Galerija

E moj Trampe, trajao si svega 3 meseca

Uoči američkih predsedničkih izbora, 7. novembra 2016. rekao sam, valjda malo da utešim one koji su se plašili Trampa da koga god Amerika da izabere da to neće biti kralj. A nakon izbora završio sam svoj stav o Trampu pričom o tri hulje, gde sam i njega uvrstio u to troje. Tada, kao i sada mislio sam da je Tramp manje zlo od Hilari, ali ipak i on je zlo. Manje zlo, ipak, ostaje zlo.

No, nije on zlo iz razloga zbog čega su ga njegovi kritičali kritikovali, da je ženomrzac, rasista ili nekompetentan. On je zlo zato što su ga slomili za tričava 3 meseca od kako je ušao u Belu Kuću. Sva retorika američkog izolacionizma u predizbornoj kampanji isparila je 6. aprila kada je odlučio da skida Asada, a ne Isis u Siriji. Pas rekao, pas porekao, a šta bi drugo političar i mogao. A naročito političar tako velike sile.

Gledam ja razne izvore vesti da stvorim svoju sliku sveta, gledam i ultra klerikalne nacionaliste kao Dragoslava Bokana, gledam i američke levičarske ekstremiste, na primer Mlade Turke (The Young Turks) i teoretičare zavera kao Aleks Džonsa, pročitam ja i Sputnjik i Rusiju Danas (Russia Today), hvala bogu imamo Internet, pa ko zna jezike može svašta da sazna. A pročitam i Novu Srpsku Političku Misao ili Fond Strateške Kulture. Odgledam ponekad Kesića, ponešto od Srbljanovićeve (iako nju nervira ovaj sufiks na njeno prezime, a meni je drago što to nju nervira).

Sve to mi pomaže da konstatujem da se ne treba čuditi ovome što Tramp radi. Često čujem po alternativnim srpskim medijima da Zapad želi da slomi Srbe, da uništi pravoslavlje itd. Sve su to gluposti. Cilj svake sile, svakog silnika je da osvaja slabijeg. U razaranju Srbije ili porobljavanju Hrvatske ili nadiranju prema Rusiji ili Kini, Zapad nema ništa lično ni protiv ijedne svoje žrtve. Ne radi se ni o kakvoj borbi vrednosti. Sve su to priče koje su korisne, koje su u funkciji sile. Kada se američka vojska iskrcala u Francuskoj i Italiji u Drugom ratu, to svakako nije uradila da svet bude slobodniji ili bolji, nego da bi zaustavila Sovjete u osvajanju Evrope koji bi to svakako uradili da im se neko nije preprečio. To je bio jedini i pravi razlog. Sve drugo su bili sekundarni ili lažni razlozi. Bilo kom osvajaču je potpuno svejedno da li jede pravoslavlje ili budizam ili komunizam ili kapitalizam. Sve ideologije su samo u funkciji invazije. 50 godina propagande Zapada o tome kako je komunizam štetan bili su u funkciji slamanja SSSR-a. Naravno da je komunizam štetan, ali štetan je i američki imperijalizam na potpuno jednak, ali simetričan način. Izuzetno su mi smešni koliko su naivni oni koji smatraju Putina dobrotvorom i borcem za pravdu. Putin je samo nedovoljno jak silnik, dok je Tramp trenutno jači silnik. Suštinska razlika između njih dvojice je samo u jačini sile. Možda Tramp lično i ne bi da laže svet o tome da je Asad koristio hemijsko oružje, možda Putin lično prezire svoje oligarhe što razvaljuju običan ruski narod. Šta se vrti u privatnim sferama simbola sile, nebitno je. Obojica su dali dinar da uđu u to kolo zla, možda bi i dali 2 dinara da iz njega izađu, samo što se iz nekih krugova izlazi samo sa ispruženim nogama ispred. Slušam ja i one koji zagovaraju ulazak Srbije u NATO, pod izgovorom da je bolje biti član nego meta. Samo što je to analogno onome da je bolje pridružiti se Hitleru, nego biti pod njegovim udarom, samo zato što je on bio sila. Odgovor na svaku silu može biti samo kontra sila, ali pre toga jaka reč. Reči i ideje su čudo, kad se izgovore dovoljno rano. Dakle laž o Trampu je trajala 3 meseca, mada su neki pametniji od mene to videli i pre izbora, rekavši da na čelo Amerike može da stane i Isus Hrist, to opet ne bi menjalo suštinu njene spoljne politike. No, šta ćemo sa ovima što misle da je Putin gospodar svetlosti nad tamom ili da je članstvo u NATO-u jamstvo za siguran život? Što pre se oslobodimo tih iluzija, bolje po nas. Od kada je sveta i veka važi jedna mudrost: «U se i u svoje kljuse». A savezništvo sa nekim slične snage i može povremeno, ali misliti da neko ko je 100 puta jači od tebe da će da te štiti je jednako verovanju da će slon da pazi da ne zgazi miša. Videli smo jako dobro kako je Varšavski pakt spasio Poljake i Bugare i vidimo dobro Hrvate kako šalju svoje mladiće u Avganistan danas, a sutra u Siriju ili Rusiju ili Kinu, tamo gde im gazda kaže. Kao što nema suštinske razlike između Vilsona, Kenedija ili Trampa, nema suštinske razlike ni između Staljina i Putina u pogledu spoljne politike.

Mnogi od vas misle da mogu da postoje dobre sile. Pa jedni pragmatično gledaju u NATO nebo, a drugi lakoverno u pravoslavnog zaštitnika iz Moskve. No, osim što ne mogu da postoje dobre sile u spoljnoj politici, tako ne mogu da postoje ni u unutrašnjoj. Cilj nijednog političara nije da bude dobro narodu, nego samo njemu. Hvala veliko Karađorđu što je digao vojsku, hvala Milošu Obrenoviću što je veštom diplomatijom izbacio Turke, ali već njihovi naslednici su zaveli svoju, umesto Turske tiranije. Da je stigao, i Miloš bi to uradio. A dokaz za to je Tito, koji je dovoljno dugo živeo da slomi Nemce, ali je zato on stvorio svoju tiraniju. To je uvek tako bilo i zauvek će biti dok verujete da je sila način uređenja ljudskog društva. Svaki veliki silnik proizišao je iz manje sile.

To ne znači da anarhizam ignoriše potrebu ratovanja protiv silnika okolo, ali prestanimo barem da se nadamo da se silom može postići išta konstruktivno. U najboljem slučaju sila može biti samo odbrana, ali ne način da se nešto stvori. Kao što moramo da se branimo protiv spoljnih sila, tako moramo i protiv unutrašnjih. Nema nikakve razlike, osim o jačini. To je jasno svakom detetu, dok ga ne spopadnu škola, crkva i mediji. Dragoslave Bokane, može se imati duhovne snage i bez verovanja u boga. Ja vidim zlo, poznajem zlo, gledam ga u oči, ali mi snagu daje želja da mojoj deci bude bolje. Vera u budućnost moje DNK je sasvim dovoljna i meni i svim ljudima od pamtiveka. Ne treba nama ljudima ništa više od toga da se ne damo i da se ne prodamo. Ja razumem da bog vama treba i šta vam ja tu mogu, ali prihvatite vi da postoje dobri i postojani ljudi i bez tih papazjanija. Dublji smisao postoji, zove se naša deca. To je tako prirodno i jednostavno. Samo vi vernici imate potrebu da to komplikujete i nalazite neke hiper teorije i utehe.

Ako želite da odslušate, prilog počinje na 26 min 35 sek

Advertisements
od Markus Maki Objavljeno u politika