Galerija

Da li je kapitalizam udarna pesnica novog svetskog poretka?

Odgovor je da, ali nije bitno, jer problem nije kapitalizam već novi svetski poredak. Kao prvo moramo da definišemo novi svetski poredak. To je jedno od onih velikih plašila-strašila što svaki nacionalista ili komunista samozadovoljno izgovara kao da je upravo dao novu teoriju fizike koja objedinjuje sve elementarne sile u jednu (gravitaciju, jaku i slabu nuklearnu i elektromagnetnu). U dečjem rečniku, to je ekvivalentno reči Baba Roga. Svi znaju šta je to i svako ima svoju definiciju, što znači da ne znamo šta je to. Neko kaže EU, neko Amerika, neko Vladari iz Senke, neko kaže gušteri engleske kraljice, Hazari, Masoni, Iluminati, Četvrti Rajh, svako ima svog omiljenog monstruma. Zato ovde nudim neku funkcionalnu definiciju, da smanjim neodređenost. Taj poredak, koliko sam ja razumeo to je niz državnih i privatnih institucija počevši od Ujedinjenih Nacija, MMF-a, Svetske Banke, NATO-a, i vlada SAD-a i EU i njihovih pajtaša u krupnom kapitalu na Wall Street-u i sličnim. Ako neko stoji iza njih, potpuno je nebitno. Taj skup koristi ekonomsku slabost malih država (iz koje proističu i vojna i politička slabost) da rade ono što velikoj sili odgovara. A trenutno je jedina velika sila Amerika, sa svojim kolonijama u Zapadnoj Evropi. A sve to znači, po svojoj suštini, jedan veoma stari svetski poredak, jer od kad je sveta i veka veliki su uvek tlačili male, samo što su ih pre direktno porobljavali ili pljačkali ili brisali iz spiska živih nacija, a danas to rade indirektno. Ne znam uopšte šta menja ako ga zovemo novi ili stari poredak.

Druga stvar. Da li je svet bio nešto bolji kada je SSSR bio sila pa je izvozio svoj komunizam u Kube, Koreje, Vijetname i gde sve nije stigao? Je li tada i komunizam bio udarna pesnica novog sovjetskog svetskog poretka? Da li je veći problem bio komunizam ili SSSR? Komunizam jeste problem za sebe, ali ako ga ponudite ljudima oslobođenim od vladara, neka pokušaju sreću. Ekonomska teorija kaže da nemaju šanse, ali ko smo mi da branimo ljudima da rade sa svojom imovinom i životima šta oni žele. Dok oni ne diraju imovinu drugih koji neće komunizam, svako ima pravo na svoj put.

Treća stvar, da li je lakše odsecati glave laserskim mačem iz Rata Zvezda ili kratkim tupim nožem? Vladari, od kad postoje uvek su tražili bolje i efikasnije načine eksploatacije najdragocenijeg resursa, a to su drugi ljudi. Počelo se sa robovlasništvom, onda preko feudalizma se stiglo do kapitalizma, sa kratkom epizodom komunizma, jer nemojmo se varati, ljudi su bili jednako eksploatisani i u komunizmu. Vladajuća klasa nema nameru da odbaci kapitalizam jer je on ubedljivo najproduktivniji način da se najviše otme. Da vladajuća klasa misli da je robovlasništvo produktivnije, trenutno bi ukinula kapitalizam i vratila bi točak istorije na stare dobre robove. Da sutradan tehnologija proizvede pravu veštačku inteligenciju, ovakvi kakvi jesu, vladari bi nas bacili sve zajedno u ponor za 24 časa, jer im više ne bi bili korisni. Našli bi daleko bolje resurse od nas. Jedini razlog što smo još živi je što od nas imaju koristi.

Dakle, počinjete li da shvatate gde leži problem? U onom koji odseca glave, a ne u vrsti sečiva. Da su oni koji drže sečiva drugačiji, oni bi koristili laserski mač da seku stablo, a ne ljude. Oni koji se bore protiv kapitalizma, bore se protiv laserskog mača, žmureći iz sve snage da ne vide pravi problem, a to su oni koji drže mačeve. Šta, ako ukinemo mačeve onda će nam biti bolje ako krenu da nas kolju tupim noževima kao nekad? Šta mislite da su vladari bili dobri i plemeniti ljudi koji su tako hodali svetom šireći pravdu i mir, pa naleteli na laserski mač (kapitalizam), pa ih je on onda iskvario, pa su postali eksploatatori?

Vladari danas vladaju zato što su vas ubedili svojom neverovatno uspešnom propagandom da je centralni monopol sile ne samo neophodan nego moralno preuzvišena vrednost, poslednji domet ljudske civilizacije. Ono što vladari rade je da prave sistem u kome na kazanu drže lako potkupljive intelektualce u obliku političkih analitičara, istoričara revizionista, vlasnika glavnih medija, profesora univerziteta i ostalih nižih škola, itd… Njihov posao je ekvivalentan poslu popa. Kao što pop laže o prvobitnom grehu, tako oni lažu o moralnosti države, neophodnosti nasilne preraspodele, odbrambenim ratovima koji su skoro uvek napadački itd. A službenik ko službenik, laže za platu, prvo sebe, a onda i druge, jer je uvek lakše lagati kad ubedimo sami sebe. Jednom kada se ljudi otrezne od tih laži (ako se otrezne), onda će shvatiti da je laserski mač veoma korisno oruđe, dakle kapitalizam kao slobodna razmena dobara i usluga, koji i dalje ostaje produktivan, ali ovog puta postaje koristan svim akterima, a ne vladajućoj klasi.

Koji god ekonomski sistem da vladajuća klasa uvede ili jednostavno iskoristi ako ga nije sama izmislila, potpuno je svejedno dok god ona postoji. Razlika je samo u kvantitetu i kvalitetu eksploatacije, sve ostalo su detalji. Ne može se nemoralnost sprečavati modeliranjem ekonomskog sistema. Ali zato ljudi oslobođeni vladara, ne vidim ni jedan razlog zašto ne bi koristili produktivne ekonomske sisteme. U slobodnom društvu kapitalizam ima jedan fundamentalni zadatak, a taj je da bude balans između ograničenih prirodnih resursa i beskonačnih želja ljudi. Kapitalizam je taj koji nas podseća da ne živimo u raju nego u realnom svetu, gde se ima onoliko koliko se ima i koliko smo pametni i vredni da stvorimo, ništa više od toga. Kapitalizam nije ni pravedan ni nepravedan, ekonomija se ne bavi time. Ljudi i etika se time bave. Ako neko misli da svaki Srbin ima pravo da jede i da ima kuću i da se leči, nezavisno od toga koliko je lenj ili pokvaren, već samo zato što je Srbin, dok god taj ko to misli daje njima svoje, neka, brate, daje koliko hoće. Ako misli da je zbog toga bolji od mene, neka misli. Ono što sigurno nije, taj sigurno nije bolji od mene, ako neće da daje svoje, nego hoće da prinudi ostale da daju. E tu počinje onaj poznati put ka paklu popločan dobrim namerama. Ti koji bi da budu plemeniti na tuđi račun, poznati su nam od davnina.

Ako želite da odslušate, prilog počinje na 34 min 30 sek

Advertisements
od Markus Maki Objavljeno u nauka