Galerija

Crno Ogledalo: Bolje kupiti nego ućutkati

Kao što sam najavio i ovog puta ću produbiti jednu novi epizodu izvanredne serije Crno Ogledalo, koja se bavi tamnom stranom naših društava i tehnologije. Nada mi je da ako ovo pročitate da ćete pogledati i ostale epizode i da ćete barem malo razmisliti da li društvo ide tamo gde biste zaista želeli.

Sadržaj: Original se zove «15 miliona kredita». Radi se o distopijskoj ljudskoj zajednici gde ljudi žive u ćelijama moderne košnice. Svaka ćelija je u stvari zatvorska, samo je umivena. Umesto rešetaka par kvadrata je okruženo televizijskim ekranima od poda do plafona. Zatvorenici su formalno slobodni i mogu da izađu iz ćelije, ali samo na svakodnevnu robiju pedaliranja bicikala koji stvaraju električnu struju kojom se napaja cela zajednica. Jutro počinje animiranim crtežom petla na monitoru, a sunčeve svetlosti ili bilo čega prirodnog nema nigde. Sve je metalno, stakleno i plastično, čak i hrana koju jedu. U takvom udobnom koncetracionom logoru budućnosti ljudi žive površno, gledajući od jutra do mraka televiziju, bilo kad pedaliraju, bilo u svojim «kućama». Svi žive sami, porodica ne postoji. Za televiziju ne postoji pretplata, ali se zato plaća obaveznom konzumacijom reklama i rijaliti šoua. Obavezno, znači u bukvalnom smislu, ako gledalac odbije, monitor se pretvara u psihodelične boje, dok užasno i jako pištanje traje dok konzument ponovo ne pogleda u ekran. U takvom svetu, imamo 2 junaka. Jednog mladića i jednu devojku. Mladić je bezvoljan, bez ikakve nade da će se ikad išta promeniti i da će uspeti da izađe iz ovog tamnog vilajeta. Otaljava svoje radne dane, dok jednom ne sretne devojku u zajedničkom muško-ženskom WC-u koja izuzetno lepo peva stare melodije odavno izašle iz mode, da bi pokrila zvuk mlaza mokraće o šolju. Odlučuje da joj pokloni svu svoju ušteđevinu do poslednjeg dinara i da je prijavi na Talent Show pevanja, jer to je jedino što bi mu malo ulilo boje u sivi život. Devojka glasom fascinira cinične sudije, ali joj nude novu opciju. Umesto da bude pevačica, jer to više ne prolazi kod publike, nude joj da bude porno zvezda koja dok ima seks pevuši te stare, setne melodije. Ona pristaje, jer sve je bolje nego pedalirati. Mladić je očajan, nadao se da se neće tako lako prodati. Besomučno radi mesecima da bi zaradio da uplati sebi ulaznicu za novi Talent Show. Uspeva, dolazi na pozornicu i iskoristi svojih 5 minuta da javno izgrdi i ocrni do krajnosti svu površnost, besmislenost i zlo celog društva pred milionima u publici. Sudije, umesto da se pokaju, promene ili žacnu iskazanom istinom i uvredama, opet pokušavaju da komercijalizuju. Nude mu da bude autor i voditelj buntovničkog TV programa, gde će taj isti govor ponavljati 2 puta nedeljno po 10 minuta. Mladić je iznenadio sebe koliko je i on brzo pristao. Veliki stan, prirodna hrana, slobodni odabir odeće i kućanskih predmeta, sve je bolje od svakodnevnog pedaliranja.

black-mirror-merits

Diskusija: U stara loša, fašistička ili komunistička vremena, što je potpuno isto, samo su simboli malo različiti, ljude su ućutkivali. Što javnim ismejavanjem, što otpuštanjem sa posla, što mučenjem, što ubijanjem. Ideje su se sporo širile jer su knjige zabranjivane ili spaljivane, a buntovnici uklanjani. Reč je bila bitna. U novijim diktaturama, dakle svim današnjim zapadnim demokratijama, kontrola ideja je drugačija. Ekonomija više nije na egzistencijalnom minimumu, tako da svako ima dovoljno da prepuni svoj već i predebeli stomak, ali zato se najviše od svega plaši da to izgubi. Zato ne čudi što veliki broj ljudi (ali ne svi) nije zainteresovan ni za ideje, ni za filozofiju, ni za budućnost sopstvene dece, tako da može svako da brblja šta hoće, uključujući i mene. Ideje koje i te kako imaju smisla utopopljene su u žamor svega drugog. A najgore od svega je da ljudi čak i kada čuju prave ideje, okrenu se na drugu stranu, prave se da nisu čuli, jer dok god stiže državna platica ili penzijica ili socijalna pomoć ili bilo koja druga beneficija, sve je to bolje nego istina. Danas publika nije zainteresovana za tu robu niske vrednosti. Ali, sve će se to potrošiti, kao što se potrošilo svaki put do sada. Palo je i Rimsko Carstvo zbog toga, gde neće krhke demokratijice. Nestaće levičari, desničari, feministkinje, religiozni fanatici, nacionalisti, borci za socijalnu pravdu i ostale tričarije. Reć će ponovo postati važna. Reč koja ukazuje na racionalnost i na poštovanje realnosti. U suprotnom neće nas biti, jer je nivo tehnologije toliko ubitačan da ne dopušta konflikt ravan onome u prošlosti kada smo preživeli samo zato što nam je oružje bilo slabo. Zaista živimo u Hamletovskim vremenima, gde je bukvalno Biti ili Ne biti.

Ako želite da odslušate, prilog počinje na 56 min 40 sek

Advertisements
od Markus Maki Objavljeno u umetnost