to vladari nad našim dušama i želeli, da mi svoju energiju, svoje vreme, svoje junaštvo i preduzetništvo ispucamo u nepostojećem virtuelnom svetu, dok oni gospodare našim realnim sudbinama u realnom svetu.

A zamislite, da umesto da spucavaju živote na video igre, ti isti mladi ljudi čitaju prave knjige, uče filozofiju, osnivaju sopstvene firme, bave se sobom, osnivaju porodice, rađaju decu, vaspitavaju ih mirnim putem i ne daju se lažima njihovih vladara, ma na kom nivou oni bili.

Video igre su moderna verzija šibicarenja. Video igre su podla prevara. Hedonizam generacije mojih roditelja u jugo-komunizmu, bilo je roštiljanje, odlazak na plac, navijanje u sportu, Hvar, Brač, Bled, Ohrid, Kopaonik. Umesto da su se probudili, shvatili gde ih vodi njihov Tito, oni su se pravili kao da žive u raju i jeli svoje ražnjiće. Kad im je pukla Jugoslavija i došao rat, bilo je gore od groma iz vedrog neba. A ko je hteo, mogao je to da vidi na vreme. Ako se današnji mladi ne probude iz kome video igara i ostalih modernih hedonizama na vreme, pobrinuće se za to gospodari života i smrti. Što pre počnemo da se bavimo suštinskim stvarima, umesto raznim blejanjima, pre ćemo izaći iz Holo Života.

Ako želite da odslušate, prilog počinje na 41 min 10 sek

Advertisements