Galerija

Da li sam ja radikalni desničar, rasista ili ksenofob?

Od svega ovoga u naslovu, jedno sam sigurno, ja sam radikalan. Sofizam je lep, milozvučan, neodređen, on anestezira i zbunjuje, dok je istina uvek brutalna i radikalna. Kako sam izabrao da se bavim razbijanjem iluzija, nemam drugog načina nego tako da nastupam.

Dobio sam više puta od auditorijuma razne epitete, da sam ekstremni desničar, malograđanin, rasista, ksenofob, patrijarhalni retrograd i tako redom. Ono što je čudno je da nisam još dobio etikete da sam ekstremni levičar, s obzirom da sam militantni ateista, zato što sam protiv svih vojnih intervencija, zato što mislim da je NATO veliko zlo, zato što mislim da su homoseksualci samo ljudi sa izuzetno manjinskim biološkim karakteristikama, a ne bolesnici, zato što uzdižem nauku skoro do bolesnih visina, zato što sam potpuno anacionalan, dakle kosmopolita do srži. Ja sam jednako levičar, koliko sam i desničar. Dakle, ni malo, ni jedno ni drugo. Ja sam, ljudi, humanista, ja se borim za oslobođenje čoveka od jarma drugog čoveka, čak i kad vam to izgleda nejasno.

Uzmimo primer muslimanskih emigranata oko koga su me više puta prozivali. Ne mogu se brkati emocije i razum. Pade mi na pamet scena iz pripovetke Laze Lazarevića, «Sve će to narod pozlatiti», kad srpski vojnik drži u lancima 2 Turčina, vojna zarobljenika, a oni onako jadni, prozebli i gladni sede dole na zemlji, snuždeni i bezvoljni. I onda tu zakuka neka majka, pa se sažali i kaže da bi im ona rado dala hleba, jer da je njen sin tako zarobljen negde u Turskoj, ponadala bi se da bi mu neko dao zalogaj kad bi on bio u lancima. Naravno, ženu preseca glas razuma nekog muškarca koji je podsetio kako je taj gladni Turčin do juče jezdio na konju i silno i besno odsecao glave upravo sinovima naših majki i da se o ljudima ne može suditi samo na osnovu onoga što trenutno vidimo, nego da mora da se zna neki širi kontekst i istorija problema. Islam nije samo praznoverje, kao hrišćanstvo danas, on je čitava ideologija, koja uključuje i politički, ekonomski i socijalni sistem. Sve je u njega uključeno. I u ključnim knjigama te ideologije stoji da je zadatak svakog pripadnika te ideologije da on nju širi, što mačem, što nasilnom konverzijom, što porobljavanjem. I od sedmog veka, pa do danas, počevši od Muhameda, Islam se nikada nije libio da se veoma striktno drži tih metoda i osvojio je preko 60 država sveta u poslednjih 14. vekova. Da muslimani u Evropu stižu na kašičicu kao u poslednjih 100 godina, oni ne bi predstavljali nikakav problem, jer bi se asimilovali i postali deo jedne kulture. Štaviše, u Evropu su do sada dolazili samo najbolji, samo krema islamskog sveta. Ali kada ih neko, sasvim očigledno, gura masovno i organizovano u ovakvim brojevima, tu o asimilaciji nema ni govora. A upravo ti koji ih guraju u Evropu na silu ne žele dobro ni njima, ni Evropljanima. Dok ljudi kao ja, kao glas razuma, opominju stalno. Ljudi, ne može to tako, dve velike grupe ljudi sa suprotnom kulturom na istom prostoru vode samo u sukob, uz to sada dolaze ljudi bilo koje inteligencije i sposobnosti, uglavnom prosek ili ispod proseka. Kad mi opominjemo, onda nama lupaju etikete ksenofoba ili rasista što je još gluplje jer Islam nije rasa, već ideologija. Potpuno je svejedno da li je musliman beo, crn ili žut.

Ako ih ima u određenom broju u jedinici vremena i ako je IQ nivo nizak, tu nema suživota, već samo sukoba. To su hladne činjenice koje svakog jutra treba sebi da ponavljate, da vas ne bi savladala želja da date hleba zarobljenom Turčinu. Mi sami u Evropi imamo gomilu nerešenih problema sami sa sobom. Još uvek imamo sukobljene nacije, protestante protiv katolika protiv pravoslavaca, imamo tu demokratiju koja nam razara ekonomiju, porodicu i celo društvo. Poslednje što nam treba je grupa ljudi koja sa evropskom tradicijom, istorijom i vrednostima ima veze kao slon sa žirafom. U slobodnom društvu, a Zapad je nešto najbliže tom idealu (mada i dalje daleko), mora se ostaviti savesti svakog pojedinca da odlučuje koga će i kako primati na svom posedu. Ako Merkelova, Obama, glumci iz Holivuda, razne pop pevaljke žele da primaju, nemam ništa protiv. Kad svako iz svog džepa finansira svaki ručak, svaku sobu i krevet, privatne škole i bolnice, samo napred. Ali biti moralni pozer i prolivati suze nad utopljenim dečacima da bi se donosili zakoni da se uvoze milioni u nekoliko godina, vrhunsko je licemerje i zlo. Uz to, razna istraživanja su pokazala, da se tim ljudima, onima koji zaista beže od užasa ratovanja, može obezbediti pristojan izbeglički život za jedan mali deo para onoga što se troši kad dođu ovde. Ako ostanu unutar granica muslimanskog sveta, biće među svojima, unutar kulture koju poznaju. Ako vam je stalo, idite u te zemlje, sagradite im šta god hoćete, budite im tako lekari, učitelji, šta god mislite da je korisno, ali bitno je da oni ostanu tamo, a ovde mogu da dolaze u apotekarskim brojevima kao što su uvek i dolazili. U suprotnom, osuđujete i Evropljane i Njih na rat. To mislim i u suprotnom smeru. Šta mislite, šta bi se desilo kada bi milioni Evropljana otišlo u par godina u Saudijsku Arabiju, Jemen, Siriju ili Sudan? Prava katastrofa. Nema nikakve razlike između ta 2 scenarija. Ljudi nisu veš mašine, pa im prebacite sa pamuka, na sintetiku, a ona samo vrti, bez razlike. Sve druge stvari, a, mi njih bombardujemo, zato moramo da primamo, a, oni imaju energente, pa moramo da im se dodvoravamo, a, postoje ljudska prava, pa svako može da se popne bilo kome na glavu, sve to zajedno je besmisleno i iracionalno i nadasve nemoralno.

Eto, to je ukratko ispričana, hladna istina o problemu emigracije u Evropu. Priča je ružna od početka do kraja, niko ne bi voleo da je tako, ali je to tako. Svako bežanje od realnosti je garancija da će se stvar loše završiti. Možete meni da lupate etikete koliko hoćete, a vi to radite zato što vam je to lakše nego da se suočite sa pravim problemom. Markus, ekstremni desničar i ksenofob, a vi se ponosno ogledate u jezeru, diveći se sopstvenoj veličini. Ja želim dobro svakom čoveku i mislim da Islam više ubija samog sebe, nego nas ovde, ali to je problem koji mi nismo ni izmislili, niti možemo da ga rešimo. Jedino čemu mi moramo ovde da težimo je da se povučemo iz tih zemalja, da prestanemo da ratujemo sa njima i da svako ode u svoj ćošak i da sami rešavamo svoje, kako znamo i umemo. Ako obe strane žele da trguju, dobro, u suprotnom, može i bez toga. Evropa nije u obavezi da bude ni svetski policajac, ni socijalni radnik, ni psihijatar.

Advertisements
od Markus Maki Objavljeno u politika