Galerija

Crno ogledalo: lakše se kolje kad ne miriše krv

Evo još jedne epizode izvanredne serije koja se bavi tamnom stranom društva vezano sa tamnom stranom tehnologije. Obavezno pogledajte. Ako ne želite da vam pokvarim ugođaj, preskočite odlomak Sadržaj, pogledajte epizodu, pa se vratite na odlomak Diskusija, jer sadržaj je tek puka potka, detalji su više nego bitni.

Sadržaj: (Naslov originala, Čovek protiv vatre). Nakon opšteg rata, vojska neke države ima zadatak da istrebi genetički modifikovanu novu ljudsku vrstu, koju zovu žoharima. Radi se o ljudima koji više ne govore, već skiče i urliču, koji nemaju više kontrolu nad samim sobom, već samo instinktivno napadaju šta god se mrdne, lica im konvergiraju ka njuškama, zubi su vučji. Vojnici su ultra tehnološki i imaju uređaje u svojim uniformama koji ih štite od zaraze žohara dok ih uništavaju. Dnevna rutina je jednostavna. Vojnici svakodnevno vrše racije, gde god se pojavi bilo ko od neprijatelja, zverski ih ubijaju na sve moguće načine, prema njima osećaju superiornost i gađenje. Baš kao što svako od nas sa zadovoljstvom zgnječi pravog žohara, ako ga slučajno vidi bilo gde. Priča se drastično menja kada jedan od vojnika, nakon borbe, nalazi mali nepoznati uređaj koji emituje neprijatno pištanje. Nekoliko dana nakon toga, počinje drastično da mu se menja život. Počinje da oseća miris trave, nigde ne vidi nove žohare, samo vidi druge vojnike iz svoje družine kako uništavaju obične ljude. I odjednom ga zasipa miris krvi tih nevinih žrtava. Izbezumljen u čudu, brani neprijatelje od svojih kolega. Ubrzo završava u zatvorskoj vojnoj ludnici, gde mu objašnjavaju da je misteriozni pišteći uređaj pokvario uređaj iz uniforme koji ga je navodno štitio od zaraze. U stvari radilo se o uređaju koji je davao mozgu iskrivljenu sliku stvarnosti. Pretvarao je neprijatelje iz ljudi u monstrume, dok je je sve mirise smanjivao. Žohari nisu bili žohari, već samo manipulacija koju je kompjuter iz uniforme slao mozgu. Cilj nije bio zaštititi vojnike od užasa ubijanja, već da ih učini efikasnim u poslu. Većina ljudi, pa i vojnici, dobri su i moralni ljudi koji su u većini pređašnjih ratova pokazivali visoku nespremnost da ubijaju čak i kad moraju, čak i kad treba sebe da spasu. Sa ovakvom maskom, vojnici nisu ubijali ljude, već gazili ogavne bube. Vojniku koji je, bez svoje volje, shvatio tužnu istinu nudi se mogućnost da nastavi sa svojim poslom bez maske ili da mu se obriše sećanje na sve to i da ode u penziju. Vojnik odlazi u penziju i vraća se svojoj divno uređenoj kući gde ga čeka seksipilna mlada žena, no posmatrači bez maske vide oronulu drvenu kućicu bez ikakve žene.

black-mirror-roaches

Diskusija: Ova priča je dosta jednostavna, nema nikakvih metafora niti skrivenih značenja. Uperena je protiv hiper-optimista koji misle da se svaka tehnološka novotarija može isključivo upotrebiti da nam poboljša život. Ovaj problem je star kao i čovečanstvo. Nož je izvanredna alatka da se efikasno i civilizovano jede, ali je u isto vreme i veoma mučan način ubijanja ljudi. Jedino što određuje kako će se nož primenjivati je moral korisnika. Virtuelna realnost ili pojačana ili promenjena realnost u ovom slučaju, izvanredna je igračka i ima veliki broj primena u raznoraznim oblastima, ali je gora od najgore droge kada se zloupotrebi, jer droga menja realnost dok haluciniramo, dok pojačana realnost apotekarski čisto i precizno menja samo ono što želi, dok žrtva ima potpuni osećaj življenja u realnosti.

Ko ima veliku moć ima i veliku odgovornost. Mi zaista odavno imamo oružje koje je nekompatibilno sa našim moralnim razvojem. U prošlosti smo imali sreće da se ne poubijamo skroz, jer nam je oružje bilo slabo. Sada više nema te sreće. Ili ćemo unaprediti svoj moralni kodeks, ili nas neće biti. Bez i najmanje preterivanja.

Ako želite da odslušate, prilog počinje na 41 min 50 sek

Advertisements
od Markus Maki Objavljeno u umetnost