Galerija

Vukovi i društveni ugovor

Ja sam često u svojim prilozima govorio da je osnova svih problema u našem društvu vlast. I da je rešenje za skoro sve naše probleme ukidanje vlasti. Naravno, ko to pročita, samo to i ništa drugo što sam napisao, on zaista može da pomisli da sam izvalio ogromnu glupost. Kad kažem vlast, mislim na nedobrovoljni centralni monopol sile, ali i to je samo sažeta forma šireg koncepta. To je, rekao bih, moto ideje, puka parola. Ideja je daleko šira i filozofski potkovana, ali i kompatibilna sa biologijom čoveka. Naravno da ne zagovaram sistem bez pravila, haos, svako protiv svakog, ne nudim nikakve čarobne štapiće, niti moralni Diznilend. U suštini civilizacija mora biti zasnovana na nekoj vlasti. Pitanje je samo čijoj, kako se ona zasniva, reguliše i sprovodi.

Sve jedinke u prirodi imaju neke potrebe, samo je problem što su sve te potrebe u konfliktu. Trava ima potrebu da raste, a gazela da tu travu jede. Gazela bi volela da trči po livadama, ali potreba lava je da je ima za ručak. Potreba mladunčeta lava je da se igra, ali potreba hijene je da ga smaže. Moja korist, tvoja šteta, dok ja imam, ti nemaš. Dok jednom ne smrkne, drugom ne svane. No, neke životinje, pa i ljudi, umno su evoluirali i shvatili da se menjanjem sopstvenog ponašanja udruživanjem dobija više nego što se gubi, da ne mora baš da jedan mora da izgubi, da bi drugi dobio. Ako se 10 vukova udruži, imaće veću šansu da ulove jednu divlju kozu, nego da je svaki od njih goni sam. Ako bi jedan od udruženih vukova ipak oteo posle ulova celu kozu samo za sebe, drugi vukovi bi ga rastrgli, a ako bi bili slabiji, pa to ne bi mogli, napustili bi ga, pa bi oni lovili u grupi bez njega, a vuk otimač bi se našao u gorem položaju nego pre, jer bi mu opet bilo teže da lovi sam. To je opis prvog društvenog ugovora. Bolje nam je zajedno, nego samima, zna se šta je dobit i zna se koje su sankcije kršenja tog ugovora i to čini da zajednica opstaje bolje nego svaki pojedinac zasebno. No, nijedan ugovor nije zauvek, kada bi se dogodila neka velika promena u prirodi, pa se koze odjednom drastično namnože, vukovi tada raskidaju svoje družine, jer bi tada svako mogao lako da dođe do sopstvenog ručka. Družine su, ipak, nužno zlo, jer je teško uspostaviti ko će koliki deo koze da dobije. Dakle, vukovi su slobodni da stvaraju društvene ugovore i da ih prekidaju kada nisu korisni, ali dok ih ima, svaki vuk se stavlja u službu vlasti. Čije vlasti? Vlasti sopstvenog dobrovoljnog društvenog ugovora. On dobrovoljno prihvata da ne dobije celu kozu za sebe, dakle drži se nekog reda, zato što će time dobiti deo koze, jer postoji velika verovatnoća da neće dobiti ništa od koze ako bude sam, jer je on spor, a koza je malo.

Isto tako su se uvek ponašali i ljudi, od rodovske zajednice, pa do danas. I sve što radimo, uvek ima tu jednačinu. Bolje mi je da odustanem od nekih svojih potreba i sloboda da bih dobio više, nego da insistiram na totalnoj slobodi, jer je njena cena prevelika. Uvek priznajem vlast ugovora na koji sam dobrovoljno pristao. Mi kad se venčamo, mi smo pod vlašću papira koji smo potpisali, jer nam je to u ličnom interesu. Više mi se isplati da imam seks samo sa svojom ženom i da je materijalno izdržavam, što je svakako minus, ali na strani plusa dobijam stabilan i kvalitetan odnos, ljubav, siguran seks bez polnih bolesti i dobro potomstvo. Ako se ne venčam tada neću zasnovati nikakav stabilan odnos, puno rizikujem da se zarazim i najverovatnije neću imati decu, ili ako imam, to će biti budući banditi.

Dakle, kad kažem da se treba boriti protiv vlasti, ono protiv čega se mora boriti, to je proizvoljni ili lažni i nadasve nedobrovoljni izvor vlasti. Najgori od svih oblika vlasti je vlast modernog državnog aparata koji je nesrazmerno jak u odnosu na svakog pojedinca. Ako država pojede celu ovcu, mi nemamo načina ni da je rastrgnemo, ni da odemo od nje da lovimo sami. Nije svako društveno postojanje društveni ugovor. 10 udruženih vukova lovi zajedno i deli jednu kozu, ali ako bi bio jedan vuk koji odlučuje da ostane sam, jer je, na primer, brži od celog čopora, on će loviti kozu sam, ali i jesti celu kozu sam. Ako bi onih 10 njemu otelo njegovu kozu, taj vuk bi onda došao i pojeo bi im mladunce, naterao lovce na njih ili bi otišao daleko od njih, ako bi bio preslab. U svakom slučaju ne bi smatrao to ponašanje društvenim ugovorom. U određenim fazama razvoja ljudske svesti dobro je bilo i pleme i monarhija, pa čak i demokratija. Ali to su sve privremeni društveni ugovori, dok nekom ne padne neka bolja ideja na pamet, pa ponudi bolji. Pametnim ljudima odavno je postalo jasno da je demokratija njihova kočnica, da demokratijom više gube, nego dobijaju. I tu ne mislim na kriminalne demokratije, tamo gde nema ravnopravnosti u medijima među partijama, tamo gde se kradu glasovi, tamo gde postoji cenzura itd. Ne, demokratija je loša, čak i kad je idealna, čak i kad se sprovodi kao iz udžbenika političkih nauka. Problem je tiranija većine nad manjinom, koja prvo upropasti sposobne, a na kraju propadnu i nesposobni u vrtlogu nestajanja sposobnih. A zašto je to tako? Današnja nauka ima odgovor na to pitanje. Zato što ljudi nisu svi jednaki. Postoje ogromne razlike u nivou inteligencije, vrednoće i uopšte fizičkih i mentalnih talenata svake vrste. Razlika između mene i onog što trči 10 sekundi na 100 metara ogromna je, ali i razlika između mene i mog dede na istoj je distanci. Intelektualna razlika između mene i Tesle je jako velika, ali sam i ja Tesla za onog što ispija pivo danonoćno ispred dragstora. I najveći deo tih razlika je genetske prirode i to se ničim ne može popraviti. Naravno da postoji neobrazovani genije rođen u nekoj nedođiji, dakle neiskorišćeni potencijal, ali nema tog Harvarda koji može da stvori genija od genetički glupog čoveka i nema tih Lejkersa koji mogu da učine malog Kineza dobrim košarkašem. Problem u demokratiji je da ona podrazumeva da je jedan čovek, jedan glas. To je sistem koji mora da vuče društvo ka dnu, jer većina ljudi je prosečna ili ispod-prosečna.

Ako želite da odslušate, prilog počinje na 51 min 15 sek

Advertisements
od Markus Maki Objavljeno u politika