Galerija

Kratki priručnik za razumevanje sveta

Kad god vas svet u kome živimo iznenadi, vi samo krenite od vas samih, pa će brzo da vam prođe čuđenje. Danas vam nudim još jedan dokaz problematične ljudske prirode i zašto nam je etika potrebna. Jer bez nje, nastavićemo sa večnom agonijom ljudske mizerije koja nas progoni od našeg postanka. Etika uopšte nije nešto za superiorne ljude u odnosu na inferiorne ljude, nešto što samo izabrani mogu da razumeju i primenjuju. Bilo ko sa malo pameti u glavi može da razume da je racionalna etika (princip nezapočinjanja nasilja) spas za elementarno preživljavanje, inače ode glava, ode novčanik, ode posao, ode prestiž, odoše ti deca. Racionalna etika je stub društva u kome ništa ne može na silu, nego je sve uvek samo pitanje dobrovoljnih odnosa i ugovora.

Pre neki dan, šetao sam tako jednim porodilištem, porodila se jedna koleginica sa posla, pa sam gledao desetine bolničkih krevetaca sa ručicama tek rođenih beba kako mlataraju po vazduhu. I u takvim trenucima, obično čovekovom glavom vrzmaju se topla, roditeljska osećanja, optimizam, vera u budućnost. Međutim, ne znam zašto, valjda mi vrag ne da mira, pade mi jedna veoma ružna misao na pamet, setih se rezultata Milgramovog eksperimenta poznatog psihologa sa američkog univerziteta Jela iz 1961. godine i potpuno mi pokvari svu tu idilu. Izašao sam iz bolnice sav tmuran i kiseo što i u ovako lepim danima moj um mi ne da da odahnem. Valjda je to zato što kako starim, moj višedecenijsko trenirani skepticizam ubire i svoje negativne plodove. Kad god je nešto jako lepo, proradi neki crv, pa me podseti na realnost. A realnost je ta da od 100 beba koje tako bespomoćno i slatko tek počinju da gledaju svet, već za 20 godina, čak 65 od njih će imati sklonost da maltretira i ubija ljude oko sebe. Dakle, ne samo sociopate i psihopate, već više od pola ljudi, sasvim normalnih običnih ljudi, kada ih stavimo u određene odnose, odnose koji su dominantni u današnjim ljudskim društvima, biće spremni na zverstva. A ti odnosi su odnosi nasilnog hijerarhijskog lanca odlučivanja. Onaj gore komanduje, a ti slušaš i dobrota zavisi samo od dobrote onog koji komanduje, a statistika pokazuje da je dobrota onog koji komanduje toliko retka da je manja od statističke greške u merenju.

Pogledajte detalje Milgramovog ekpserimenta na Vikipediji ili gde vam je volja, ali ukratko, radilo se o eksperimentu koji je sasvim jasno pokazao spremnost sasvim slučajno izabranih ljudi iz raznih naroda, staleža i ličnih istorija da nanose veliko zlo ljudima samo zato što im to neko naređuje i zato što ih oslobađa moralne krivice posledica. Ta spremnost ljudi da zaborave ili da isključe sopstvenu moralnost dok maltretiraju druge ljude sasvim očigledno, samo zato što neko, samo na rečima, bez ikakve garancije, preuzima našu odgovornost jedno je od veoma bitnih objašnjenja zašto je svet ovakav kakav je. Možemo mi da mrzimo stari i novi svetski poredak, bankare, komuniste ili fašiste, ali dok ne spoznamo našu prirodu i načine kako da se izbavimo od nje, neće biti napretka. Jedina uteha koja nam ostaje je da mi nismo sami sebe stvorili takvim, naša priroda nam je nametnuta biologijom, ali ta ista biologija nam je dala i žeton za izlazak iz pakla. Žeton se zove samosvest. Sagledaj sebe unutra jako duboko, pa tek ćeš tada shvatiti da si i ti podli bankar, zli komunista ili gnusni fašista, samo ako se tome prepustiš. Dakle, tajna uspeha je to shvatiti, zatim ne pristati na sopstveno zlo i sprečiti druge da ti to zlo rade.
Osim toga, jednom kad počneš tako da razmišljaš, skinućeš teret Weltschmerza sa sebe. Prestaćeš da plačeš nad sudbinom fukara po svuda, pa i međ sopstvenim narodom, međ onima koje zoveš prijateljima, pa čak i unutar tvoje porodice. Kriterijum je uvek jedan. Etika čoveka može biti samo individualna. A najveći broj ljudi sopstvene neuspehe, zablude i zlo pripisuje drugima. Međutim, nema drugih, nema ništa van nas. Ili je zlo zabranjeno svima, ili nema budućnosti. Ne mogu da postoje veštački izuzeci kao bog koji uvek sve zna, država koja uvek vodi računa o tebi, roditelj koji je po definiciji moralan itd. Ljudsko društvo nije drugo nego svaki čovek za sebe i svaki je dobar ako radi dobro ili je zao ako radi zlo. I nije bitno šta ko govori, nego šta ko radi. Čak i oni koji zagovaraju nacizam, ali ga ne sprovode, bolji su od onih koji propagiraju mir u svetu, ali kradu ispod žita. Ja se čak obradujem kad naletim na nekog otvorenog nacistu, kao što mi se povremeno dešava, barem znam ko mi je neprijatelj. Od slatkorečivih treba zazirati, oni su pravi problem, tu se najviše čuvajte i proveravajte sve 10 puta. A naročito od onih koji traže da im predate vlast i resurse da bi mogli da rade za dobro vas i vašeg naroda. Kad neko kaže da se bori za interes naroda, odmah se hvatam za pištolj. To mi je postao uslovni refleks.

Ako želite da odslušate, prilog počinje na 37 min 20 sek

Advertisements
od Markus Maki Objavljeno u nauka