Galerija

Džaba ja objašnjavam stvari svojoj ćerci

Bio sam na letovanju sa porodicom. Naravno da ne nosim kućni toranj kompjuter na odmor. Ali poneo sam JaPloču (iPad). Moja ćerka voli X-Plane i postoji verzija za PC i za iOS. Verzija za PC je kompletna, ima 3D model celog sveta i sve avione, dok je verzija za ploče samo sa Cesnom, ostali modeli moraju da se kupuju dodatno. I onda prvi dan, izdržala je sa tim jednim. Drugi dan, već je krenulo blago moljakanje da se kupe i drugi modeli i kada je videla da to ima slabu prođu, onda je počela da me podseća na moju «slavnu» prošlost kada sam bio mladić kada sam se bavio hakovanjem na ZX Spectrumu, da bih mogao to i sada da uradim da krekujem X-Plane za iPad da dobijemo besplatno i ostale avione.

Osim što sam, naravno, to odbio iz moralnih razloga, objasnio sam zašto se to ne bi isplatilo čak i kada me krađa ne bi zabrinjavala. Naime, objašnjavao sam nekoliko puta svojoj devojčici da ti koji pišu igre su moje kolege, koje isto kao i ja žele da dobiju pare za svoj rad. Igra za iPad je besplatna, a veliki je trud napisati takav simulator. Zbog toga su autori odlučili da primene biznis model prodaje u okviru aplikacije (in-app-purchase). Ako se nekom igra svidi, plaća je postepeno, svaki aviončić bi koštao po koji euro. Nakon toga objasnio sam joj da trenutno nemam tehničkog znanja da krekujem igre za iPad i da mi ne pada na pamet da to učim, jer bi mi bilo potrebno barem godinu dana intenzivnog učenja da uhvatim sve tehničke cake za taj poduhvat i da u mojim godinama, sa mojoj porodičnom situacijom, to se nikako ne bi moglo desiti, da bi bilo daleko isplativije da potrošim par desetina eura nego da izgubim posao i godinu dana života za tako beskorisnu stvar. Ali, kako kod kuće imamo pun X-Plane, onda se ne isplati da bacamo 20 eura za nešto što već imamo i da mora da se strpi do povratka. Sve je to moja ćerka, uz dubok uzdah, shvatila i povukla se. Međutim, svaki dan se ipak vraćala na istu temu i bodrila me, na simpatičan način, da ipak krekujem. Na kraju sam joj rekao: «Eto vidiš zašto svet ide onako kako ide. Ti si celo obrazloženje oko ove stvari potpuno razumela, ali te baš briga, jer te sprečava da zadovoljiš svoj cilj, pa navaljuješ svejedno.» Kako su moja deca iskrena prema sebi i prema nama roditeljima, glatko je priznala da se baš radi o tome i pomalo je pocrvenela. I nakon toga je prestala da navaljuje, jer je bilo jasno da je tu priči kraj.

Međutim, u tom malom detalju krije se nevolja čovečanstva. Postoji jako veliki broj ljudi na ovom svetu koji ne razume zašto su teokratija, komunizam ili fašizam pogubni i zašto je država masivni mehanizam tlačenja, a ne rešenje. Žao mi je tih ljudi, ali njihov intelektualni kapacitet im ne dozvoljava da apstraktno razmišljaju i tu se ne može ništa. Daleko veći problem je sa ljudima koji znaju sve to, ali ih je i dalje baš briga. Ako neko može da izglasa političara koji onda učini da glasač povremeno dobije socijalnu pomoć ili stan za proletere ili posao samo zato što je crnac ili žena, a ne zato što je bolji od drugih kandidata, ako neko može da dobije poreske olakšice ili monopol u nekom komercijalnom sektoru, svi ti znaju da su dobili nešto, a nisu dali ništa za uzvrat, odnosno da je neko drugi platio ceh silom zakona. Svi znaju i nikog nije briga. Ta stvar ide toliko daleko da ne možemo da se dogovorimo oko univerzalne etike, već se stalno etika relativizuje, ne toliko što je to nedostižno filozofsko dostignuće, već zato što je etika obavezujuća. Etika stavlja okove razumnog ponašanja svima, a najveći lopovi i ubice (čitaj vlastodršci) sve bi učinili da im niko ne stavi okove etike na gležnjeve. Zato će se do svojih poslednjih atoma snage truditi da obesmisle etiku ili da stvaraju nove verzije po potrebi. Potčinjenima etika treba i te kako da obezglavi vladare, ali su vladari ti kojima se daleko više isplati da korumpiraju potčinjene što obećanjima, što realnim poklonima tako da zaborave na veliki cilj. Kako je vrabac u ruci (neki sitni ćar) uvek bolji nego golub na grani (etika), vrapčići neprestano lete, a vladari mirno nastavljaju da eksploatišu svoju marvu. Međutim, to je u isto vreme i test inteligencije. Ne ponašaju se svi tako. Inteligencija nalaže da se strpimo danas i da se žrtvujemo i sačekamo, da pristanemo da izgubimo neko manje dobro danas, da bismo dobili daleko veće dobro sutra. Narodi koji su pojeli svo zrnevlje preko zime, nisu imali šta da sade na proleće, pa su izumrli, a inteligentniji su preživeli.

Puno toga su Balkanski narodi preživeli u svojoj istoriji, ali neke činjenice ostaju. Srbi, Hrvati, Albanci, Makedonci stoje na IQ stepenu 90, što je daleko ispod proseka za belu rasu, koji iznosi 100, a da ne govorimo o Kinezima ili Jevrejima Aškenazima koji daleko prelaze stotku, posebno ovi potonji. Slovenci su na 96, što je ogromna razlika jer je skala nelinearna. Neko sa 130 se može smatrati slobodno drugom vrstom u odnosu na nekog sa 70. Razumem ja i komunizam 50 godina, NATO agresiju i religije i neo-kolonijalizam, sve to stoji, ali možda je uzrok svemu tome upravo nedostatak inteligencije. A kako godišnje odlazi 30 hiljada ljudi, da se, najverovatnije, nikada ne vrati i kako, sigurno, ne odlaze najgluplji, jer snaći se u nepoznatom svetu zahteva određen nivo inteligencije, stvar svake godine postaje sve gora. Za 50 godina, možda prosek padne na 80 ili niže, a onda nema povratka. Onda će Balkanci postati nečije domaće životinje, ali bukvalno. To vladare ne uznemirava ni malo, uvek je lakše musti glupu stoku, nego pametnu, ali dok još ima neke pameti, za vas koji ostajete, razmislite dobro šta morate da uradite, jer doći će trenutak kada više ništa nećete moći da uradite. Za sve postoji istorijski trenutak. Ja vam savetujem da odbijate vrapce i da ostanete gladni dok ne uhvatite goluba. A golub znači menjanje sistema, ne imena i prezimena trenutnog haračlije, što je i razlog što ja veoma retko pominjem imena vladara. Razlika između nekog Obrenovića, Tita, Slobe, Đinđića ili Vučića je neuporedivo manja od razlike između društva zasnovanog na etici i društva zasnovanog na monopolu vlasti.

Advertisements