Galerija

Ponos majki

Moja je majka bila majka socijalizma. Išla je svaki dan na posao od sedam do tri. Išla je s kraja na kraj grada razdrndanim autobusima, u proseku sat vremena. Dakle ustajala je u pet, kretala pre šest. Dolazila bi kući oko četiri, pola pet. Osim toga je spremala jelo, i kuću. Kad se od jednog dana oduzme vreme za spavanje, jelo, higijenu, posao i kućni posao, za nas decu ostala bi, u toku dana, po koja mrva. Sa roditeljima, mi deca, bili smo preko vikenda i za vreme godišnjih odmora, radnim danima majka mi je bila uglavnom preumorna i često nervozna. Volela me je, brinula se o meni, davala mi je najviše što je znala i umela. Ali, ipak, nije umela i nije znala dovoljno. Zato što su je slagali komunisti Jugoslavije da je to progres da majka radi, da ostavi decu vrtiću, školi, socijalnim radnicima, svima, samo ne noj.

Otišao sam na Zapad i upoznao mnoge mame. Ima nekih sitnih razlika. Umesto bednih autobusa, tu su dobri auti, mame danas imaju mnoge sprave, tako da je spremanje hrane i kuće daleko brže nego pre. Ali, žene su postale osetljivije, razmaženije, samožive. Umornije, barem se tako osećaju, više nego što je to ikada bila moja majka. Deci jasno pokazuju da su im teret. Trude se po malo i današnje zapadne mame i one vole svoju decu, ali i znaju i umeju manje od moje majke, koja je već malo znala. Slagale su ih zapadne feministkinje da je to progres da majka radi, da ostavi decu vrtiću, školi, socijalnim radnicima, svima, samo ne noj.

mother-educating-son

Naravno, niko nikome ne sme da određuje šta će i kako će svoj život uređivati. Ako žena ne želi decu, to je njena i samo njena odluka koju neko može da kritikuje, nekome može da se sviđa, ali niko ženi ne sme ništa da naredi. Etika se bavi zabranama, nikako naredbama. Nijedna žena ne započinje nasilje ni prema kome ako ne želi decu. Ali, ako žena ipak želi decu, tu se priča drastično menja. Onda žena ima muža, sa kojim ima ugovor. Barem je to nekada tako bilo. Od kada su države postale toliko jake i sve-prisutne, žene su daleko više udate za državu nego za muževe. A njihov pravi muž, država govori im: «Ne veruj mužu, on smrdi i podriguje, on je dlakavi agresivni dvonožac, a ti nikako ne smeš od njega materijalno da zavisiš. Ko zavisi od muža, taj je u nesigurnim rukama. Kad te muž izdržava, onda on ima vlast nad tobom. Zato ti ženo, moraš da radiš, da budeš ekonomski nezavisna, a ako i to ne bude dovoljno, ako ti se ćefne, možeš uvek da se razvedeš iz bilo kog razloga, a ja ću tvom mužu nametnuti harač nezavisno od toga da li si ti bila prema njemu dobra ili ne, nezavisno od toga da li ti je muž ikada išta loše uradio.»

A deca ostaju na milost i nemilost užasnoj propagandi vrtića i škole. I onda devojčice kada postanu majke nastavljaju sa takvim ponašanjem. I tako u nedogled. U nekim boljim vremenima, roditelji su učili svoje devojčice kako se bira muž. Mora kao prvo biti zdrav, onda mora biti vredan, požrtvovan i pošten čovek i mora biti materijalno situiran. Propalice, pijanice, siledžije, lenjivci i ostali šljam ostajali bi redovno bez poroda i svoje živote bi provodili sa lakim ženama ili uz auto-erotizam. I govorimo o periodima teške bede, nepismenosti i uopšte veoma niskog obrazovanja i kulture uopšte.

U današnje vreme imamo sve blagodeti civilizacije, lak pristup znanjima svake vrste, ipak, nestalo je staro znanje kako se bira muž. A danas, uz svu tehnologiju i raskoš u kojoj živimo, da, čak i ljudi na Balkanu žive u raskoši u odnosu na to kako su živeli bogati pre 100 ili više godina, ipak zaboravili smo jako bitne stvari. Uz to, bavimo se marginalno bitnim stvarima u društvu, kao na primer Ponosom homoseksualaca. A zaboravili smo na najvažniji mogući ponos u društvu, na Ponos majki. Predsednički kandidat Hilari, poznata je po svojoj izjavi da žena ne sme da se svede na šerpe i pelene. Da je to ponižavajuće. Hvala bogu da nećemo morati više da gledamo tu ženu nigde, jer će se ona vratiti tamo odakle je i došla: u ništavilo. Pa ne može se majka svesti na funkciju kuvarice i veš mašine. I to, naravno, ali to je zanemarljivi deo najvažnijeg posla u ljudskom društvu, koji se zove majka. A šta bi sa vaspitavanjem i obrazovanjem i ljubavlju? Nije li to 95% opisa posla svake majke? Svako društvo je sačinjeno od ljudi, a ko će stvarati nove ljude ako ne roditelji. Ali državama nisu potrebni zdravi, čvrsti, pametni, otresiti, hrabri ljudi. Državama su potrebne krave i konji. Da ih muzu i da ih jašu.

A zamislite da prvih pet, pa zašto ne i deset godina života, dete provede sa najboljim mogućim stvorenjem na svetu, sa majkom. Zamislite majku sa kojom se večito o nečemu razgovara, analizira, diskutuje, gde majka prenosi prave vrednosti na nova pokoljenja, polako i nežno, korak po korak. Taj posao, osim što je tako važan, kada se radi dobro, daleko je kvalitetniji, daje daleko više lične satisfakcije svakoj ženi, umesto neka beznačajna birokratija u nekoj dosadnoj kancelariji ili neko stajanje iza pulta jedne od milion prodavnica nečega. Naravno da ima i majki inženjera, naučnika, pisaca, kao što postoji i po neki visoki Kinez. Da majka radi posao majke puno radno vreme, 5-10 godina, stvorila bi dete sa čvrstim korenom koga ni vetrovi države ne bi, posle, mogli da otkinu. Nakon toga, majka bi mogla da završava fakultete, gradi karijeru, šta god hoće. Mogla bi i muža da izdržava, a muž bi mogao malo da se skine sa posla i vrati kući. Na smenu. To je čist zločin prema ženama šta im države danas rade. A feminizam nije drugo nego ideologija u službi države. On ne služi za jednakost, već za prevlast, a bilo čija vlast je poslednje što nam treba.

Ron Mueck, Majka Socijalizma ili Konsumizma

ron-mueck-mother-2

Evo dve fotografije iz 2 ugla poznate skulpture vajara hiper-realiste Rona Mueck-a. Na prvoj se vidi ravnodušna, čak, rekao bih malodušna majka, koja tegli kese iz prodavnice. Na drugoj se vidi dete vezano za svoju majku, stoji čvrsto ukopčano u njenom kaputu. Gleda visoko iznad svoje glave u lice svoje majke, koja je za njega sve: i život i reč i inspiracija, a za nju, ono je samo jedno od 3 tereta koje nosi, čak ga i ne gleda.

Ako želite da odslušate, prilog počinje na 24 min 30 sek

Advertisements