Galerija

Četiri moguća Trampa

Kako je Donald Tramp imao izbornu kampanju veoma širokog dijapazona sa nekim čvrstim tačkama, a mnogim baš i ne, niko još ne zna šta tačno od njega da očekuje. Desnica koja ga obožava misli da će sve uraditi kako se oni nadaju (a mislim da će ostati razočarani), levica koja ga mrzi misli da će uništiti svet (a mislim da jako preteruju). Dejvid Fridman, sin poznatog Miltona Fridmana, inače poznati anarho-kapitalista i autor sada već kultne knjige «Mašinerija Slobode», upravo je sažeo tu veliku neizvesnost na svom sjajnom blogu. Pravi Tramp će se videti tek u januaru 2018 (ne 2017 to je prerano), a do tada ostaje nam da nagađamo. Pa to Dejvid upravo i čini, a ja prevodim. Radi se o 4 moguća ishoda cele priče:

1. Noćna mora: Tramp divlja i vređa sve američke saveznike, neprijatelje i sve ostale i objavljuje rat Kirgistanu da ih kazni što im se ime zemlje tako teško speluje na engleskom.

2. Poštuje Obećanja/Zaštitnik Desnice: Diže barijere slobodnoj trgovini, zaustavlja imigraciju, izbacuje nelegalne imigrante. Zaustavlja ili čak obrće sve što je prethodna vlast uradila koja je škodila desnici: restrikcije na korišćenje uglja, fakulteti koji spuštaju standarde da bi svi prošli, osuđivanje muških studenta za nepostojeća seksualna nedela, itd…

3. Izdajnik sa stilom: Sve loše ideje kao ukidanje imigracije i smanjivanje slobodne trgovine Tramp će promeniti, zaboraviti ili namerno predložiti Kongresu u obliku koji nikada neće proći. Sve dobre ideje će progurati, kao: vaučeri za školovanje, omogućavanje da se zdravstvena osiguravajuća društva takmiče i između američkih država, zamena Obaminog zdravstvenog programa sa nečim što radi, pojednostavljenje poreznog zakona, itd…

Da sam našao fotku sa levim političarima, jednako tako bi je stavio. Ali nisam mogao da odolim ovako divnom prizoru.

Da sam našao fotku sa levim političarima, jednako tako bi je stavio. Ali nisam mogao da odolim ovako divnom prizoru.

4. Hilari+: Puno ideja koje voli levica: povećanje državne potrošnje, povećanje državnog zaduživanja, besplatni fakulteti, opraštanje studentskih dugova sve to sa blagonaklonom Demokratske partije i delova Republikanske partije.

Bilo koja od ove 4 mogućnosti, sa podacima kojima danas raspolažemo je moguća. Prva je manje moguća nego što većina analitičara, naročito levičara, misli. Uverenje da je Tramp ludak zasniva se na kontroverznoj izbornoj kampanji koja je morala da učini da on izgubi. Kako je, naprotiv, pobedio, sud o njemu se mora korigovati i pomisliti da je možda više lukav nego lud.

Verovanje da je on desničar isto tako se može zaključiti iz njegove kampanje. Opet, činjenica da je uspeo, nalaže da možda njegove pozicije nisu ideološke, već taktičke. Mi ne možemo znati kog je on ideološkog ubeđenja, ako ga uopšte ima jer stvari koji je govorio godinama pre izbora mogle bi ga svrstati i u levi centar.

A sve to je samo pola diskusije o mogućim postupcima Trampa. Druga polovina je Buš Junior. Buš je bio izabran kao konzervativac. Tokom vladavine povećao je drastično državnu potrošnju, deficit i kontrolu vlasti nad obrazovanjem. Državno trošenje je popularno kod naroda, smanjivanje poreza isto tako, a često političari dobijaju poene samo zato što «rade nešto», ma šta bilo, samo da je popularno u datom trenutku.

Moja (Dejvidova) pretpostavka je da su 2 najmanje verovatna ishoda prvi i poslednji, a da je treći najbolji.

Advertisements