Galerija

Miroslav Lazanski je veoma zao čovek

Prva rečenica u njegovom članku u Politici glasi: “Moje čvrsto uverenje jeste da je Vojska Srbije bolja s vojnom obavezom nego bez nje”. I onda ide cela tirada koja obrazlaže ovu tezu, ako vas zanima, idite pa pročitajte.

A evo sad i mog odgovora. «Moje čvrsto uverenje jeste da je vojna obaveza najgori vid robovlasništva u celoj ljudskoj istoriji i da ljudi kao on govore ovakve stvari radi nekog izmišljenog patriotizma i moralnog poziranja». Da se razumemo Lazanski je obrazovan i barem prosečno inteligentan čovek. A kad čovek koji nije glup kaže nešto tako strašno, onda ne može biti drugo nego oličenje najgoreg zla. Kamo lepe sreće da je on budala, to bi bilo daleko bolje. Običan ekonomski rob, onaj koji mora da radi poslove želeo ili ne i koji ne može da pobegne jer je u lancima manja je žrtva nego vojnik. Vojnik ne samo da je vezan lancima, već je njegov posao da ubija druge i da bude pod visokim rizikom da bude ubijen. Ekonomski rob, uglavnom, ne rizikuje da pogine.

Šta mene briga što se istom mišlju bave i Nemačka i Amerika i ovi i oni. Rob je uvek rob, gde god postoji nasilna vojna obaveza. Mene su moji roditelji učili da ako svi skaču kroz prozor, da to ne znači da to treba i ja da radim. Šta to uopšte znači nema dovoljno vojnika? Šta to mene uopšte briga? I kakav je to uopšte razlog? Kada su oslobađali crnce robove u S. Americi, bilo je puno Lazanskih tog doba koji su zabrinuto govorili da će biti jako teško naći veliki broj farmera koji će dobrovoljno raditi na poljima. I tako je i bilo. Pa šta onda? Je li to razlog da porobimo crnce opet? Upravo zato što čovek ne želi da radi ubitačne poslove izmislili smo traktore, kombajne, prskalice, sredstva za gnojenje, itd. A proizvodnja hrane je važnija od odbrane. Ipak, ko god je ikada mogao, pokušao je pobegne sa njive. Zato danas u razvijenom svetu samo 1-3% radi u poljoprivredi i to kao gospoda. Sednu u svoj ultra tehnološki kombajn sa klima uređajem, GPS uređajem, auto-pilotom i stereo uređajem, koji sve sam radi, hektare i hektare zemlje. Ako je odbrana toliko važna, napravićemo mašine, pa nek se one makljaju. Ljudi mogu masovno da služe vojsku samo kad su robovi, isto kao što ljudi mogu masovno da se bave poljoprivredom samo kad su robovi. Čim dođe sloboda, niko pametan se time ne bi bavio.

Robovi, diž'te tu desnu malo više, moram da se slikam za rodoljuba meseca

Robovi, diž’te tu desnu malo više, moram da se slikam za rodoljuba meseca

Druga stvar. Za koga da ratujem i za šta? Ja ne posedujem Nemačku, ja ne posedujem Srbiju. Ja posedujem svoju kuću, auto, njivu, šumu, firmu, ne posedujem ništa više od toga. Zašto bih branio nešto što nije moje? Uz to, jesam li ja rekao Angeli Merkel da pušta muslimane u milionima? Je li me pitala za mišljenje? Nije, radila je šta je htela. I kad muslimanima neko pošalje znak, pa krenu da nas razvaljuju, je li treba tada da postanem vojnik da branim Nemačku od posledica zle žene Merkel? Ne, napustiću zemlju, otićiću negde drugde opet. Jesam li ja zakuvao situaciju u Jugoslaviji i podsticao ratove, dižući nacionalne tenzije i mržnju? Ne. Što bih ja ginuo zbog grešaka primitivnih i priglupih političara? I otišao sam.

Treća stvar. Ima slučajeva i kad ti dođe osvajač direktno u tvoju kuću kao recimo Nemci četrdesetih. I šta su dobili moji preci time što su oterali Nemce? Nisu robovali Nemcima, već komunistima. Nije šija nego vrat. Ali recimo da se nije moglo znati ko će pobediti. Svejedno, što ja moram da idem u obaveznu vojsku gde mi neki primitivni glavonja komanduje. Što ja ne mogu da imam sav mogući privatni arsenal u svom podrumu i da branim svoj prag? Šta meni brani da se ja dobrovoljno udružujem sa svojim komšijama u vojne treninge preko vikenda da vežbamo, da branimo naš kvart ili selo? Pa brani mi. Ko? Pa, država naravno. Kaže, ne smem da imam puške i topove kod kuće, samo država to može. A što? Odgovor je zato što je ona vlast, a ja sam niko i ništa. Eto ti rešenje Lazanski. Ukine se zakon o zabrani posedovanja bilo kog oružja kod kuće, pa da vidiš kako bi bilo tvrdo da dođe neko sa strane da nam otima naše. Oženjen čovek sa decom, privatnom kućom i dobro snabdevenim podrumom neosvojiv je. Ali, znam šta je problem. Neosvojiv muškarac nije problem samo spoljnom neprijatelju, on je posebno problem samoj državi, onda ona ne može da šikanira građane kako joj se ćefne. A cilj svake države je upravo šikaniranje građana kako joj se ćefne. To je početak i kraj svake priče o odbrani i vojsci. Uopšte nije potrebno robovlasništvo, već privatno vlasništvo i sloboda izbora kad ću i koliko i od koga da se branim.

Al, hajde da vidimo koliko je i pametna ta politika čak i da se ostvari. Jel kukate zbog bele kuge? Jel vam odlazi sve veći i veći broj ljudi? I treba, sve do zadnjeg, samo vi terajte svoju silu. Ali, nas će sve više i više otići i prestaćemo skroz da šaljemo doznake svojima, jer nećemo da vam hranimo preostale robove i kad ne budu imali ništa, kad krenu da crkavaju od gladi, neka pojedu vas, ratne huškače, robovlasnike i lažne patriote. Onako na živo, da vam otkidaju meso sa kostiju. I sad moram da stanem, jer mi je krv izašla na oči. Dosta će biti ovoliko. Mislim da je poruka jasna.

Advertisements
od Markus Maki Objavljeno u politika