Galerija

Ne veruj nacionalisti ni kad darove nosi

Na svojoj uvodnoj strani napisao sam da svaki nacionalizam vodi u genocid. Međutim, kada bolje razmislim, kao što to obično biva i nacionalizam nije loš sam po sebi, već je i on samo ideologija koja kad se nasadi na centralni monopol sile radi veliko zlo.

Oni koji brane nacionalizam kažu da je on odbrana od nacional šovinizma drugih i ništa više. Međutim, učeći istoriju više naroda, postaje jasno da je to čudna, rekao bih vrlo licemerna odbrana. To bi bilo kao kada bi se pristojan čovek branio od mafijaša tako što bi postao mafijaš i on. Naravno da etika jasno govori da se sila može uzvratiti svakom silniku, tako da se u samoodbrani može ubiti mafijaš, može se silom povratiti oteta imovina, naravno ako imamo dovoljno snage da se suprodstavimo. Ali, jednom kada se na silu uzvrati silom i stvar bude gotova, niko od nas neće govori o časti porodice, o vezanosti za sopstveni mafijaški klan, o moralnosti držanja jezika za zubima, ubijanjem svih koji ga tamo ne drže. Mafija je problem, on se reši i čovek nastavi da bude pristojan čovek. Mafija ne redefiniše i ne menja pristojnog čoveka. Mafija je pacov, koga deratizacija istrebi i onda se nastavi sa radom. Analogno tome, jasno je meni da postoje nacional šovinisti koji nam rade o glavi. Ustaša bi ubio Srbina nezavisno od toga da li je monarhista, komunista ili liberal, da li je nacionalista ili anacionalan. To je jasno i samo naivni misle da bi Ustaša poštedeo nekog u zavisnosti od ideološkog ubeđenja žrtve. Jedino što on vidi je neprijateljska nacija. Međutim, to sad ne znači da mi moramo ovde da se suzbijamo u stado srpstva i da postajemo Ustaše suprotnog znaka. Ne, Ustaša je pacov koji se mora istrebiti čim sa reči pređe na delo. Nakon što ga očistimo sa lica zemlje, nastavljamo da idemo na posao, bavimo se ekonomijom, živimo život dalje. Ne postavljamo sad simbole, običaje i dela koji su potpuno isti ustaškim, samo su suprotnog znaka. Ne ubijamo ljude koji govore istim dijalektom, a nisu bili Ustaše, ne tamanimo one koji imaju istu veru koju su imale mrtve Ustaše, ne mučimo one koji su delili isti ekonomski model sa njima. Ustaša ne redefiniše pristojnog čoveka. Ustaša je štetočina i ništa više. Ne zavisi od nas koliko Ustaša mora nestati, to oni sami odlučuju, ako je 1% biće uništeno 1%, Ako je 30%, biće 30%, ako se svi pretvore u Ustaše, nestaće svi. Ali mora biti uvek jasno koji je kriterijum. To je silnik koje ubija po nacionalnoj osnovi, dakle srbomrzac. Po racionalnioj etici silnika bilo koje vrste može ubiti ili onesposobiti na razne druge načine bilo ko, i Srbin, i Norvežanin i anacionalan čovek. Zamka nacionalizma i razlog zašto ne treba nasesti toj ideologiji je što on ipak redefiniše pristojnog čoveka pa on počne da ispoljava silu bez kriterijuma. Ali, više od toga, nacionalizam se uvek daleko više koristi da se zavlada nad sopstvenim narodom nego da se odbrani od neprijateljskog. Međutim, i tu se vraćam na početak priče, nacionalizam sam po sebi ne bi bio opasan u tom smislu da ne postoji država, odnosno centralni monopol sile. Teokratija, demokratija, nacionalistički fašizam, svi oni kada vladaju oslanjaju se na silu. Nacija je korisna društvena jedinica jer je lakše u miru govoriti istim jezikom i imati sličnu kulturu. Funkcionisanje zajednice je daleko efikasnije u mono-kulturi. Nacija postaje uvod u potencijalni genocid, samo kad dođe na vlast. Možda će na početku nacionalističke vlasti biti sve hi/hi, la/la, volimo opanke i šare na ćilimu, ali veoma brzo postanemo i mi Ustaše suprotnog znaka, ako to zlo zaživi.

Zaključak, niko ne sme da bude naivan, jer nacional šovinisti koji nam žele smrt postoje u okolini, ali se treba paziti da nas to zlo ne preobrati u iste takve. Zato nacionalistima ne treba verovati, jer dar koji oni u jednoj ruci nose, zove se odbrana, ali u drugoj iza leđa, drže lanac spreman za nas. Kad bi nacionalisti odustali od države, nacionalista anarhista, nemam ništa protiv. Niko ne može čoveku da zabrani da dobrovoljno ulazi u društvene odnose samo sa pripadnicima istog naroda, sve može dok je dobrovoljno. Ono što ne može je da te neko uzjaše samo zato što pripadate istom narodu.

Ali, postoji i jedan drugi aspekt koji se mora u isto vreme razmotriti. Kao što je opasno biti nacionalista, tako je opasno, kad te neko tera da voliš druge, samo zato što ti tvrdi da je internacionalizam bolji od nacionalizma. I internacionalizam je fašizam, kad je na silu, kao Titovo bratstvo i jedinstvo, na primer. U pravom slobodnom društvu svako je slobodan da diskriminiše bilo koga iz bilo kog, pa i najglupljeg razloga. Dakle u slobodnom društvu neko može da ne primi Hrvata na posao, samo zato što mu se tako hoće. Kao i ženu ili crnca ili visokog čoveka, ili zato što mu se ne sviđa njegova govorna mana ili zato što je gej, ili baš zato što je strejt. U slobodnom društvu diskriminacija ne sme biti zabranjena. Štaviše, ona je udarna pesnica društvenog reda. Dok smo diskriminisali ljude lakog morala i veoma čudnih ponašanja, društvo je imalo daleko manje potrebe za bilo kojom vlašću. Ljudi se veoma dobro drže zajedno preko diskriminacije. Diskriminacija na ličnom nivou, veoma je važna, jer ljudi ne diskriminišu iz zabave, već iz veoma konkretne potrebe i problema, a ona, ponekad, može biti i kontroproduktivna, ali više za onog ko je primenjuje neracionalno nego za onog na kome je primenjena. Problem uvek postane kada diskriminacija ili anti-diskriminacija postane ozakonjena, kad postane institucija. Kad država počne da nas brani od diskriminacije, da štiti žene, decu ili nacionalne manjine, to je siguran put da im bude gore nego pre. Čitajte, bre, ljudi, malo istoriju. Društvo mora biti zajednica jedinki slične snage, odustati od soptsvenog suvereniteta tako što ga damo dobrim anđelima što sede u impozantnim zgradama, recept je za propast.

Ako želite da odslušate, prilog počinje na 28 min 15 sek

Advertisements
od Markus Maki Objavljeno u nauka