Galerija

Morska pitanja moje dece

I preko godine moja deca uvek postavljaju neka «morska» pitanja, a to posebno rade kada smo zaista na moru. Dugi dani na plaži, puno vremena na raspolaganju, pitanjima nikad kraja. Ove sezone u modi su pitanja ko ili šta je jače. «Tata, tata, da li je jača japanska krstarica iz Drugog rata ili 5 modernih stelt aviona?», ili «Da li je jači jedan mitraljez ili 6 bombi», «Koliko bi koštala jedna cela armija?», pa onda niz detaljnih pitanja koliko košta svaka puška, koliko tenk, koliko nosač aviona, koliko hrana za svakog vojnika pa sve do beskrajnih drugih detalja. Posle desetohiljaditog pitanja takve vrste stvarno dosadi i najstrpljivijim roditeljima i neko vreme nisam više ni odgovarao na to, pa sam se čak i ljutio, ali mi je onda pao na pamet savet iz priručnika za mirno roditeljstvo. Umesto da kažem da ne znam odgovor ili da neću da odgovorim, rekao sam. «U redu, vas to zanima, ali, predlažem novi dogovor, svaki put kad mi vi postavite neko morsko pitanje, onda i ja imam pravo da postavim svoje morsko iz bilo koje oblasti. Ali zahtevaću dobar i detaljan odgovor isto kao kad vi pitate». Ruka-Ruka.

Odavno znam da su deca prirodni pregovarači i da ako im se ugovor učini povoljnim da rado pristaju, jer znaju da više ne moraju da moljakaju, već da nekako dobijaju protiv vrednost. Ovog puta, pitanje za pitanje. A to i meni daje daleko više manevarskog prostora jer onda mogu da širim temu, a da to i ne opaze, tako da se više vremena potroši na moja pitanja umesto na njihova. Nisam ni ja trgovac za bacanje. U najgorem slučaju ću dobiti 50% vremena da se bavimo temama koje mene zanimaju ili za koje mislim da su korisnije nego koliko koštaju pertle na čizmama svakog vojnika.

Tako, jednom prilikom, kada je red došao na mene, pitao sam da li su čuli za 3D printer. «Ih čuo, ‘odo», rekao bi sin, ponudivši odgovor iz mog prethodnog privatnog lutkarskog pozorišta kada je jedan od likova Bosanac, a Bosanci su omiljeni likovi jer ima li zanimljivijih ljudi od onih koji uvek hodaju bosi. «E vidite, 3D printer je u stanju da sagradi proizvoljno složen predmet od plastike ili od metala, ali ne i predmet od drugih ili mešanih materijala i zato se radi na sledećoj verziji koja se zova nano 3D skener/printer. Ta sprava, ako nam pođe za rukom da je dizajniramo i napravimo, biće u stanju da stvori ili iskopira bilo koji predmet, živi ili neživi, uključujući i čoveka i njegove misli, sećanja i emocije.». Moja deca su navikla na moje bombastične izjave i ranije, ali ovo ih je posebno zaintrigiralo, uši su se kao radari okrenule prema meni i polu-interes lakih razgovora na plaži pretvorio se u lasersku koncentraciju. «Pa kako je to moguće? Kako mogu i misli da se kopiraju.». Umesto direktno da odgovorim podsetio ih sam na ranije priče da sve što nam se dešava da se dešava u našeg mozgu, da ne razumemo kako misli nastaju i kako se sećanja pohranjuju, ali da smo sigurni da je krajnji fizički efekat i jednih i drugih neko biološko stanje u strukturi tog organa, a kako nano skeneri-printeri rade na nivou atoma, oni ne bi znali šta bi kopirali i da je za njih potpuno svejedno da li kopiraju kamen, bubreg ili moždanu sinapsu, tako da je sve samo pitanje atoma i veza sa drugim atomima u susedstvu. Naravno, bilo bi tu i sijaset praktičnih dodatnih problema, kao na primer, brzina kopiranja, jer misli neprestano jure, tako da bi već samo 1 sekunda zakašnjenja u kopiranju stvorila veoma nevernu kopiju originala, ali u to se nismo upuštali, jer to je više inženjerski, nego konceptualni problem.

ljudska vlas

Nakon dugog i detaljnog opisivanja kako bi sve to moglo da izgleda i radi, sin mi se ućutao i nakon par minuta postavio veoma teško pitanje, ali koje je pokazalo da je shvatio suštinu priče. «Tata, a šta bi bilo kada bismo sada celu ovu plažu zajedno sa delom mora i šume iza i sa svim ljudima, prekopirali, preko nekog drugog mesta na Zemlji?». Odgovorih pitanjem «U kom smislu?», Sin: «Pa da li bi se i ti novonastali ljudi ponašali isto kao i originali na tom drugom mestu». Ja: «Sigurno ne bi, jer bi novi ljudi bili okruženi drugim ljudima i brzo bi imali drugačije odnose i samim tim imali nove odvojene budućnosti od originala». Sin: «Dobro, ali ako bismo iskopirali celu državu gde se nalazimo i ako bismo pretpostavili da neće govoriti sa bilo kim van svoje države?». Ja: «U redu, ali na drugom kraju Zemlje može biti druga klima ili jednostavno drugačije vreme, a vreme utiče na ponašanje ljudi i, malo po malo, razlike bi postajale sve veće i veće». Sin: «Dobro, hajde da prekopiramo celu planetu i da je stavimo dovoljno blizu ove da ima praktično isti odnos sa ostalim nebeskim telima, jer su dovoljno daleko». Ja: «Novonastala planeta ne bi znala kako je nastala dok bi neki ljudi sa stare to znali i imali bi drugačiji odnos prema toj činjenici i zbog toga bi vremenom razvili potpuno nove budućnosti». Sin: «Shvatio sam, dobro onda, šta ako bi neko van našeg Svemira iskopirao ceo Svemir u neki novi, a da ni jedni ni drugi nisu svesni kako su nastali?». Ja: «Ako bi zaista postojali multi-svemiri, moguće je da bi tada postojale neke sile koje bi se rasprostirale nejednako po svakom od njih, nešto kao sile klime u našem malom svetu. Ako takvih sila ne bi bilo, onda bi možda nedeterminističko ponašanje sub-atomskih čestica bilo drugačije u svakom od njih, pa bi se opet odvojile 2 budućnosti. A možda se ispostavi da ponašanje nije nedeterminističko, već nam samo fali uvid u sve dimenzije ponašanja, pa bi onda, možda, 2 kopije nastavile da se ponašaju isto i nakon kloniranja. Naravno, kako je po trenutno poznatim zakonima prirode, najbrža brzina rasprostiranja bilo kog ponašanja svetlosna brzina, originalni svet bi se sigurno promenio pre nego što bi bila gotova kopija novog. Ovog puta, brzina kopije nije inženjerski već, suštinski problem.»

Naravno, decu sam pohvalio na veoma pametnim pitanjima i ponovio da je u nauci najvažnije od svega koje pitanje postavimo, da je ono kao i metod odgovaranja daleko važnije od samog odgovora, koji je uvek, privremen.

Ako želite da odslušate, prilog počinje na 42 min 30 sek

Advertisements
od Markus Maki Objavljeno u nauka