Galerija

Na Balkanu ne postoji neoliberalizam

Ni u Sloveniji, ni u Hrvatskoj, ni u Srbiji, ni u Crnoj Gori, ni u Bosni, ni u Makedoniji. Nikada nije postojao, danas ne postoji, a da li će ikada postojati, veliko je pitanje. Dakle, kad upalite bilo koje alternativno javno glasilo, uvek ćete čuti kako je neoliberalni koncept mrtav, da je on bio samo model da se pljačkaju druge zemlje i da se to mora prevazići i da je to suština borbe za ekonomski opstanak, pa, možda i prosperitet.

To je galaktička, besramna laž i glupost. Da počnemo sa jezičkim delom problema. Reći da je ekonomija neoliberalna je isto kao reći da je žena neo-žena. Žena je žena, uvek bila i ostaće i možete je zvati klasična žena, neo-žena ili samo žena, uvek će biti ljudsko biće ženskog pola, ni manje ni više od toga. A šta znači da je ekonomija liberalna? To znači da njenim tokovima upravljaju njeni akteri, a ne neko telo iznad ekonomije. Oni koji su protiv liberalne ekonomije spadaju samo u 2 grupe, u neznalice ili u nesposobne. Sloboda ne znači da može da radi ko šta hoće, već da je svaka interakcija zasnovana na dobrovoljnim privatnim ugovorima između aktera. Liberalna ekonomija uopšte nije sinonim za profit, već sinonim za slobodu. Da svako može da razmenjuje šta i kako hoće sa drugima, unutar uslova definisanim u ugovoru i da se pri tom ne smeju kršiti privatne svojine trećih lica. Idealni državni sitem koji je kompatibilan sa liberalnom ekonomijom je minarhistički, država se ničim ne meša u ekonomiju, već je tu da drži sudove, policiju i vojsku samo da štite privatnu svojinu svih lica. Dakle nema penzija, nema socijalne zaštite, besplatnog zdravstva ili školstva, nema subvencija, državne firme ne postoje, sve je 100% u privatnom vlasništvu. Porez je sveden na 1-2% da se plati to što država ima. To ne znači da to ne postoji, znači samo da se time ne bavi država. U čistoj anarhističkoj ljudskoj zajednici i poslednje 3 državne funkcije se privatizuju i obavezni porez prestaje da postoji, ali nećemo o tome. Bavimo se državom, koja vam je bliža. Dok to ne razumete, ne možemo preći na sledeći korak. Radi jednostavnosti, baviću se samo Srbijom. Od 1804. godine pa do danas, kada je postojala liberalna ekonomija? Kada je to bilo da se Knez Miloš ili Kralj Milan ili Kralj Aleksandar ili Tito ili Milošević ili Tadić nisu mešali u ekonomiju? Nikada, baš nikada. I to ne samo mešali, nego upravljali njome kao sopstvenim gazdinstvom, kao da im je Srbiju ćaća poklonio? Ni nakon 5. oktobra 2000-te, ništa se nije promenilo, ekonomija nije postala liberalna. Promenilo se samo to da se stranac mešao daleko više nego samo domaći, mada je veliko pitanje koliko je Tito sam gazdovao, ako uračunamo sve pare koje je dobijao da daje kontru SSSR-u sa Zapada, a niko ne daje pare na lepe oči, dakle sigurno možemo da zaključimo da je veliki broj Titovih odluka u stvari Zapad donosio mnogo pre 5. oktobra. Nikada u Srbiji nije postojalo ništa što je bilo čak ni blizu liberalne ekonomije. Sad liberalno, ne mora da znači kapitalizam. Ništa u slobodnoj ekonomiji ne brani ljudima da se sami organizuju u poljoprivredne zadruge ili kooperative za industrijske ili uslužne delatnosti, dok god to ne nameću drugima i dok ne postoji i jedan državni zakon koji privileguje jedne ili druge. U Srbiji je uvek postojao žestoki državni intervencionizam i burazerska ekonomija. I za vreme kraljevina i za vreme Tita, pa i danas, ko je šurovao sa vlašću, taj se dobro omastio. Najprofitabilna ekonomska stopa je uvek uz državne organe bilo gde na svetu. Red veličine može biti i nekoliko hiljada procenata u odnosnu na uložena sredstva. Ništa tako profitabilno nije nikada postojalo bile gde, gde je postojala bilo kakva aproksimacija slobodne ekonomije. Jasno je i zašto je tako. Vulgarizovaću. Ako si seljak i odeš na pijacu, prodaćeš kilo jabuka za euro, no ako imaš pajtaša u upravi grada, koji će da zabrani drugima da iznose jabuke na tezge, može da košta i 10 eura na kilo. Naročito ako uprava donese i zakon da je kupovina jabuka obavezna, tad može i 100 eura na kilo. A profit će deliti uprava grada i seljak. Sve što se desilo od proterivanja Turaka do danas prati ovaj jednostavan model.

Tipična izopačena slika (neo)liberalizma. Evropska Unija je visoko koncetrisani i jako moćan monopol sile. Monopol sile i liberalizam nemaju dodirne tačke.

Ono što je zaista ekonomska istorija Srbije je sledeće: kilave komunističke firme, velikim delom uništene su ratom. Ono što nije rat uništio, opet je država, privatizacijom dala svojim pajtašima. Da je bilo slobodne ekonomije, država bi prodala celokupnu bivšu društvenu imovinu (uključujući i sve njive, placeve, šume, reke i jezera) i naplaćenu sumu po nekoj formuli XYZ rasporedila odmah svima koji su imali državljanstvo u bivšoj zemlji, ili bi direktno bivšu imovinu dodeljivala građanima opet po nekoj formuli XYZ. Nakon toga bi se svojina tržišnim mehanizmima regulisala. Neko bi želeo da zadrži svoj deo, neko da proda odmah ili kasnije, neko bi pokušao biznis, pa propao, neki bi uspeli. Ništa od toga se nije desilo, država je odlučila i kako i kome će da proda, a da naplaćeno zadrži i da koristi da stvara svoje poslušnike preko penzija, partijskih firmi i subvencija, da time realizuje svoju vlast, da stvari od nje zavise. I ne samo to, država se zadužila preko bilo koje razumne mere i sebe stavila u poziciju dužničkog roba. Opet vas pitam, kakve to veze ima sa liberalnom ekonomijom? Gde je tu i tračak slobode? Dakle, nesloboda je došla od države, jer koliko god da su postojali razni tajkuni, oni nisu imali vlast, već su se uz nju šlepovali ili je korumpirali. Nikada ne zaboravite da vlast ima mač u ruci, tajkun samo pare, a mač je uvek jači. Vlast je realno imala srpska država zajedno sa svojim šefovima, dakle pobednicima rata 1999. godine, dakle horom zapadnih država. Ne menja puno da li je ekonomija neslobodno socijalistička ili neslobodno kapitalistička.

Možete slobodno da kažete da na Balkanu postoji banditizam kao ekonomski model, svaki drugi negativni atribut možete da upotrebite, ali kad kažete liberalizam, vi pojma nemate o čemu pričate, već ponavljate kao papagaj šta lupetaju neznalice. I liberalizma nema ne samo na Balkanu, nema ga ni u EU, nema ga ni u Americi, to je sistem koji nikada nije ni postojao, to je jedan ekonomski model, čije su aproksimacije postojale u različitim procentima realizacije u raznim epohama u raznim delovima sveta. Protiv liberalizma se istorijski borila i dalje se grčevito bori većina vladara, jer model liberalizma je upravo suprotan interesima vladara, jer ko nema kontrolu nad parama drugih, njegova efektivna vlast postaje skoro zanemarljiva. Možete da mislite i da je liberalizam utopija, neka to bude vaša lična procena, ali ne možete da kažete da je liberalizam uzrok bilo čega na Balkanu. Ni u pozitivnom, ni u negativnom smislu. To je činjenično netačno. To bi bilo postpuno isto kao kada biste rekli da je ekonomska propast Balkana uzrokovana poezijom vanzemaljaca sa neke planete u galaksiji Andromeda.

Advertisements
od Markus Maki Objavljeno u nauka