Galerija

Crno Ogledalo: Ko se mača lati, od mača će i poginuti

Pre par godina dao sam izuzetno dobru kritiku ove serije koja se bavi tamnom stranom naših društava i moderne tehnologije. Prve dve sezone bile su odlične, a tokom ove 2016 godine, snimili su i 6 novih epizoda treće sezone. Izabraću nekoliko epizoda i, u nastavcima, pokušaću da ih produbim ovde na blogu.

Sadržaj: Original naslov je „Omraženi od naroda“. Anonimni kraker otvorio je veb sajt na kome je objavio mehanizam egzekucije javnih ličnosti. On u ponoć stavi na tapet neku osobu koja je rekla ili napisala neku veoma ružnu, ali svakako ne smrtno pogrešnu stvar i glasači tokom narednih 17 sati odlučuju preko Tvitera, da li tu osobu treba ubiti ili ne. Na početku je to samo igra ratnika svemrzaca sa društvenih mreža, ali kako kraker uspeva da ubije žrtvu svaki dan u zacrtano vreme, broj glasača eksponencijalno raste od par stotina prvog dana pa do 400,000, kada je mehanizam zaustavljen. Oružje ubijanja su veštačke pčele koje razore mozak tako što iskopaju tunel od uha, nosa ili usta pa do vitalnih centara. Policija uspeva da otkrije autora tog zlodela, ali upada i sama u zamku. Naime, pčele su stvorene kao odgovor nauke na to što su prirodne pčele izumrle da bi neko mogao da nastavi da oprašuje cvetove biljaka. Međutim ispostavlja se da je to samo fasada. Država koristi te pčele da špijunira sve građane na mikro nivou. Kraker je oteo kontrolu pčela od države i upravljao je njima po svom nahođenju navodeći ih na žrtve. Kulminacija priče je da kada je broj „narodnih sudija“ došao skoro do pola miliona, kraker okreće svoje oružje sa javnih ličnosti, koje su samo bile mamac, na glasače. Lansira masovnu invaziju pčela i ubija svih 400 hiljada ljudi. U jednoj od pčela našli su PDF gde je autor objasnio razloge ovog ludila. Ko želi drugom smrt, a sakriven je u anonimnosti, mora da plati cenu, jer svako mora da bude odgovoran za svoje akcije.

killer-insect-drone

Diskusija: Priča je svakako naučno fantastična, ali veoma bliska realnosti. Insekti ubice već danas postoje. Naravno, priče su tu da se vide i nadamo svide sa ciljem da prodube naše razmišljanje o bitnim stvarima. Kada umetnost to uspeva, onda je prava. Radi se o ozbiljnom moralnom problemu, koga danas i te kako živimo. Naime, prvih dana, glasači na Tviteru ne mogu se smatrati saučesnicima, ali kako postaje jasno da determinizam postoji, da zaista svaki dan neko pogine, ko nastavi da glasa u ovom cirkusu smrti, on zaista ima moralnu, a dodao bih i krivičnu težinu. Priča se u stvari bavi granicama slobode govora. Jedno je javno reći da se nečija smrt želi, drugo je kada neko pokaže da će to redovno uraditi, ukoliko se stvori kritična masa glasača. Onaj ko nastavlja da glasa u stvari je naručilac ubistva samo što sedi zaštićen u komotnosti svoje sobe iza debelog zida anonimnosti. Sve to, primera radi, podseća na grozote komunističkih sudova iza Drugog Rata, kada su se besne gomile svemrzaca dernjale po crvenim sudovima, „Na Smrrrrrrt“, osuđujući sve i svakoga. I tada nije gomila ubijala, već vlast, ali je uloga publike bila presudna. Tviter se može videti kao novo sredstvo za linč. Ako se vratimo u današnje vreme, postoje realne žrtve Tvitera. Ne smrtne, ali ljudi ostaju bez posla, porodice, reputacije, ponekad i slobode, samo zato što ih masa pljuje. Na Zapadu, društvene mreže su prepune Social Justice Warriora, odnosno Boraca za Socijalnu Pravdu, što se na kraju uvek svodi na marksističke spodobe. U poslednjih par godina postalo je veoma opasno na Tviteru pisati bilo šta loše o imigrantima. U Nemačkoj, ali ne samo, policija je koristila Tviter da hapsi i saslušava protivnike nasilne muslimanske imigracije.

Drugi jako bitan aspekt kojim se Crno Ogledalo bavi je stari poznati problem, država i špijuniranje. Sasvim je jasno da će država dok god postoji koristiti svaku tehnološku novotariju da zategne omču čvršće oko svoje stoke. Međutim, izgleda kao da će te tehnološke novotarije postati veoma brzo bumerang samoj vlasti. Naime, u ovoj epizodi kraker se obrušava na glasače, ali ništa tehnološki ne sprečava da neko okrene pčele i na samu vlast. Dakle na političare, sudstvo, vojsku i policiju. Vlast se deli samo na 2 vrste, na klasične političare koji su tu da otimaju i na one koji bi nešto korisno da urade. Ovi drugi su zalutali u vlast i veoma brzo nestaju, što svojom voljom, što voljom sistema. Međutim, svaka vlast, ma kakva bila, misli na svoje samo-održanje. Zato niko nikada nakon Japana, nije, niti će, baciti novu atomsku bombu jer to ubija obe strane. Iz istog razloga, vlast će veoma brzo shvatiti da joj se ne isplati da dozvoli tehnologiji toliku ubojnu moć, jer zna da sve što može da ubija narod, može i nju samu. Zato se i dalje u svim ratovima i dalje makljamo puškama i noževima i zato iz analognih razloga, red i mir u društvu ostaće još dugo na nivou pendreka. Naravno, pokušaće vlast povremeno i sa nečim više tehnološkim, ali onda će kao reakcija da ispliva neki novi Mitnik, koji će tako da ih raspali, da će se dugo češati gde ih ne svrbi, pa će se onda vratiti na zemlju. Stani malo, … zaneo sam se, … skoro da poverujem da je sistem u ravnoteži da ne znam kako država rezonuje. Ti ekscesi će biti sve češći i veći, tako da će nas na kraju država razoriti, što je samo jedan od niza razloga zašto država što pre mora da odumre. Znam da vam zvuči primamljivo roj krvožednih pčela kako ide na parlament, ali nakon Murte uvek dođe Kurta. Država postoji samo zato što vi i dalje bandoglavo mislite da je sila jedini način organizovanja društva. Dakle promenite svoje mišljenje i prestanite da sanjarite osvetničke besmislene snove. To je za nedorasle klipane.

Ako želite da odslušate, prilog počinje na 52 min 00 sek

Advertisements
od Markus Maki Objavljeno u umetnost