Galerija

I ja sam za nekoga korisni idiot

Za one koji ne znaju značenje ove sintagme, korisni idiot je neko ko iskreno zastupa neki stav, mišljenje, poziciju koju neko drugi, po definiciji zao, koristi da se izbori za neke druge stvari, kamuflirajući se idejama prvih. Dakle, korisni idiot zastupa nešto, dok nedobronamerni hirurškim nožem vešto bira neki deo njegovih ideja i koristi ih da plasira svoju agendu. Ponekad idiot nije idiot, već to samo ispadne, ali ne svojom namerom.

Ja sam svestan da mogu biti korisni idiot korporativnim kapitalistima, komunistima i globalistima, barem. Korporativni kapitalisti, dakle oni koji preko države pišu zakone koji zamenjuju njihovu nekonkurentnost koriste me kada zastupam kapitalizam. Njima odgovaraju ljudi kao ja koji zastupaju slobodno tržište jer je ono u popularnom poimanju sinonim za kapitalizam, samo što oni ne žele tržišni kapitalizam, već onaj gde oni odlučuju šta će, kome i za koliko prodavati. Komunisti me koriste zato što sam militantni ateista i njima su važni ljudi kao ja, jer podrivam tradicionalnu religiju, da bi je oni zamenili svojom, marksističkom. Globalisti me koriste, zato što sam militantni anti-nacionalista, a cilj globalista je globalna hegemonija, zaista brisanje državnih granica, ali ne sa ciljem da oslobode ljude ili da uvedu lokalnu samoupravu, već da uspostave globalnu državu.

Nemoguće je zaštititi se potpuno od nedobronamernih. Šta god da neko ponudi, uvek se može naći neki deo koji njima odgovara. Zato nemam problema sa nespavanjem noću što me neko neprestano koristi za svoje zlo. Povremeno se podsetim na to, ko sve rovari i truje ljude izvlačeći iz konteksta moje stavove i na trenutke se smrznem i ponekad pođem za instinktom da malo prikočim da im baš ne dam previše, ali onda racionalizujem i shvatim da ne mogu da se borim sa duhovima. Moram da se koncentrišem na suštinu. Ili je istina ono u šta verujem ili nije. Ako nije, hajde da popravljamo. I neprestano popravljam. Ja nemam definitivno mišljenje ni o čemu.

Biti misleći čovek je zaista teško. Lakše je biti nacionalista, jer i nacionalizam ima svoju korisnu ulogu u borbi protiv globalizma i verovatno je manje zlo od ta dva, ali nacionalizam nije istinit. Bazira se na izmišljenoj kategoriji, naciji. Lakše je biti i komunista, jer i komunizam ima svoju korisnu ulogu u borbi protiv korporativno-državno ekonomskog fašizma, ali komunizam nije istinit, jer je zasnovan na iluziji da su svi ljudi jednaki i da ljudi ne poseduju sami sebe. Lakše je biti religiozan, jer je i religija korisna u borbi protiv nihilizma i hedonizma, ali ni ona nije istinita, jer je zasnovana na imaginarnim nebeskim bićima.

Uz to nacionalisti, komunisti i religiozni ostvaruju svoje kratkoročne ciljeve često za svog života. A to je bitno ljudima, da vide neke rezultate. Ljudi kao ja, koji se ne predaju tako lako lokalnim bitkama i koji tvrde da su potrebne generacije sporih, ali dugoročno veoma radikalnih promena, ne uspevaju, niti su ikad uspevali da motivišu mase ljudi, kao ove druge grupe. Ali istorija nikada nije bila linearna. Za ostvarenje ideja o kojima ja pričam mogu biti potrebni vekovi, a možda samo 50 godina. To niko ne zna. Bilo kako bilo, ne smemo da merimo istinitost ili upotrebnu vrednost nekih ideja po brzini ostvarenja, nego po nivou istinitosti, teorijske i nadasve empirijske prirode.

Ako želite da odslušate, prilog počinje na 49 min 30 sek

Advertisements
od Markus Maki Objavljeno u politika