Gallery

Levica i desnica, isti đavo, drugo pakovanje

Postoji veliki broj ornamentalnih razlika između leve i desne političke opcije, ali jedna je ključna. No, uprkos njoj levica i desnica imaju zajednički problem, odnosno desnica logički konvergira ka levici i to čini da su oba sistema ne samo loši, već katastrofalni, a to znači da periodično moraju da dovedu do totalne propasti, gladi, rata i uništenja.

Suštinska razlika je u tome ko poseduje sredstva za proizvodnju. Da li pojedinci i grupe ili kolektiv. Hajde da budem potpuno pošten prema iskrenim levičarima. Oni nisu skroz protiv privatne svojine. Može svako da poseduje gaće i četkicu za zube, pa čak i auto i kuću, pa i pare, na kraju, ali nikako sredstva za proizvodnju. Ona moraju biti pod kontrolom anđela, odnosno države po njihovom viđenju, koja se mora boriti protiv ličnog profita, a cilj joj je raspodela bogatstva jednako među svima, jer ravnopravnost i sreća ljudi su mogući samo kada nema velikih razlika u bogatstvu među ljudima. Socijalizam, na kraju i uspeva, svi imaju jednako ništa, jer ko se igra upravljanja ekonomijom, igra se boga. Ekonomijom je nemoguće upravljati. I kod god nudi bilo koji novi ekonomski plan, taj je ili je lažov ili budala i tu sam nežan u osudama.

Desničari tvrde da sve može biti privatna svojina, a naročito sredstva za proizvodnju i nemaju ništa protiv profita. Ali i oni veruju u natprirodne mehanizme. I oni hoće državu, ali ne kao anđela koji drži ekonomsku jednakost kao kod levice, već žele malu i robotski efikasnu državnu administraciju koja deli zakone jasno i pošteno. Desničari nisu za jednakost u prihodima, već za jednakost u političkim pravima. A taj posao se ostavlja centralnom monopolu sile.

Zašto onda desnica konvergira ka levici? Zato što ne postoji, niti može da postoji ukroćeni centralni monopol sile. Njega ili ima ili nema. Leva država će svakako uvek brže propasti nego desna država, a desna propada, malo sporije, tako što se prvo suštinski, ali ne i po simbolima pretvori u levu i onda je čeka ista sudbina. Dakle država desnice relativno brzo prestane da se bavi samo efikasnom administracijom svakodnevnih problema, već polako, ali sigurno preuzima kontrolu nad svim sferama života, a naročito ekonomije, jer moć i novac idu zajedno, tako da desnica licemerno govori o jednakosti prava i poštovanju privatne svojine, ali to je samo prazna priča, jer se zakoni pišu za korist vladara i njihovih pajtaša. Sve zapadne demokratije, spadaju u desnice koje su već konvergirale u raznim stepenima ka levici po suštini, ali i dalje prodaju priču simbola. Dakle, ovim svetom vladaju suštinski levičari preobučeni u desničare. Uz to, dodatno, postoje zemlje koje nisu ni leve, ni desne, dakle nema planskog i uređenog otimanja, već obično razbojništvo, kao zemlje Balkana, gde nema ni tragova kapitalističkog liberalizma, već grabe oni sa vlasti i oni koji ih podmite, ali nema ni socijalističke preraspodele.

To maskiranje, kako raste vlast države, postaje sve manje i manje, tako da u određenom trenutku države će otvoreno čak i da priznaju da primenjuju levi skup ideja i to će prodati kao da je neka vrlina. Zbog toga su antikomunizam i antisocijalizam uvek aktuelni, ali u principu, prava reč je anti-državnost, jer iz monopola sile sva zla proizilaze.

Zbog svega ovoga, glasaču kod kuće veoma je teško razlučiti razliku između levice i desnice. Šta hoće levičari, to je dosta jasno. No, ono što žele desničari je izvor svih mogućih zabuna. Da levičar hoće što jaču državu, to je jasno. A država kao večno rastući monstrum, kompatibilna je sa tim htenjem. Desničari su ti koji ne znaju da žele 2 suprotne stvari. Ne mogu liberalni, neoliberalni, tržišni, ekstremno tržišni kapitalizam, zovite ga kako hoćete, da postoji zajedno sa državom. Odnosno, može, ali ćemo imati ono što imamo danas. A danas imamo 2 desnice. Ona u Americi, koja nije desnica jer je zasnovana na prisilnoj socijalnoj pomoći i žestokim mešanjem u ekonomiju, dakle, već je postala socijalizam, ili ona na Balkanu, koja je socijalni darvinizam, gde se mrve i ne dele siromašnima, a jedino koga država plaća su partijski zaposlenici, dakle nepotrebni ljudi na grbači ostalih. Desničari, ako žele jednog dana da odrastu, moraju da se odreknu države. Ne može da postoji slaba država. Slaba država je tek rođeno štene pit-bul terijera, njen cilj je da postane velika i onda da ujeda što god stigne. Popravljati kapitalizam je nepotrebno, jer je on samo dobrovoljna razmena zainteresovanih, ono što treba je oduzeti mu mogućnost da se osloni na pit-bula. I dok god budete glasali na demokratskim izborima, vi u stvari njega hranite. Ne može se glasati za nešto da bi to nestalo. Da li možete da zamislite Patrijarha ili Papu kako donose odluku da ugase crkvu, jer su shvatili ispravnost ateizma? Ateisti postoje nezavisno od toga šta Papa misli o tome. Anarhisti danas još nemaju slobodu koju imaju ateisti. Ja mogu da verujem u anarhističke ideje, ali ne mogu da ih ispoljim. Ako ne plaćam porez biću uhapšen ili ubijen. Zato, borba mora biti van demokratije, jer je analogno Papi, nemoguće da anarhista raspusti državu, čak iako postane premijer ili predsednik države. Uhapsiće ga ili ubiti neki drugi centar državne moći. Sve druge ideologije mogu da idu preko uspostavljanja vlasti, osim anarhije, koja upravo negira da iko može da ima centralnu vlast. Analogno, svaki dan se može izmisliti nova religija ili struja unutar postojećih, samo je ateizam jedan, koji negira da se može verovati u bilo šta samo zato što je to neko rekao.

Advertisements
od Markus Maki Posted in nauka