Gallery

Kosovo

Često čujemo da su svi srpski političari od 2000-te pa do danas izdajnici i da su de fakto priznali Kosovo, da fale samo još neki manje bitni formalni potpisi, ali da je ono glavno već urađeno. To je istina, Kosovo već nije Srbija, to svako ko čita iole ozbiljne novine i gleda realno svet, već zna. Ali možda nije istina da su srpski političari izdajnici, već prava volja naroda. Dakle demokratija, par excellence, na delu.

Naime, šta i ko brani zainteresovanim Srbima da krenu u rat bilo koje vrste u povratak Kosova? Nemaju puške? Neka obiju policijske i vojne magacine, tamo će se naći nešto za početak, posle kako skinu koga Šiptara uzeće njegovo. Mada ne znam šta fali i noževima. Da, ali onda će intervenisati NATO, pa će opet biti bombardovanje. I šta je tu problem? I 1941. su Nemci izbombardovali celu zemlju, uništili zvaničnu vojsku za par nedelja i streljali 100 ljudi za jednog svog, pa to ni malo nije sprečavalo Tita da ih skida gde god je uspevao. I kako je koga ubio, uzimao bi mu čizme i oružje. Tito nije čekao ni Ruse, ni Engleze, ni Kralja i njegovu pomoć da uzme stvari u svoje ruke. Kad je bio mali i slab, vodio je gerilski rat, kad se povećao, onda je krenuo u prave frontalne bitke, sve sa artiljerijom i po malo avijacijom. I kad su ostali videli da on to ozbiljno radi, onda su počeli i sa strane da mu pomažu. Dakle, to što Srbi ne vraćaju Kosovo silom, znači da ga ne žele. Zašto onda da njihovi izabrani predsednici budu bolji od njih? Oni rade ono što ljudi traže. Pa onda potpisuju sve što mora da se potpisuje. Na rečima, nema Srbina koji ne kuka za Kosovom, ali u praksi, pljuvaće po svom „izdajniku“, ali neće gledati u sebe. A kakva je situacija to znamo. Ne samo da neće biti gerilskog samoorganizovanja, nego bi bila i opšta bežanija da država ponovo krene sa nasilnim mobilizacijama. Političari oko Kosova nastupaju veoma demokratski. U životu ne važe reči, već dela. Nisi spreman da ratuješ, tvoj političar potpisuje. Po današnjim pravilima funkcionisanja sveta, sve drugo je licemerje.

A sad da postavimo i pitanje čije je Kosovo. Odgovor je banalan: američko, a oni ga daju na korišćenje Šiptarima. Pa kako to, a manastiri, a srpska kolevka, a kultura, a srednji vek? Da, Kosovo je bilo srpsko u Srednjem Veku. Danas došao jači pa ti ga oteo. A što sad kukaš? Pa zar i sam ne priznaješ pravo jačeg u celoj organizaciji društva? Recimo ja ne dam svoje pare državi da finansira Fijat da daje subvencije za svakog radnika. A ti, prosečni Srbine, mi dođeš pa kažeš da to ne može tako, da postoji zakon, da to mora da se poštuje. A što postoji zakon za otimanje? Zato što je to tako većina izabrala. Dakle sila većine je princip. A šta ako sutra dođe novi premijer Dušan, koji objavi opštu mobilizaciju za osvajanje Makedonije u obnovi Stare Srbije? Ja se opet ne slažem, ja bih se radije bavio ekonomijom sa njima. A, ne može to tako, opet će prosečni Srbin, zakon je zakon, moraš u rat, tako rekao premijer Dušan, a zakon je sila većine. Onda u jednom trenutku dođe Amerikanac, odvali ti Kosovo, a pitam se ja zašto sad ne važi zakon sile? Amerikanac je rekao da po njegovom zakonu to može, a kako je on u većini u odnosu na Srbe, Srbi se ne pitaju. Što to sad, odjednom, ne valja, a kad Srbin razvaljuje Srbina, onda može? To je ključno pitanje i pitanje svih pitanja. Ko silom rešava probleme mora da bude spreman da to i drugi rade. Samo nekad razvališ, nekad razvale tebe. Možeš da se ljutiš, ali princip je princip i posmatrajući realnost, veoma univerzalan princip. A kako bi bilo da promenimo princip, pa da ja mogu da se pitam da li ću da dajem svoje pare Fijatu ili da li želim da obnavljam Dušanovo carstvo? Možda, ako uspostavimo novi univerzalni princip, počne nešto da se menja u ovom svetu. Ali morate da se dogovorite šta hoćete. Ako hoćete princip sile, onda Kosovo nije srpsko, tačka. Ako više nećete silu, onda možda krenemo da rešavamo probleme i drugačije. Ali ja znam šta vi hoćete. Vi hoćete silu kad ste vi jači, a nećete kad je neko drugi jači. Govorite da u politici ne treba da bude morala, već samo uspeha, osim kad to neko primeni na vama. Onda je za sve kriv novi svetski poredak. A u stvari i vi ste jedan mali, jadni, neuspeli novi svetski poredak. A da vam je pošlo za rukom, radili biste isto ono što vam rade Ameri. Ko čeka da svet bude bolji od nas samih, načekaće se.

Ja razumem sve one koji govore o okupaciji stranaca. Ona zaista postoji i to jeste problem broj 1, ali nadati se da će neko da bude dobar vladar, samo zato što govori tvoj jezik, ravno je idiotluku. Uostalom, setite se Karađorđevih starešina kakav su režim uspostavili, a da se turski leševi još nisu ni ohladili pošteno. Može domaći okupator da bude bolji od stranog, ali to je vrlo mala uteha. Ne može ovca da očekuje da će joj pastir biti dobar. Cilj pastira se zna, zato ako želite slobodu, ne budite nikad ovca i ne priznajte ni jednog pastira. (a ova deca što protestuju danas po Beogradu i gora su nego ovce, njihovi zahtevi su kao kad bi ovce tražile da ih pastir nežno kolje. Nećemo dobiti ništa i kad bismo pojeli pastira, jer će doći drugi, cilj je da postanemo vukovi da pastir ne može ni da se pojavi, ali to ne ide preko noći, za to morate imati prave roditelje ili nekog kao ja što to mora 20 godina da vam govori).

Advertisements