Galerija

Hrvatska sezonska lupetanja

Imao sam prilike da prođem kroz hrvatske televizije, radije i štampu u poslednjih nekoliko nedelja. Hrvatska javna glasila, kao i sva ostala zvanična glasila u svim državama neprestano lažu, lupetaju i obmanjuju. Događaji koje ću pomenuti niti su jako bitni, niti su suštinski, ali lepo opisuju opšti trend.

Kad sam bio mali, nisam poznavao ni jedan religiozni praznik osim slave moga oca, Božića i Uskrsa. Danas, kako se religija, barem u svom formalnom obliku, revitalizovala po svim balkanskim zemljama i kako živim na Zapadu, upoznao sam veliki broj novih, pa tako i Veliku Gospu koja pada 15. avgusta ili kolovoza, konkretno, u ovom slučaju. Tih dana, dok je hrvatska predsednica, predsetkinja ili predsednikuša (neka feministi izaberu svoj omiljeni oblik) leto-zimovala u Australiji o državnom trošku praveći sa da tamo nešto konkretno radi, jedan plemeniti i hrvatski kardinal častio je svoje vernike mudroslovnim mislima, a nama nevernicima dizao kosu na glavi. Ali ne toliko zbog uobičajenih obmana za naivne oko bezgrešnog začeća i ostalih mitova toliko puta recikliranih u raznim religijama, već zbog novih, sezonskih, koje je uveo preuzvišeni Franjo iz obližnjeg kvarta u Rimu. Dakle kardinal nam je podario dubokoumnu misao da moramo da se čuvamo novog zla koje je on krstio imenom «diktature tržišta». Kako, hvala dragom bogu, u Katoličkoj Crkvi nema demokratije, već deluje obična monarhija, sasvim je jasno da tu genijalnu krilaticu nije on sam smislio već je to nova direktiva stigla direktno iz Centralnog Komiteta Druga Franje, poznatog u svetu kao Če Gevara Vatikanski ili Fransisko Bergoljo-Marks. Skoro pa da žalim za njegovim konzervativnim prethodnikom Racingerom ili Vojtilom kod koga je bar jedno jasno bilo, da se vino i sveta vodica (čitaj marksizam i bog) ne mogu nikako mešati. Ali, crkve, kao i sve u društvu nisu statične organizacije. Menjaju se njihove propagande u zavisnosti od političkih potreba. Ove sezone na modnim pistama Vatikana nose se radnička klasa i muslimanski imigranti. Pravoslavne kolege nemaju vremena time da se bave, jer su trenutno u intenzivnoj fazi akumulacije kapitala. Dakle, Drug Franjo nas uči da nisu države te koje imaju vlast da donose proizvoljne zakone, da je legalno sve što izglasa većina, a ne ono što je moralno, da nisu sudovi i policija ti koji to silom uteruju, sve je to nebitno, jedina opasnost su privatne kompanije koje bez pušaka pokušavaju da prodaju proizvode ljudima koji ih dobrovoljno kupuju za cenu koja njima odgovara. Sasvim je moguće da božji ambasador vidi više od mene, ali ja nisam primetio trojke u crnim kožnim mantilima kako bajonetima uteruju nenaoružane ljude u robne kuće i samoposluge. Ali sam zato jako dobro video da država ima monopol nad štampanjem novca, dakle gospodari inflacijom i kamatnom stopom banaka i time tera ljude da na sto načina prebacuju novac na berze gde ih obični ljudi nikada ne bi ni stavili jer se ne razumeju u to, ali bolje i kocka, nego sigurno nestajanje višedecenijske ušteđevine usled inflacije. U vremenima kada država nije imala monopol nad novcem, vrednost se nije menjala ponekad i po nekoliko vekova. Penzija je bila jednostavno stavljanje neke sume na stranu. Kilo hleba u Americi je koštalo isto 1900-te i 1800-te (čak i manje zbog povećanja produktivnosti), a tada je u toj zemlji vladala skoro čista «diktatura tržišta», odnosno vrednost novca nije određivao preuzvišeni i prepametni Guverner Centralne Banke, već zakoni ponude i potražnje. Tada su ljudi verovali da je tržište pametnije od jednog čoveka, imali su penzije i nisu zavisili od milostinje političara i MMF-a.

Drugi događaj koji sam zamjetio tokom pretoplih avgustovskih dana ticao se Trga Maršala Tita u Zagrebu. Naime, verovali ili ne, u tom gradu, zaista, i dalje postoji parče zemlje blizu HNK-a pod tim egzotičnim imenom. I sad nove vlasti hoće konačno da pošalju i to ime trga na istorijsko smeće, gde mu je i mesto. Ali, tome su se suprotstavila razna levičarska udruženja koja su jednog dana čak došla na trg sa ozloglašenim crvenim zastavama sa srpom i čekićem da brane hrvatski antifašizam, jer naravno, po plitkoj komunističkoj propagandi, sve što je protiv fašizma, to je, po definiciji, dobro. Prvo bih podsetio da je antifašizam u hrvatskoj bio prvenstveno srpska samoodbrana od jasenovačkog genocida bez ikakve ideologije, pa je samim tim broj komunista u partizanima u Hrvatskoj bio zanemarljiv sve dok nije došlo do masovnog konvertitstva pri kraju rata, kada je postalo jasno ko će biti pobednik, pa je nastala kasta profesionalnih komunista iz interesa, a nikako ubeđenja, da bi na kraju ti isti komunisti ili njihova deca postali profesionalne nacionaliste devedesetih. Drugo, fašizam i komunizam su dve strane iste medalje, radi se o dva kolektivizma gde su samo detalji različiti u tome kako onemogućiti privatnu svojinu i kapitalizam. A da ne govorimo da je najveći problem, Hitler, bio nacional-socijalista, a ne fašista, dakle ideološki kolega Titovom pokretu. Jedina razlika između njega i domaćih komunista je bio nacionalni deo. Jedni su bili nemački, a drugi, domaći okupatori, ali su se u ideologiji fantastično slagali. Titov cilj je bio banalno jednostavan, osvojiti vlast i držati sve poluge društva u svojim rukama. Dakle, stočar je oterao vuka, da bi imao sve ovce u toru za sebe. Iz kog razloga bismo davali trgove farmerima ljudetine, makar oni govorili istim jezikom potčinjenih? U Nemačkoj ne postoji ni jedan trg Adolfa Hitlera, zašto bi na Balkanu postojao trg njegovog ideološkog istomišljenika? Ono što je ovom svetu potrebno je temeljna kulturološka dekontaminacija od crvene zvezde petokrake, srpa i čekića. Nositi majicu sa slikom Če Gevare ili Lenjina moralo bi, konačno, postati jednako društveno neprihvatljivo kao i nositi majicu sa slikom Hitlera.

Ovaj svet se ne deli na fašiste i antifašiste, već na one koji bi problem rešavali nasiljem i na one koji žele da izgrade civilizaciju, dakle sistem pravila koji rešava konflikte mirnim putem, a ne menjanjem jedne vlasti drugom. Cilj svakog čoveka mora biti da ostane celog života ono što postaje samim rođenjem, kralj samoga sebe i nikoga drugog.

Advertisements
od Markus Maki Objavljeno u politika