Galerija

Zašto je Pati Smit pogrešila dok je pevala za Nobela?

Bob Dilan i celo njegovo ponašanje oko Nobela, blago rečeno je čudno. Ali je baš zato veoma zanimljivo. Pitam se zašto čovek koji je bio više puta u Beloj Kući kod Obame i dobio vrhunske državne ordene, odbija sada da ide ponovo kod Obame i ne pojavljuje se na svečanosti oko dodele Nobela za kniževnost, nego prihvata nagradu, ali šalje Pati Smit da je dobije u njegovo ime. A pre toga, nedeljema ne daje nikakav odgovor administraciji, dok se ceo svet pita, je li Dilan lud ili samo arogantan.

Čudne stvari nastavljaju da se dešavaju. Pati Smit, dok je pevala Dilanovu pesmu prekjuče na cerimoniji dodele, pesmu koju znaju i vrapci na grani, koju su svi pevali i obradili milion puta u milion prilika širom sveta, zbunjuje se, zaboravlja tekst, veoma ponizno se izvinjava publici i nastavlja dalje. Smit, koja inače izgleda i ponaša se kao polu muškarac, očito je bila pod uticajem ogromne treme i emotivnog šoka dok je pevala.

Dakle, oboje njih koji su surovi profesionalci, sa decenijama karijere, koji su dobili sve moguće počasti i nagrade, imaju neke velike traume oko Nobela. Zašto?

Ja stvarno ne znam, ali pokušaću da ponudim odgovor. Dilan je decenijama pisao protiv svega i svačega, o zlu i surovosti sistema, o gluposti, površnosti i zlu ljudi. Ono što ja mislim je da su umetnici kao Dilan već izgubili svaku nadu. Možda su u nekom trenutku svojih života imali nade da će možda nešto da se promeni na bolje, da će možda njihova umetnost pomoći u tom pravcu. Kako ratovi i ljudska glupost nastavljaju da galopiraju nesmetano po svetu, mislim da su Dilani ovog sveta izgubili volju za životom i nadasve nadu.

E moj Dilane, ... džaba si pevao

E moj Dilane, … džaba si pevao

Možda upravo zato, kada se, kao grom iz vedra neba, prolomila najprestižnija svetska nagrada za njegov rad Dilan se našao u šoku i u čudu, da neko jako bitan, da neko iz sistema, iz institucija javno svima pokaže da ga ceni. Umetnici su ipak samo ljudi, mislim da su nedelje u kojima je Dilan ćutao bile nedelje unutrašnje borbe gde su se borili sujeta i integritet i pobedila je sujeta. Pristao je, ali baš da ne pokaže da se skroz prodao, poslao je ambasadora. A i Pati Smit je imala isti problem i mislim i da je njeno zbunjivanje posledica iste borbe.

Nagrade nikada nisu služile da počaste nagrađenog, već onog koji ih daje. Države, institucije kada nagrađuju, pokazuju svetu koliko su oni bitni, to je jedini razlog. Dilan je to morao da zna. Sigurno i zna, ali i umetnici, čak i tako rasni, ipak su samo ljudi.

Lucifer je uspeo i ovog puta da pobedi. U trenutku kada je Dilan pristao na nagradu, još jedna žrtva je otišla u pakao sujete i agresivnosti, dve najjače boljke skoro svih ljudi.

Gledano šire, zato i države toliko dugo odolevaju. Teško je nama smrtnicima da odolimo zovu korupcije sopstvene duše. A samo to je potrebno da nestanu države, da budemo čvrsti sami prema sebima. Dilane, opasno si pogrešio i sada i kada te je Obama celivao i darovao. Spucao si decenije u prazno.

Ako želite da odslušate, prilog počinje na 38 min 30 sek

Advertisements