Gallery

Kako se prave alternativni mediji?

U teoriji vrlo prosto, u praksi, treba te proste stvari znati. Tajna uspeha alternativnog javnog glasila, bilo da je portal, radio ili JuTjub je u 2 stvari.

a.) Mora da bude beskompromisan
b.) Mora da bude finansijski održiv

Dakle, ako uzmemo neke alternativne medije u Srbiji, kao na primer Snaga Naroda, Radio 2M, Balkan Info, Radio Serbona, itd. glavni problem svih tih radija je tačka pod b.) To je gomila hobista koja ne živi od tog posla i ako ne promene nešto u svom modelu poslovanja, veoma brzo će se umoriti i ugasiti. Jedan za drugim. Nemojte da mislite da ja podržavam ove alternativne medije. Što se mene tiče, da se ugase sva 4 nabrojana medija, ne bih ni najmanje patio. Za neke bi mi bilo potpuno svejedno, a za neke bi mi bilo drago da se ugase što pre, jer su leglo čudaka i ludaka. Kod njih gostuje poznati karneval sačinjen od egzotika kao Dejan Lučić, Milan Vidojević, Velimir Abramović, Miroljub Petrović, Branko Dragaš, Jovan Deretić, Radovan Damjanović, svako od njih sa dobrom psihijatrijskom dijagnozom. Jer varati ljude je jedno, ali se meni čini da ovi zaista veruju u svoje priče, a priče su, sačuvaj me bože. I to kaže neko ko javno promoviše anarhizam.

No, nije to suština današnje priče. Ono što mi se sviđa u ovim medijima je entuzijazam i posvećenost. Ti ljudi su zaista spremni da ne ručaju, da bi mogli da uplate strim za sledeći mesec. Rasprodaju ličnu imovinu, ne znam šta rade, mislim da im je život gori nego narkomanima da uspeju da plate račune za sledeći mesec. To tako ne može da funkcioniše. Dakle, ako ovi ili sutra, nadam se neki drugi, krenu da prave alternativne medije, moraju veoma dobro da misle na finansije. Medij ne može da bude hobi. Meni je hobi i zato ja nikada neću postići ništa sa ovim blogom, niti mi je to namera. Meni je cilj da kresnem varnicu nekom ko će ovim čime se ja bavim da radi 8 sati dnevno, svaki dan. Ja imam glavni posao koji radim 8 sati dnevno i nemam nameru da od njega odustanem u bliskoj budućnosti. Možda kad budem u penziji, možda ovo pretvorim u medij. Dakle, medij zahteva da neko može da plati kiriju, opremu, ljude i samog sebe. Od medija mora da se živi. Može i siromašno da se živi, ali mora da se živi. Jer medij zahteva konstantnost i puno energije. Ne može neko da ima glavni posao i da bude posvećen mediju. Neće ispasti dobro ni jedno ni drugo. A da bi se to postiglo, morate da postignete uspeh na tržištu. Morate da prodate ideju na način na koji to tržište želi da prihvati. Dakle ideja je vaša, ma koja bila, obnova Dušanovog Carstva ako ste Miroljub Petrović ili stvaranje elite koja će da vlada nad ruljom ako ste Milan Milenković, ali to što pričate mora da daje neke konkretne koristi slušaocima-čitaocima pre nego što dođete do krajnjeg cilja, toliko da žele to da vam plaćaju. Odnos onih koji plaća u odnosu na one koji konzumiraju, u modelu donacija retko prevazilazi 3%, čak i na Zapadu. S tim morate da računate, dakle, morate znati koliko ukupno ljudi mora da vas sluša, i koliko od svakog da očekujete da vam plati da biste platili sve troškove, uključujući i plate. Ali, pre svega morate da prigrlite kapitalistički model. Morate neprestano da ističete da ste vi firma, a ne neko ko prosi. Donacija ne znači da vi morate da molite, da ste gubavac, pa ko se sažali. Ne, donacija je najbolji mogući ekonomski model da možete da budete beskompromisni u svom programu. Jer, ako donacije zamenite reklamama, gotovi ste. Onda vi više ne prodajete ideju slušaocima, već prodajete slušaoce svojim oglašivačima, a to onda znači da će korak po korak oglašivač odlučivati sadržaj programa jer ne sme da bude protiv reklamiranih proizvoda. Morate da znate koga služite, slušaoce ili reklamdžije. Ali nekoga morte. Izbijte sebi iz glave da možete da budete 100% nezavisni i da možete da pričate šta hoćete. To može samo ako ste bogati pa trošite iz svog džepa. To ne znači da morate da rasprodate svoju ideju vodilju, to ne, ali morate neprestano da menjate put. Morate da vidite šta vaši slušaoci primaju, a šta ne, i onda da uvek uvijate svoje ideje u formu koja najviše prija slušaocima. Dakle nikada ne menjati ideju, već samo način prezentacije. I ako živite od donacija morate neprekidno, svaki put, na početku ili na kraju svake emisije da ponavljate uvek na novi i duhovit način zašto očekujete da vam sad pošalju novac. Nikako ne smete zalepiti snimljenu matricu koja traži pare. Na to ljudi brzo oguglaju. Morate neprestano, uporno i često da zahtevate donacije, ali kreativno. To je jako teško, zato se ovim poslom ne može baviti bilo ko, već ljudi od talenta. Nije dovoljno imati ideju, sposobnost realizacije i prodaje ideje je još važnije, dodao bih, daleko važnije.

I zapamtite, nije nikad problem siromaštvo kod publike. Mediji, naročito Internet tipa, imaju divnu karakteristiku da vam treba malo para od puno ljudi, tako da je vaš posao da neprestano ubeđujete publiku da joj se više isplati da propuste brlju u kafani, tiket za lutriju, espresso u kafiću da bi vama dali. Morate apelovati na osećaj ponosa, krivice, taštine, šta god vam treba, da izmamite pare. Crkve su u tome super profesionalci. Učite od njih. Ne da biste kupovali Audije, nije to vama cilj, njima jeste, nego da biste dobili tu redovnu sumu koja vam plaća sve račune. Srbija nije Afrika, ne umire se od gladi, uvek ima, mušterija ima, samo prodavaca fali. Ovi mediji, koje povremeno pratim, jer ima nešto da se nauči i od njih, naročito kad ne govore oni psihijatrijski slučajevi, rade posao prodaje katastrofalno. Oni su svi idealni primeri kako ne treba raditi. Oni jako puno vremena posvećuju sadržaju, ali malo ili skoro ni malo prodaji. Mislim da ih je nekako stid da budu prodavci i onda propadaju. Onda su im krivi Srbi, a ne njihova nesposobnost za biznis. Da, mediji bez biznis komponente su hobi, a hobi ne raste. Bez rasta, nema medija. Možda vam je to i odvratno, jer vi mrzite kapitalizam, ali bez toga, nema ništa. Umorićete se, pokleknućete, pašćete u depresiju i možda ćete izvršiti samoubistvo sa ogorčenjem da je kriva publika. Publika nikada nije kriva, uvek je kriv prodavac. To je prvo i osnovno pravilo svakog javnog posla na slobodnom tržištu.

Advertisements