Galerija

Za koga bih ja glasao?

Evo, ja sam anarhista, to otvoreno govorim, ali bio bi jedan čovek za koga bih glasao, kada bi takav postojao. Takav bi morao da uradi jednu stvar i da kaže par stvari. Ono što bi morao da uradi je da sklopi pakt sa đavolom. A to znači da ode kod nekog ko ima puno para, dovoljno da nadjača trenutnog na vlasti i njegovu mašinu, a finansijer ne bi smeo da bude sa Zapada. Kandidat bi morao da mu obeća, za uzvrat, šta god on tražio, ali bi morao da ga slaže i da rizikuje život zbog toga, naravno, jer šta god takvi sponzori tražili, svakako nisu bombone, već nešto veliko i gadno. A ono što bi morao da kaže glasačima je sledeće: „EU je okupatorska sila, NATO bi samo da nas pošalje da «širimo demokratiju» po Rusiji. Rusija kada bi i imala petlje da nas oslobodi EU, ona bi nas onda okupirala. Pohapsiću i osudiću sve bivše kapitaliste-pajtaše bivših režima, smeniću sve ljude iz prethodne državne administracije, policije i državne bezbednosti, staviću svoje, ukinuću sve prethodne zakone i uvešću zakon od 100 strana koji ću primenjivati od reči do reči, ukinuću demokratiju i posle 20 godina, ukinuću i samog sebe, a vlast ću predati privatnim institucijama koje ću ja, sa svojima, stvoriti za to vreme, a ekonomski sistem će biti liberalni kapitalizam bez i najmanje trunke bilo kakvog socijalizma ili bilo čega što na njega liči, dakle sve ću privatizovati 100%.“ Takav se nikada neće pojaviti, ali takvog bih voleo, bilo da ga neko izglasa ili da dođe vojnim pučem. Međutim, takav ne može da postoji, jer ova zadnja stvar, «ukinuću sebe», je anti-biološka. Mogao bi to neko i da obeća, ali nikada to ne bi uradio. Sve ovo drugo bi i mogao, ali to ne. To živo stvorenje ne može da uradi, čak ni postepeno. Zato se do oslobođenja nikada neće doći preko države, nego borbom protiv nje. Smanjivati joj vlast neprekidno i polako preuzimati privatnim institucijama koje imaju klijente, a ne sužnje. Koliko će to da traje, sto godina, trista godina, nebitno.

Od države se njena moć mora preuzeti i prebaciti na pojedince i njihove dobrovoljno stvorene privatne institucije, koje nastaju i nestaju u skladu sa njihovom korisnošću pojedincima, a ne tamo nekim apstraktima kao narodima. Narod mora da ostane kulturna kategorija, ne politička. Narod ne može da ima jedan interes, osim onih banalnih da ne bude osvojen i da ne umire od gladi, ali to je premalo da bi se definisao nacionalni interes, jer životni problemi su daleko mnogobrojniji od samo toga, a da ne govorimo da ima puno onih kojima slatko ropstvo i te kako prija. Društvo mora biti fini balans između članova čopora vukova, gde svi više-manje imaju istu moć, tako da niko ne može da nadvlada druge. A to znači da se Gausova IQ kriva mora strašno suziti, tako da većina stanovništva bude slične sposobnosti. Na ovom svetu nema mesta za ispod-prosečne, jer dokle god je IQ kriva široka, masa nesposobnih ljudi će uvek biti problem, bilo da indirektno vlada tako što joj vladari podilaze (demokratija), bilo tako što je vladari nemilosrdno troše (autokratija). Da bi se spasli oba zla potrebna nam je selekcija. Ljudi se ne mogu promeniti, ali se mogu genetski selektovati. Ne zavisi to od mene. Ja lično, ne bih voleo da je tako. Voleo bih da su svi ljudi istih mogućnosti i da je dovoljno samo otići u pravu školu da se nauči prava stvar. Bilo bi daleko lakše i bezbolnije tako doći do rešenja. Ali ja sam čovek logike i empirije, priroda nije takva, geni su geni. To se ne može popraviti. Nije neravnopravnost u količini para i moći kod ljudi uzrok, već posledica razlike. Nije rešenje u preraspodeli para, već u minimizovanju razlika sposobnosti između učesnika na tržištu. Zamislite trku između prosečnog mladića, deteta od 2 godine, starca i Bolta. U 100% slučajeva će pobediti Bolt, prosečni mladić će nedugo zatim stići, a onda sat kasnije i dete i starac. Do sada su sva rešenja koja smo pokušavali bila u tome da odsečemo jednu nogu Boltu i da je prišrafimo detetu. I opet bi Bolt pobeđivao, a drugi strašno gubili. Oni daleko sposobniji će uvek naći način da pobede sa takvim takmičarima. Dakle, možemo da pokušamo da selektujemo stanovništo da ostanu samo Boltovi, a to neće ići, biologija ne dozvoljava da opstanu samo najbolji ekstremi. Već u sledećoj generaciji će biti daleko inferiorniji. Ali zato možemo da filtriramo one sa suprotne strane krive, koji ne mogu da trče, jer defekti su uglavnom nasledni, a superiornost slučajna. I tada će se trkati 100 prosečnih mladića i 2 Bolta. Svejedno će pobediti Bolt, ali ovi drugi neće biti daleko iza i što je važnije od svega stići će svi zajedno na drugo mesto. To je najbolje čemu možemo da se nadamo. Balans moći u čoporu je moguć kada su jedinke slične snage. Sad, kako će ta selekcija nesposobnih da trče biti, to je pitanje detalja. Da li će prosečni mladići i devojke da izdržavaju iz svog džepa one koji ne mogu da se takmiče ili ćemo ih polako gurati da ne rađaju decu, to je na kraju pitanje emocija, a ne suštine. Radi se o važnim emocijama, ali ništa više od toga. Ono što je bitno ko ostaje u trci, na ovaj ili onaj način. Ostalih ili neće biti, ili će navijati u publici, svakako neće trčati.

Ljudi, priroda je priroda, a mi nismo njeni gospodari. Lepe želje su samo lepe želje. Ako u društvu postoji velika razlika u sposobnosti između ljudi, pre ili kasnije će i pored najbolje volje i pored najbolje napisanog Ustava, najracionalnije moguće etike, najprosvećenijeg vođe nacije, prirodne sile će ipak proraditi i sposobniji će nesvesno ponovo koristiti slabije, često da to čak i ne primete. Društveni ugovori fukncionišu dobro među sličnim i slično jakim individuama. Slično snažni imaju više razloga da se udružuju ili da se barem ne diraju, umesto da ratuju, dakle da uspostave neki društveni ugovor i balans sila i interesa. Kada je grupa sačinjena od sličnih, propaganda i laži rade slabo, ekscesi pojedinaca se lako primećuju i koriguju. Svo zlo se dešava usled ogromne razlike u ljudskom kapacitetu. Da je veličina ljudske glave proporcionalna tim razlikama, neki bi imali glavicu kao špenadla, a neki kao lubenica. Ljudska inteligencija nije beskonačna, nakon nekoliko ciklusa selekcije, ljudi će se približiti svom maksimumu i to je to. Jedino o čemu će morati da vode računa je da održavaju selekciju, da ponovo ne dođe da drastičnih razlika u populaciji. Ja ne govorim ni o kakvom ubijanju, sterilizaciji, komisijama za odlučivanje ko će da se rađa, već o spontanom takmičenju. Jednostavno se treba osloboditi iluzije da dogovoreni egalitarizam predstavlja neku vrednost ili korist za naš opstanak i napredovanje. Egalitarizam ili postoji na biološkoj bazi realno ili ga neće biti, jer ljudski um nije toliko snažan da na duže staze pobedi biološke impulse prevarikacije. Ili rečeno prosto vuk i ovca se samo na kratko mogu dogovarati, ali kad nestane druge hrane, jasno je da će ovca izgubiti. Prava poenta je kako će se 2 vuka ili 2 ovce dogovarati, ti društveni ugovori su zanimljivi za analizu, ugovori između ovce i vuka nemogući su u realnom svetu. U grupi slično snažnih, možda bi i demokratija imala više smisla, ali bi verovatno bila spontano odbačena od jedinki blizu svog biološkog maksimuma, dakle svako bi bolje donosio odluke o svom životu, nego da ih prepušta arbitralnim mehanizmima kao na primer odlukama većine.

Ja razumem da onima, što ne mogu da trče, više se sviđa demokratija od autokratije, pa i demokratija od anarhije, ali se pitaju, valjda nešto i oni koji mogu da trče. Samo ili su se nešto uspavali, ili su im drugi polomili noge. Nametanje ideologije egalitarizma je to lomljenje nogu i često nju mogu da nametnu upravo oni koji ne mogu da trče da nadoknade hendikep. A trčite li vi, ili još spavate sa zaspalim Sašom Jankovićem od koga leba nema, a glavobolje sigurno ima kada se probudite i shvatite da je IDENTIČAN i po interesima i po programu sa ovim što danas vlada, samo je daleko manje sposoban. E bože što ste naivni, kada su i vaša 2 neurona pomislila da su on ili Jeremić promena. Oni ne samo da nisu promena na bolje, već nisu čak ni promena. Promenila bi se samo spoljna manifestacija, jer imaju drugačije karaktere, ali njihova politika bi bila apsolutna identična svemu onome što smo videli od 2000. godine. Menjaju se samo lica i načini obrade mesa, ali vi ostajete u istoj ljudskoj farmi.

Advertisements
od Markus Maki Objavljeno u politika