Galerija

Šta da se radi?

Šta da se radi da bi došli, ili se barem približili slobodnom društvu, zasnovanom na pravilima, a ne na vladarima? Ali, pazite, nemojte posle, nisam rekao, od sada nema više izgovora, danas ću vam reći šta tačno da radite. Na stotine načina do sada sam pravio analize, ali uvek biste ste pitali, kako tu teoriju pretvoriti u praksu.

Ono što sigurno NE TREBA da radite je da uzimate puške, pobijete vladare i očekujete da ćemo tako ući u slobodno društvo. Tako ćete samo stvoriti vakum u koga će sigurno ući novi vladar. Puška služi samo kad okupator baš pretera pa počne da nas troši kao meso, ali tada to ne služi da se izborimo za slobodno društvo, već samo da biološki preživimo da bismo uopšte imali vremena da se borimo na nivou ideja, jer pravi rat sa okupatorom je uvek bio na nivou svesti. To je veoma važna razlika koju ni jedan revolucionar nikad nije naučio. Oni i dalje misle da se sve može rešiti ako se prethodni vladar skine i postavi njihov.

Od vlasti može da dođe samo propaganda. Jer čak i najpošteniji pretendent na vlast koji ima izuzetan moralni program, nakon što dođe na vlast upadne u mehanizam koji je jači od njega. Upadne u džunglu u kojoj si ili pojeden ili jedeš druge. Dakle, ili brzo ispadaš iz igre, ili moraš da gaziš druge. Nema trećeg. A ko želi da preživi kad je na vlasti nema kad da se bavi moralisanjem i jačanjem svesti, jer mora da otkida metaforički ili fizički glave svojih protivnika, jer vlast je najveća pomama i privlači najgore ljude, dakle protivnika ima u izobilju. Zato vlasti ne ostaje drugo nego širenje propagande koja brani ideologiju koju zastupa vladar. Učiti ljude kritičkom razmišljanju, filozofskoj čistoj misli, kontraproduktivno je svakoj vlasti i nikada se neće ni dogoditi. Žao mi je Drugosrbijanci, ali lava nikada nećete ubediti da treba da prestane da jede gazelu, ma kako lepe i efikasne institucije izgradili. Ili ima centralne vlasti ili je nema. Ako je ima, institucije nisu drugo nego paravan, zabluda, iluzija, uvek će realnu moć imati vladar. Čak je i gore kad postoje institucije, jer one samo stvaraju iluziju, bolje je direktna diktatura, jer tako znamo jasno gde stoji zlo. Institucije su rasplinjeno zlo vlasti, dok su u slobodnom društvu stubovi nosači. Ili institucije ili vlast, nema trećeg.

Ko će onda da menja svest društva, ako ne vlast? Mi. Preko razgovora 1 na 1. Dakle, ne dati nikome u našoj okolini da govori besmislice, laži i mitove koji jačaju državnu propagandu. Čim neko kaže da je porez cena društvenog ugovora, odmah mu odvratiti da je to krađa, čim neko kaže da nas je neo-liberalizam upropastio, odmah mu objasniti zašto to nije istina, čim neko izusti da bi ljudi umirali bez besplatnog lečenja ili bi bili nepismeni bez besplatnih škola, odmah mu objasniti da ne postoje besplatne stvari i zašto se ne bi umiralo sa privatnom medicinom. Ali razgovori moraju biti 1:1 sa ljudima sa kojima imate druge odnose, što porodične, što poslovne, što prijateljske. Raspravljati se sa slučajnim prolaznikom ili sa tipom koji sedi pored vas u autobusu, gubljenje je vremena ili još gore, samozavaravanje da zaista nešto konkretno radite. I diskusije preko bloga i mejla i foruma su jednako iluzije. To mora biti oči u oči i mora postojati neko poštovanje obostrano od pre. Ali, diskusija mora da ide do kraja, uvek i bez izuzetka. Takve diskusije će raščistiti stvari, videćete ko su vam pravi rođaci, prijatelji i kolege. Neki će se samo udaljiti, neke ćete sami prezreti, a neki će vam postati neprijatelji. A neki će shvatiti vaše argumente i biti vam zahvalni što im pomažete da stanu na stranu morala. Cilj razgovora je upravo to, odvajanje žita od kukolja. Verujte mi, lakše je biti revolucionar nego to. Lakše je čoveka ubiti, nego mu se sa poštovanjem, ali do kraja intelektualno suprotstaviti. Ali, kad sam ja rekao da je menjanje sveta lako? Većina ljudi misli «Neću da se zamerim», «možda će mi sutra zatrebati», «pa možda ni sam nisam u pravu», «svi mi imamo pravo na mišljenje». Sve su to bedni izgovori za neakciju. Čitati slobodarske knjige i blogove, čak i moj, vrlo je korisno u fazi pripremanja, ali ako ne ustanete iz stolice, ako se ne skinete sa monitora, ako samo gledate tuđe debate, ako ne izađete u realni svet sa pravim živim ljudima, nego to odlažete godinama da se još malo bolje pripremite, vi ste nekorisni u borbi za slobodu, i što je najgore, vi lažete sami sebe. Vi niste borci. Vi ste samozadovoljni narcisi umišljeni da ste bolji od drugih, samo zato što znate šta je to princip nezapočinjanja nasilja. Primenite to u praksi, zavrnite rukave, naoštrite umove, stisnite petlju i krenite u diskusije, koje nikada ne smeju da prestanu. Nikada, nikome do koga vam je stalo, ne smete da im prećutite kad nešto kažu što opravdava postojanje centralnog monopola sile. Ili-Ili. Ako vas to razdvoji, neka vas razdvoji. To je bolje nego život kompromisa, odlaganja i mentalne kaljuge. To ne znači da samo o tome treba da pričate, ne namećite svoju temu, niste vi popovi, ipak treba da živite sa njima, ali kad zatreba, ne smete da prećutite. Ma koliko god vas koštalo. Tako će videti da sa vama nema šale, a i ohrabrićete istomišljenike koji ćute kad vide da vas munja neće spaliti ako kažete da je nasilna vojna obaveza robovlasništvo.

Ovo ste vi unutra

Krajnji rezultat, ako dovoljno dugo, dovoljno nas to bude radilo, da će pasti mit o tome da je državni aparat tu za naše dobro i postaće svima jasno da je tu da nas koristi kao ljudsku stoku. Tada više neće biti potrebe da se smakne centralni vladar, jer ga ljudi neće ni hteti. Sam će nestati na ovaj ili onaj način.

Svako zlo, pa i zlo države nikada ne dođe odjednom. Svaka država je kao piton. Malo vas stegne, pa vi malo izgubite vazduha, a piton još malo stegne, i tako mic po mic, sve dok vas ne zadavi. Upravo je i borba protiv zla takva, korak po korak. Kao da imate puno malih eksera koje zabijate pitonu jedan po jedan. Ni jedan ga ne može ubiti, ali kad mu ih na kraju zabijete 100, popustiće on. Morate shvatiti da smo u ratu protiv zla. Nema mira, to što se ne puca otvoreno i što vas ne bacaju tek tako u tamnice, to ništa ne znači. Država je neprestano vođenje rata prema sopstvenim građanima drugim sredstvima, a ona se ne usteže ni od korišćenja oružja po potrebi.

Dakle sve zavisi od vas. Slobodu neće doneti princ na konju, neće vam je uspostaviti revolucionar, a bogami ni popravljači demokratije. Slobodu morate sami sebi da izborite. Ne uđete li u taj rat protiv zla, neće mi vas biti žao. Ako vas sutra ubiju, zatvore, izbace iz stana, oduzmu vam penziju, vaš problem. Ja sam vam rekao, a vi i dalje idite pa glasajte ili nastavite da živite pasivno, bez ikakve vrline. Šta god vam se desilo, zaslužili ste. A ako ste već prigrlili vrlinu, nikad ne pitajte koliko još do slobode, nego samo nastavite postojano i prkosite državoljupcima. Otpor i samo otpor, svaki dan i bez izuzetka i samo sa živim ljudima. Ili piton, ili mi. Nema trećeg.

Ako želite da odslušate, prilog počinje na 50 min 20 sek

Advertisements
od Markus Maki Objavljeno u politika